Crni fondovi LDP-a


LDP je u poslednje vreme zabeležio gubitke. Stranku su napustili Biljana Srbljanović i Nikola Samardžić. Vladan Batić je izašao iz poslaničkog kluba LDP-a. A Goran Petrović je u javnosti izneo neke ne baš svetle pojedinosti iz unutarstranačkog života.

Goran Petrović je bio prvi načelnik državne bezbednosti u vladi Zorana Đinđića. Đinđić je, čim je postao premijer, smenio Radeta Markovića, a za načelnika SDB postavio Petrovića. Petrović je ubrzo došao u sukob s Legijom. Zato je jedan od zahteva pobune „Crvenih beretki” i bio da se Petrović ukloni. Đinđić je taktički popustio i sklonio Petrovića. SDB je reformisan u BIA, a Petrović je ostao na funkciji savetnika u MUP-u do 2004. Tada je, u emisiji „Insajder”, ispričao šta se sve u SDB događalo posle 5. oktobra. Suspendovan je i premešten na mesto „analitičara za protivpožarnu zaštitu”.

Petrović je tada postao junak B 92 i cele „druge Srbije”. Čitava jedna emisija „Insajder” bila je posvećena samo njemu. O njemu se govorilo kao pouzdanom svedoku i kao o još jednoj žrtvi Koštuničinog paktiranja sa „starim snagama”. Čedomir Jovanović, tada vođ liberalno-demokratske frakcije u DS, pozvao ga je da mu se pridruži. Štaviše, nagovorio ga je da napusti policiju i donese radnu knjižicu u LDP. Petrović je to i uradio. Ali, prvu platu je primio tek posle tri meseca, a drugu još posle dva. Za to vreme, seća se Petrović, šef stranke „vozi se džipovima, obilazi beogradske restorane, redovno ide na odmore, skijanje... Znao je da potroši između 5.000 i 10.000 evra za veče” (?!). Petrović uviđa da sam mora da obezbedi donaciju za stranku da bi došao do plate. Evo šta dalje kaže:

„Tada se u LDP-u pojavljuje neki moj prijatelj, hoće čovek da sponzoriše stranku. Ispričam Čedi za tog prijatelja i nas dvojica odlazimo da se vidimo s njim. Sedimo sva trojica, a moj prijatelj uzima vizitkartu i na njoj zapiše 20.000–30.000 evra. I to pokazuje i meni i Čedi. A onda u kesu u kojoj je bilo piće stavlja i koverat s parama. Uzimam kesu, Čeda i ja odlazimo, a prijatelj ode na drugu stranu. Vraćamo se u Čedinu kancelariju, ali tada stižu neki novinari. Ja izlazim i, kada sam se vratio posle pola sata, ulazim kod Čede i vidim da nema kese. Pitam ga da li je on sklonio novac, a on kaže da jeste. I tako sedimo i gledamo se! Ja čekam pare, a vidim da je njemu neprijatno, ali se i dalje pravi lud! Pitam ga da li mu je palo na pamet da mi od tih para isplati plate koje mi duguje, a on kaže da nije! (...)Umesto da vrati dug, on je uzeo pare i pobegao”.

Petrovićevu priču LDP odmah je osporio kao laž, a sam Petrović je označen kao „urokljiva narikača i udbaš koji je u LDP pokušao da se infiltrira zbog neostvarenih ambicija, ali je na vreme raskrinkan”. Naravno, pošto u ovakvim slučajevima nema pisanih dokaza, cela stvar počiva na reči jednoga protiv reči drugoga. Kome verovati? U Petrovićevoj priči postoje dve istinolike pojedinosti koje privlače pažnju.

Prva je ona da se ključni deo dogovora, iz straha od prisluškivanja, obavlja ceduljicom. Taj detalj je svakako autentičan za čitav naš političko-bezbednosno-biznismenski milje. Koliko u takvom postupanju ima paranoje, a koliko stvarnog negativnog iskustva teško je reći. Ali svako ko je imao i najpovršnije dodire sa tim miljeom može da posvedoči da u njemu vlada upravo takva atmosfera tajnovitosti i „bezbednosne kulture”. Mobilni telefoni se isključuju i ostavljaju daleko od sebe, najpoverljiviji deo komunikacije se obavlja mimikom ili ceduljicama itd.

Drugi detalj tiče se novca. Naše stranke su zakonski obavezne da donacije primaju samo preko računa. Ali, javna je tajna da jedan, možda i veći deo priloga najuspešnijim strankama dolazi u gotovini. Nije reč o dobrovoljnim prilozima skupljenim na ulici. Reč je o velikim sumama koje daju „veliki igrači”. Takvi prilozi imaju funkciju mita. Danas ja tebi dam novac za stranku, sutra ti meni pomogneš kad uđeš u parlament ili vladu. A pomoći ćeš mi tako što ćeš mi obezbediti neki tender ili „laku” privatizaciju – ili makar tako što me nećeš ometati u mojim poslovima.

Posredni dokaz da postoji razlika između zvaničnog knjigovodstva i realnih prihoda stranaka dao je i sam Jovanović. On je izjavio da realni troškovi stranke po osvojenom glasu ne mogu biti manji od sedam evra. „Izjava Jovanovića je tačna i slaže se sa našim dosadašnjim procenama”, potvrdio je i Marko Blagojević iz Cesida. Novinari su, međutim, odmah izračunali da je LDP za osvojenih 216.902 glasa na poslednjim izborima morao da potroši 1.518.000, a ne 825.000 evra, koliko je prijavio u izveštaju. Očigledno, i u LDP-u mora da postoji „crni fond” iz koga se pokriva ova razlika. Takav fond se najverovatnije popunjava upravo na način koji je opisao Petrović.

-----------------------------------
Izvor: in4s.net

Aha , a radikalni i derivati nikada nisu primali mito niti krali.

Ali ovde je tema Ceda valjda. 

ma,zna on to,samo sto je za njega svako ko ne voli Cedu radikal,ili naprednjak,il obavezno clan neke druge stranke...

Pa valjda su oni prljavi , zli itd , jel ti to imaš dvostruke aršine 

ovo nije tema o njima
Nemoj da skreces temu ovde lepo covek koga je Ceda uzdizao do nebesa sada iznosi prljav ves ne mesaj radikale i njihove "drugare" ovde!!! 

Ocigledno nije se probio do funkcije koju je hteo da ima u stranci, nije postao poslanik ili sta vec (kao i Biljana, samo ona je to javno priznala), a sigurno je mislio kako je LDP mala stranka u kojoj ce se lako probiti uz reputaciju koju ima, i kada mu nije uspelo, odmetnuo se iznoseci lazi ne bi li napakostio coveku. To je nazalost nas mentalitet, u takvoj zemlji zivimo. Bahatosti, gluposti, egoizma i zavisti koliko hoces, nazalost.

No, o ovakvim izvorima ne mislim puno trositi reci osim konstatacije da su to isti oni mediji i ljudi koji su omogucavali Kostunici da hapsenje Milosevica proglasi izdajom zemlje, a njegovo izrucenje Hagu drzavnim udarom, i da smeni nacelnika VSB uz obrazlozenje da "nije sprecio ekstradiciju Milosevica Hagu". Ti isti mediji su pravili atmosferu linca prema Djindjicu koja je kulminirala i njegovim ubistvom. Sta dalje reci o njima osim neka im se bog smiluje, jer ja necu.

шта? можда ћеш им ти пресудити?


ја ти већ једном препоручих али није згорег поновити

http://www.lazalazarevic.rs/

овде дечко можда немају решење за све твоје проблеме али ти сигурно могу помоћи бар око нечега...надам се да ћеш се опоравити

Znaci svi oni koji ste ih reklamirali kao casne i postene ljude kao predstavnike LjDP-a, kao perjanike promena, kao vizionare i ljude dosledne ideje Zorana Djindjica, ispadose najobicniji marginalci, bahati, glupaci, egoisti i zavidni ljudi, isti ti koje ste nam predlagali da budu gradonacelnici i poslanici pocevsi od Branislava Lecica, preko Srbljanovicke za koju ste extremno napadali kad bi je neko prozivao, do Samardzica i Petrovica!

Znaci, hteli ste sljam od ljudi da nam uvalite na vitalne pozicije, zar ne?

Reci mi da tim potezom sami sebi niste skocili u stomak?! Meni kao nemom posmatraciu to znaci samo jedno a to je da je ceda apsolutni diktator i despot u rodjenoj stranci pa tako po ugledu na sve stranke u Srbiji iako tvrdi da je drugaciji on ce biti dozivotni predsednik, vrlo interesantna ideja "liberalno-demokratskog" razmisljanja moram priznati ko ti se ne svidja samo ga najuris iz stranke a ti ostajes predsddnik iako se tvoje ime pominje u svakoj aferi!

Ljudi koji su u stranci i koji glasaju za taj jebeni LjDP moraju biti totalni retardi kad im ne smeta da ih ovakav drustveni marginalac kao sto je ceda terorise i zavodi neku diktaturu!

Jedno sigurno znam, neko debelo placa svu tu prasinu koju podize LjDP kad joj vreme nije i taj neko ce pre ili kasnije zahtevati da vidi rezultate tog ulaganja posto rezultata nece biti taj neko ce samo pustiti vodu i ne znam gde cete da se zaustavite onda?!

... Pitao sam Čedu Jovanovića od čega živi. Ali, moram da priznam, nisam dobijao jasne odgovore. Pošto sam po prirodi pristojan, na tome se završilo. Iskustvo je učinilo da mi neke stvari vrlo brzo postanu jasne. Još dok su se događale. I dalje nemam problem sa idejom LDP-a, već s njim. Ta ideja je neophodna ovoj zemlji. Ali, imao sam problem s Čedinim konceptom i shvatanjem morala, prijateljstva, političkog angažmana i demokratije. Ne podnosim taj u suštini komunistički postulat da cilj opravdava sredstva: zarad svetle budućnosti je dozvoljeno ubiti, puštati tenkove na ulice, raditi sve i svašta. Ja u to ne verujem. ....Branislav Lecic

Da pogadjam....Ovaj Lecic je neki udbas koji je hteo da se infiltrira u redove prepostenog LDP-a i narusi reputaciju moralne gromade kakva je Cedomir Jovanovic?