(koji joj je, uzgred, umesto grama doneo 0,87)

Ovo je skroz zabavno. 

Ako preskočite ovu gomilu teksta a nećete ništa posebno propustiti... ukratko se svodi na: It's okay, she's an artist!   

---

Dva grama mozga





Srbiji je danas bačena masna koska. Dovoljno mesnata da Angelinu Jolie, paradoksalno pre premijere njenog filma u Beogradu, gurne među ofucane priče, da zaseni Severinin porođaj iako je dete napravio Srbin i ostavi tek malo prostora za polemiku o poreklu imena Aleksandar.

Koska, dovoljno prljava, da razgali i desnicu i levicu, s tom razlikom što će prva udarati na sva zvona i u junačke grudi, a druga će se zadržati na pakosnom smejuljenju u svojoj intimi i ponekom FB statusu ili tweet-u.

Jasno je da je ovo dan pripreme velike tabloidne orgije koju je u promet pustio Alo, a preneo Puls i već preuzeo Svet. Slučaj Biljane Srbljanović došao je kao poručen u samoj predigri izborne kampanje koja je naivno počela muzičkim spotovima bolje produkcije nego što je to bio JUL je cool, ali neodoljivo sličnih njemu. Počela je nadmudrivanjem na društvenim mrežama sve u lakovernosti da se baš tu, u polupismenoj Srbiji, formira glasačko telo i onda - bum!

Nema te hulje koja neće već koliko večeras zadovoljno trljati ruke i namgivati u maniru "Pa, jesam ti rek'o". Nema ništarije koja u ovom slučaju neće pronaći argumente za svoja nakaradna uverenja.

Jer, Biljana Srbljanović nije srpska majka. Nikad to nije ni htela da bude. Drugi su je, uz pomoć one mašinerije koja je već naoštrila zube, pokrenula točkove i sprema se da nas sutra zalije svojom, redovnom, dnevnom količinom izmeta i toksina, učinili srpskim neprijateljem. U vreme sumnjivih prijatelja i opskurnih rodoljuba, to je bio kompliment. Još uvek je.

Zna se kako Srbija izlazi na kraj sa svojim izdajicama. Preko noći oni postaju legitimne mete svakog nadrkanog adolescenta, političkog debitanta ili penzonisanog akademskog drkadžije. Gde su reči, tu su i kamenice, a nigde rođaka ili bar druga sa sela, zemljaka u ministarskom vozilu i fotelji da ponudi zaštitu i podmetne leđa. Da nam je bila prijatelj, Biljani bi se danas pevale pesme, tražilo bi se mesto pod njenim balkonom na Dorćolu ako ga ima.

Nikad pomenuta u školama, nikad podržana od Ministarstava kulture ili prosvete u svim tzv.demokrtskim režimima, Biljana Srbljanović, najprevođenija i najigranija srpska spisateljica čiju vrednost je svet odavno prepoznao i nagradio, danas bi bila žrtva režima. Ovako ta njena, dva grama kokaina biće uopštena na svim nivoima, ukrupnjena do granica histerije i ludila.

Biće to dva grama bolesnog Zapada, trule Evopske unije i njenih komesara među domaćim prodanim dušama, dva grama otrovne, lajave čedističke harpije i njenog bednog antisrpastva. I naravno dva plus za Koštunicu, Dodika i agilnog Dačića koji će imati priliku da se ponovo dokaže, za NSPM i SPC, za sve obraze i zveri, za batinaše i huškače, za ubice i stvarne kriminalce, za svakog poslaničkog žvalonju koji će sutra da u nekom talk show-u da mrcvari ime Biljane Srbljanović - za jednu ružnu, dominantnu Srbiju koja će svakog nitkova nagraditi ordenom samo ukoliko je podrži u njenoj opsesivnoj ulozi večite žrtve.

S druge strane, ne mogu da zamislim šta bi se dogodilo kad bi neki prijatelj Srba, onako kako to oni vide poslao SMS Šonetu, kada bi to učinila neka srpska dika ili tzv.promoter dobrog imidža, opet kako ga oni vide. Pa, bilo bi isto kao oko neke u odnosu na ovo, sasvim banalne situacije, recimo kao oko naplate struje. Negde radi telefon, negde rade makaze. I sve dok je tako, nemojte mi govoriti o pravu i pravdi, nemojte oslobađati ovaj slučaj svih konotacija i svoditi ga na ono najkonkretnije - zvala, sišla, kupila. To može, ali jednog lepog dana koji je ovde odavno trebalo da svane. Ljudi imaju običaj da ga zovu 6.oktobar.

Ili ćemo početi od Biljane Srbljanović?

To bi bilo mnogo tužno. I sramno. Dok se okolo, po našoj virtulenoj palanci, uveliko smišljaju vicevi o Biljani i "belom", razmišljam šta bi nam ostalo od modernističke poezije da su Bodler, Verlen i Rembo bili uzorni građani, vazda bistrog stanja svesti, da je Hemingvej uvek bio trezan, da su nadrealisti jeli sendviče na izletu...Da, mislim da za umetnike, kada to zaista jesu, treba da važe drugi aršini. Ukoliko Biljanu, za koju vidim sada već komentarišu da nikad i nije bila "sva svoja", još uvek neko posmatra u kontekstu onoga što ona jeste. A ne kroz tako opojno i neodoljivo zadovoljstvo što je neprijatelj "dolijao", "pokazao pravo lice" i "pao".

Dva grama pakosti i slepila ili dva grama mozga?

Izvor: Blog B92 ~ nikolic777

---

Frapantno! Imućna spisateljica kupila samo gram kokaina


Jutros je   prepodobna beogradska javnost dobila priliku nauživati se gledajući komad "kontroverzna  spisateljica, BS, u'vaćena kako kupuje drogu". Do primopredaje  došlo je u novembru, BS se na sudu našla 7 februara a beogradske novine su na vest o njenom posrnuću reagovale tek danas. Ne bih sada ulazila u teorije zavere, pa pisala o izborima (ne znam da li je BS imala nameru da se kandiduje za predsednika Srbije ili bar ministra policije) i ne bih pisala o izvorima tih novina koje su prve počele (zašto izvori kasne sa dostavljanjem ovakve - za državu mnogo bitne - informacije?)
Gadnije od naslova jesu opaske raznih dušebrižnika  na društvenim mrežama. Neki brinu za Srbiju (a i kud ide ovaj svet) a neki nazovilevičari brinu za LDP (i kako  BS nedoličnim ponašanjem bruka svoje saborce). Od BS u ovojm trenutku ne zavisi ništa. Ni izbori. Ni Kosovo. Ni stav o EU - koja je sve nepopularnija u građana Srbije. Čak ni LDP ne zavisi od BS. Ona mnogo priča, i priča svašta, ali iza nje (kao što to uglavnom biva sa onima koji su istaknuti tamo gde je najproblematičnije - kao recimo kada treba izgovoriti ideju da se prizna nezavisno Kosovo), iza nje dakle ne stoji gotovo ništa. Jer, da stoji, ona svoj kokain verovatno ne bi kupovala od nekog Šoneta (koji joj je, uzgred, umesto grama doneo 0,87) nego bi to radila onako kako to zaštićeni rade.
BS nije najebala, ona je samo poslužila svrsi i ova priča meni liči na jednu opomenu. Ne onima koji kupuju kokain (država to zna mnogo bolje od nas), ne ni onima koji ga prodaju (tek o njima država zna mnogo više nego što mi sanjamo), ovo je više opomena svakome ko učestvuje u bilo kojem segmentu javnog života u Srbiji i ona glasi -    pitanje je dana, trenutka, pitanje je meseca kada ćete postati korisni na jedan drugi način. Ne više onim što radite u javnosti, ne svojim delom, nego svojom krivicom. To jest slabošću.
Ne znam da li se to desi onog časa kada ljudi "odsluže" i posluže svrsi - pa tada dobiju jednu drugu, onu koju niko normalan sebi ne bi poželeo, svrhu, i kada neko drugi treba da pročita  ovo upozorenje  i prestane da talasa,  Tek  zaista ne mislim da bi ikog iole ozbiljnog trebalo da zanima da li je spisateljica BS kupovala kokain, i od koga.Radi se o frapantnih 0,87 gr, ne čak ni o 10 gr, da ne govorimo o kilogramima koji svakodnevno putuju od ruke do ruke ovom gradom.
Baška što to i nije neka senzacija, baška što su alkohol i droga (posebno ta vrsta) svakodnevna i čak popularna pojava među umetnicima raznih profila i političkih načela (istina, štampi su uvek simpatičniji krupni dileri od sitnih konzumenata), baška što je to stvar koja se na Balkanu slavi na razne načine (čak je i opevana u skoro  svakoj drugoj pesmi) i nek je sve to nebitno.
Bitno je da smo mi policijska država, da svako može da se nađe na nišanu zbog već neke od svojih slabosti, a to može da bude sve.

Izvor: Blog B92 ~ ana_radmilovic


 

Da, mislim da za umetnike, kada to zaista jesu, treba da važe drugi aršini.

Frapantno! Imućna spisateljica kupila samo gram kokaina


Jutros je   prepodobna beogradska javnost dobila priliku nauživati se gledajući komad "kontroverzna  spisateljica, BS, u'vaćena kako kupuje drogu". Do primopredaje  došlo je u novembru, BS se na sudu našla 7 februara a beogradske novine su na vest o njenom posrnuću reagovale tek danas. Ne bih sada ulazila u teorije zavere, pa pisala o izborima (ne znam da li je BS imala nameru da se kandiduje za predsednika Srbije ili bar ministra policije) i ne bih pisala o izvorima tih novina koje su prve počele (zašto izvori kasne sa dostavljanjem ovakve - za državu mnogo bitne - informacije?)
Gadnije od naslova jesu opaske raznih dušebrižnika  na društvenim mrežama. Neki brinu za Srbiju (a i kud ide ovaj svet) a neki nazovilevičari brinu za LDP (i kako  BS nedoličnim ponašanjem bruka svoje saborce). Od BS u ovojm trenutku ne zavisi ništa. Ni izbori. Ni Kosovo. Ni stav o EU - koja je sve nepopularnija u građana Srbije. Čak ni LDP ne zavisi od BS. Ona mnogo priča, i priča svašta, ali iza nje (kao što to uglavnom biva sa onima koji su istaknuti tamo gde je najproblematičnije - kao recimo kada treba izgovoriti ideju da se prizna nezavisno Kosovo), iza nje dakle ne stoji gotovo ništa. Jer, da stoji, ona svoj kokain verovatno ne bi kupovala od nekog Šoneta (koji joj je, uzgred, umesto grama doneo 0,87) nego bi to radila onako kako to zaštićeni rade.
BS nije najebala, ona je samo poslužila svrsi i ova priča meni liči na jednu opomenu. Ne onima koji kupuju kokain (država to zna mnogo bolje od nas), ne ni onima koji ga prodaju (tek o njima država zna mnogo više nego što mi sanjamo), ovo je više opomena svakome ko učestvuje u bilo kojem segmentu javnog života u Srbiji i ona glasi -    pitanje je dana, trenutka, pitanje je meseca kada ćete postati korisni na jedan drugi način. Ne više onim što radite u javnosti, ne svojim delom, nego svojom krivicom. To jest slabošću.
Ne znam da li se to desi onog časa kada ljudi "odsluže" i posluže svrsi - pa tada dobiju jednu drugu, onu koju niko normalan sebi ne bi poželeo, svrhu, i kada neko drugi treba da pročita  ovo upozorenje  i prestane da talasa,  Tek  zaista ne mislim da bi ikog iole ozbiljnog trebalo da zanima da li je spisateljica BS kupovala kokain, i od koga.Radi se o frapantnih 0,87 gr, ne čak ni o 10 gr, da ne govorimo o kilogramima koji svakodnevno putuju od ruke do ruke ovom gradom.
Baška što to i nije neka senzacija, baška što su alkohol i droga (posebno ta vrsta) svakodnevna i čak popularna pojava među umetnicima raznih profila i političkih načela (istina, štampi su uvek simpatičniji krupni dileri od sitnih konzumenata), baška što je to stvar koja se na Balkanu slavi na razne načine (čak je i opevana u skoro  svakoj drugoj pesmi) i nek je sve to nebitno.
Bitno je da smo mi policijska država, da svako može da se nađe na nišanu zbog već neke od svojih slabosti, a to može da bude sve.

Izvor: Blog B92 ~ ana_radmilovic

stvarno bih voleo da vidim srbiju u kojoj vlada bolji ds sa ldp-om kao najvecom opozicionom strankom...

stvarno bih voleo da vidim srbiju u kojoj vlada bolji ds sa ldp-om kao najvecom opozicionom strankom
a ne ovakav ds kojeg ugrozavaju bivsi radikali

ds se bori da zadovolji i one koji lasaju za sns jer ih je tako mnogo
zelim srbiju u kojoj ds razmisljao tome sta misle u ldp-u

ali nema sanse
zakopani smo u nacionalisticke gluposti