Разговор недеље: др Џонатан Леви

Три пута је Света столица тражила одбацивање тужбе др Џонатана Левија против Ватиканске банке, који тврди да је ова банка после 1945. „прала” новац из НДХ


Др Џонатан Леви

Доктор Џонатан Леви од 1998. бије тешку судску битку у САД. Хоће да истера на чистац да је преко Ватиканске банке, захваљујући припадницима Фрањевачког реда пре свега, после 1945. године „опрана” велика сума новца која је из НДХ пренета у Ватикан (процес познат као „Алперин против Ватикана”). Тужбом којој се до данас придружило на десетине појединаца и удружења Срба, Украјинаца, Јевреја и других жртава геноцида у Другом светском рату, данас грађана САД, тражи се утврђивање кривице Ватиканске банке у овом случају и обештећење жртава и опљачканих.

Процес траје дуго, одуговлачење је (не)објашњиво, али је др Леви оптимиста.

Док разговарамо у просторијама Српско-америчког центра у Београду, где нам је домаћин колега Душан Зупан, сазнајемо понешто и из биографије др Левија који је члан Међународне кривичне адвокатске коморе у Хагу.

Разуме и понеку реч српског, јер је његова супруга Рускиња из Украјине. Нисмо га питали да ли је она утицала да др Леви пређе у православље.

Судски спор против Ватиканске банке, који је Леви покренуо 1999. године, суд у Сан Франциску је коначно прихватио тек 2006. године и сада је тај процес у току.

Наш саговорник је допутовао у Београд, не само зато да би сазнао и нове, драгоцене чињенице, које ће му послужити у овом сложеном и тешком судском поступку, него и да ослушне локалну атмосферу, да се увери да ли у Србији уопште постоји спремност да добије више од симболичне подршке за оно што чини.

Господине Леви, које су најсвежије вести о спору „Алперин против Ватикана”?

Сада чекамо на одлуку другостепеног суда, јер је Ватикан поднео захтев да суђење буде обустављено.

Због чега?

Аргумент гласи да је Ватикан суверена држава, а сувереној држави не може да се суди, осим пред међународним судом. У овом случају, процес је покренут нашом тужбом и води се пред пред америчким судом.

Али, ви и нисте поднели тужбу против Ватикана као државе, већ против Ватиканске банке и Фрањевачког реда, ако се не варам?

Баш тако, наша тужба је усмерена против Ватиканске банке и Фрањевачког реда, зато што су после 1945. године они организовали „прање” новца опљачканог од жртава геноцидних злочина у Другом светском рату, у НДХ, у Совјетском Савезу, у Украјини и другде.

Када очекујете одлуку другостепеног суда?

Искрен да будем, не знам.

Како то?

Зато што ово није обичан случај. У претходној фази поступка, на једну одлуку суда смо чекали пуних 18 месеци.

Упркос томе, јесте ли задовољни учинцима своје тужбе?

И да и не. Срећан сам што је судски поступак уопште покренут, што траје, али не могу да будем задовољан због одуговлачења тог процеса. Године пролазе, људи који су подржали нашу тужбу умиру. Временско растезање судског поступка значи да многи од њих неће дочекати повољан исход овог спора.

Како сте, када и зашто започели овај спор против Ватиканске банке?

Почетком деведесетих радио сам неке послове за украјинску владу. Тражили су од мене да испитам да ли се може ући у траг тзв. усташком благу јер су и Украјинци страдали у Јасеновцу и у другим логорима у НДХ. Одговорио сам да Срби о томе треба много више да брину, али да и питање које поставља Украјина има смисла, зато што је она била у саставу СССР-а у Другом светском рату, а хрватска усташка легија ратовала је на Источном фронту, код Лењинграда.

Тужбу сте поднели, ако се не варам, 1999. године?

Управо тако, с надом да ће јој се одмах прикључити и Срби, жртве геноцида у НДХ, али се то није догодило.

Како то објашњавате?

И сами знате како су тада били лоши односи између САД и СР Југославије, шта се све дешавало у то време. Ипак, ствари су кренуле набоље. Прво су се нашој тужби прикључили амерички Срби, а онда и Срби из Србије.

Да ли је то утицало на садржај тужбе?

Од када је поднета, тужба је имала четири верзије. Прво је био изнет уобичајени захтев за реституцију, као што су то радиле многе групе Јевреја у САД. Онда је тужба дограђивана. Ми смо очекивали да ће Ватикан на те захтеве позитивно одговорити, као што су учиниле Немачка и Швајцарска, када су изашле у сусрет захтевима за реституцију жртава холокауста и ропског рада у нацистичком Трећем рајху.

Ваша очекивања су била изневерена?

Показало се да Ватикан није исто што и други када је реч о Србима. Супротставили су се тужби, жалили су се другостепеном, Апелационом суду, а он је пресудио да није дозвољена тужба којом се тражи утврђивање истине о геноциду у Другом светском рату, о Јасеновцу, о НДХ и усташама...

Зато што су то политичка питања...

Како је онда процес по Вашој тужби започет?

Тако што је Апелациони суд пресудио да је тужба валидна у оном делу у коме се тражи утврђивање истине о злату и новцу НДХ који су пребачени у Ватикан, а после Другог светског рата коришћени у великој операцији „прања” новца. Суд је дозволио да се о томе расправља, а ми смо тужбу поднели пре осам година. Данас располажемо са сто пута више информација него на почетку о улози Ватиканске банке и фрањеваца у „прању” новца из НДХ после 1945. године.

Шта је на страни Ваше тужбе био одлучујући аргумент? Да ли је то био неки архивски доказ, неко сведочење или нешто треће?

Поред различитих докумената, успели смо да добијемо сведочење само једног, али изузетно важног сведока, Вилијама Гауона. Он је имао 19 година када је као обавештајни официр војске САД деловао у Риму 1946/47. године. Тада је истраживао усташе и њихове везе, па је сведочио да је код њега дошао фратар Крунослав Драгановић, поносан што је спасао благо из трезора НДХ. Поменуо је десет камиона које су британски војници, или Хрвати обучени у британске униформе, довезли у самостан Сан Ђироламо, а одатле су то благо пребацили у Ватикан Драгановић и Ђовани Монтини, каснији папа Павле VI.

Врхунски, вишеструки обавештајац Крунослав Драгановић је тада непосредно радио и за ЦИА?

То доказују документи из тајних архива америчких обавештајних служби које смо успели да добијемо у поступку по тужби Леви против ЦИА из 2001. године, на основу Закона о слободи информација. Тражили смо приступ досијеима америчке тајне службе. Документи из америчких архива потврђују да је Драгановић радио за Монтинија, а био је и амерички агент. Нису му сасвим веровали, забележено је да је био непоуздан, јер је углавном помагао усташама.

Да ли су се америчке службе, ипак, окористиле услугама Драгановића?

Он је, да поменем то као пример, предао Американцима борбена правила службе ондашње ЈНА, с тим што је остала сумња да ли их је пре тога фризирао у неким сегментима.

Поменули сте Вилијама Гауона. Да ли је његово сведочење имало одлучујућу снагу у прихватању тужбе коју сте поднели против Ватиканске банке и Фрањевачког реда због „прања” новца после 1945. године?

Захваљујући Гауоновом сведочењу, ми смо коначно могли да наставимо тај процес. Гауон је остао чврст, јер су адвокати Ватикана на њега пуна три дана вршили притисак да одустане од сведочења. Међу њима је био и Томислав Кузмановић, носилац одликовања Фрање Туђмана за учешће у борбама у Вуковару, адвокат одбране у неким споровима који се против грађана Хрватске данас воде пред Хашким трибуналом.

Да ли је против Ваше тужбе интервенисано и директно из Ватикана?

Чак три пута је ватикански секретаријат за иностране послове, преко америчког Стејт департмента, тражио да наша тужба буде одбачена. Стејт департмент, срећом, те захтеве није уважио.

Јесте ли Ви тражили помоћ америчке владе у овој ствари?

Јесам, баш од Стејт департмента, али нисам добио никакав одговор.

Како сарађујете са српским организацијама у САД?

То је врло компликовано питање. Помоћи има, али изостаје снажна подршка. Када је процес покренут, 1999. године, Срби су у САД имали друге приоритете, Милошевића, опозицију у Србији, дијаспору... После октобра 2000. године кренуло је набоље.

Да ли сте задовољни начином на који медији прате овај процес?

Мислите на медије у САД?

Прате тешко, јер не разумеју историју Балкана. Коректно, сажето извештавају о ономе што се дешава на суду. Ипак је то за америчке медије нешто што интересује Србе у САД. Није то проблем уздигнут на ниво америчког интереса.

А медији у Србији, да ли они прате то што радите?

Настоје, укључујући и „Политику”.

Већ неколико дана сте у Београду. Да ли је ово добар тренутак за посету ове врсте?

Време за посету је врло добро. Мислим да је свим странама у интересу да спорна питања буду решена, јер се тиме елиминишу проблеми који оптерећују. А тема усташа свакако оптерећује људе на овом простору.

Несумњиво, али какве везе то има са америчким судовима?

Одлуке америчких судова имају тежину и ван САД. Амерички судови су решили случајеве јеврејских захтева против починилаца холокауста, јерменске захтеве према Турској, као и друге сличне случајеве. Ти судови имају искуства у оваквим стварима и својим одлукама доприносе помирењу ван граница САД.

Како доћи до помирења ако претходно није утврђена кривица?

Кривице су утврђене, али је данас, као једино отворено питање, остало оно што су починили НДХ, усташе и Ватикан у Другом светском рату. Рекао сам, пред америчким судом о томе не може да се расправља, па зато нашом тужбом желимо да истерамо на чистац одговорност Ватикана, односно Ватиканске банке и фрањеваца, за прање новца НДХ после Другог светског рата. Одлука суда би требало да утврди кривицу, а онда је то корак до помирења. Судови у САД имају доста искуства у сличним процесима. Поменућу страшне злочине педофилије међу католичким свештеницима.

Мислите да Србија и овдашња јавност могу да допринесу расплитању тог чвора и утврђивању кривице Ватикана?

Свакако да могу. Зато позивам Српску православну цркву, политичаре, медије и све оне који се осећају заинтересованима, да поставе питање Ватикану зашто и даље негира, не признаје истину? Ватикан се извинио Јеврејима и другима, једино се није извинио Србима.

Да ли се Ви надате коначном позитивном исходу?
Наравно, уверен сам у такав резултат. Аргументи су на нашој страни, наша тужба ће победити на суду. Ако треба, на тај повољни исход ћемо чекати и наредних десет година.

(Политика)

Za neke stvari jednostavno treba mnogo vremena da prodje da bi izasle na videlo iako je su te price svima poznate...