KAKO ĆU SUTRA

Kako ću sutra
U novo majsko svitanje
Slave i praznike
što dolaze
Kako ću bez tebe

Leto ce doći
Kišno i vrelo
Mene grejaće tvoje oči
Tu preko brda
Studena, kamena, prosta

Nema prepreke
Zašto ne pitaj
što su moje noći
preduge bez tebe

Ožiljak imenom tvojim
Na srcu mom polako niče
I meša se
Sa žarom Ljubavi

Neću da zaustavim vreme
Da ne bi pesma stala

Ova pesma smo
Ti i Ja...

JA MU NIŠTA NISAM

Istovario najlepše reči
I otišao
poput vetra
poput sna...
Nije se vratio...
Otišao...

Ja glumim,
uspela sam,
sve da zaboravim...

Ostavio breme
najlepših reči,
da ih
živim sama....

Ja mu ništa nisam...
On meni...

Tope se prve pahulje
snega...
Brišu njegove
poslednje
stope
sa mog praga...

Poslednje, znam
da je tako
poslednje
kao
reči
ove...

NA OBALI

Na obali plavog mora
krila
suze biserne...
Sama, u senci
tamnog oblaka,
slušala kako kiša pada

Trže je neko
iz misli duboke
Anđeoskog glasa...
Ne plači, reče...
suzama ge nećeš vratiti

Kada sam ga upoznala,
nije imao svoj Dom...
Dom je tražio u srcu mom...

Bila sam srećna,
ništa mi više nije
bilo potrebno....
Poneo me na krilima
svojim,
i te iste noći
stavio mi
povez na oči...

Zavoleh ga
jako...
I više nego što sam mogla
da izdržim...
Sunce moje
sa istoka
nasmejan i blag....

Sada me njenim imenom zove...

Puna soba uspomena
sve na njega još
miriše
a violine plaču...

Sećanja naviru
"zbog tebe sam se rodio"
pamtim reči,
poslednje...
Iz dva oka dve crne kupine
tužno sjaje
kao mokre ulice...

Suze moje
biserne...
Recite mu
ako ga sretnete
ako dođe

"doći će kasno".

ZA MENE... OD NJEGA!

Spavaš li
uljuljkana u san
kao oblak
sazdan od ljubavi?

Spavaš li
sa osmehom na usnama
kao u deteta
što majku kraj sebe
oseća?

Spavaš li
sanjaš li mene
velikog kao gora
a nežnog kao maslačak,
spavaš li
dok te ja, budan sanjam...

KADA SAM ODLAZILA

Kada sam odlazila
ispratila me majka moja
potekoše
krupne suze
niz lice njeno...

Tihim glasom
molila je
kćeri, piši
i nemoj dugo...
Ote se jecaj iz grudi mojih
iz dva oka
potekoše
dva potoka...

Vetar je nosio
reči...
Majci što je ostala
još da maše...
Neću dugo... šapnula sam

Voz se gubio u daljini
ja u njemu
u nepoznato...
hiljadu pitanja
na tom putu do züricha
sedamdeset i neke

Znoj mi oblio čelo
kada sam pokucala...

Otvori mi vrata,
starica bleda...
mačak se sjurio
u krilo
pomazi me repom...

Tako je počelo...
Ceo život iznova...
Nisam znala reći,
...šta me boli...
Gutala sam prve suze
preko nasmejanih
obraza...
Čežnja mi razdirala grudi
a ružni sni
bacali u očaj...

Majci sam pisala
o lepoti zemlje, sebe
nisam spominjala,
tako je bilo najbolje...

U dugim noćima,
počele su da izviru pesme
i svakog
slobodnog trenutka
rađale se nove teme...

Nizali se naslovi puni bola...
_majko_dome moj_sejo sestrice_
napiši mi jedno pismo
ti od kuće brate moj_
i sunce moje južnjačko,
o, zemljo mila, daleka
dedovino,
što me pusti
u tuđi svet da umirem
lagano...

Nebo je znalo sve...
Nebo zna
gde sam sakrila
uspomene na tolike
godine
što ostaše u zemlji sjaja
sa ukusom tuge, znoja, čemera...
Zauvek
ispod tuđe strehe.

Navikla sam...
kao kad se
osmeh razleti...
Navikla sam kao
kad suze pustim
navikla na sve...
Tako je nebo htelo...

Često preturam po uspomenama
prisećam se,
`krupne suze`
moje Majke
i tihe reči neću dugo...

Oprosti
Još tada sam te slagala,
MAJKO...

ODGOVORIĆU TI

Ću t a nj e m.... da li me slusaš?
Proleće ćuti , ptice ne govore
osim što voda žubori, i list
na vetru ćuti, ćuti more
kad se bura
stiša...

Ćute zidovi, ćute misli...
da li si ikada slušao
kako tišina ćuti?
I srce ćuti osim
što ponekad
zakuca
Jaše...

Ćute lipe osim što cvetaju
ćute oči osim što su
ponekad mokre.
Ćuti ruke bele
kad nikoga
ne grle...

Ćuti srce u grudima i kada
puno volimo, ćuti san
I dan ćuti, mrak,
Ćuti ova noć,
kao ja što
zbog tebe
ćutim...

Ćutanjem dišemo, sanjamo,
ćutanjem se svađamo...
Ćutanjem... pogledi
govore sve
Ćutanjem...
toliko
toga...

Ćutanjem ti poklanjam
pesmu da poleti...

Zbog Tebe
u meni
nema
više
mesta
za
ćutanje...

ŠTA SAM TI JA?

Neznam,
niti pitam da se zna,
možda bolje
da ne saznam
Šta sam ti ja?

Naložila vatru
u ulici tesnoj
rasipala želje
na usnama tvojim...
Nisam znala
za tajnu grižu, za
osećaj stida,
ni savest nižu...

Sada se pitam
šta sam ti ja? Da znam

Budućnost ima
bezbroj Imena, i bojim se
da baš moj život
ne zove se "usamljena"
Ako znaš, reci:
Šta sam ti ja?

Ako ti ništa nisam
ako su vatre uzalud gorele,

razumeću te...

Biću jaka,
izdržaću...

Ali veruj
ovog proleća...
Zvoniće ljubav u nama
gde god da smo
Ti i Ja...

SUBOTA ISPRED NEDELJE!

Dan predivan. Izmišljen za sanjarenje. Spustila sam se na obalu reke... sela na kamen studeni. Misli se razlete. Neke sam ispračala ali isto tako, kao reka... još brže, druge su misli za tobom... navirale. Osvrtala se za parovima nasmejana lica...što su u nitima kidali moje misli i bacali me u samoću.
Nisam dozvolila čežnji za tobom, da me skrije u tužnu žene...
Zanesena bojama prolećnog sunca, pustila mašti na volji da me nosi... Bujica reke bi se stišala da ti nisi izvor bistre vode što dostiže do obale i kvasi moje dlanove. Vrhovima prstiju nanosim kapi na lice, oči... Tražim te u kapi vode da mi pomiluješ obraze... Žeđ da utoliš...
I pitam se, ne znam više, koliko puta; kojim si putevima dolazio do mene? Pokaži mi tu prečicu... ne tražim puno. Možda ti imam toliko toga reći... nebitno je s kim si i na kojoj strani sveta živiš.
To te ne pitam... i ne tražim da mi duge noći kratiš. Al' mi trebaš kao meka dinja da zamirišeš kraj mog desnog ramena i oteraš subotu na nedelju...
Jutros sam tražila, put, gde čežnja mora proci. O, kako je to sitna želja za toliko nebo što stvori Sunce, Mesec, Zvezde...
Ti si moje nebo. Tako izuzetan, tako velik' i tako dalek'. A, tu si, nadomak ispruženog pogleda... Hvala ti sto ši mi napisao nekoiko lepih reči. Zbog tog "volim te" izletela sam iz stana i trčala od sreće...
Ti si moj najlepši gost u mojim mislima na obali reke. Svi su mislili isto (sama sam...) Jedne sam misli ispračala, druge kao žubor vode nadolazile za tobom. Tečes smelo kroz moje vene i mešaš se krvi južnjačke...
Bojim se...
Ako jednom misli stanu i slutnje. Ako do toga dođe, a vreme nosi svašta - tada živeću kao pokošena trava bez talasa...
Neću da živim uzalud...
Hoću da živim srećna u nadanju za tobom. Kao da si stvarno tu.
Ma gde da si sa mnom si... nije te proleće uzalud dovelo na moj prag... tu ostaše tvoje stope. Gazim preko njih i slutim ponovni sustret.
Doći ćeš, zar ne? Bar si mi tako obećao. Doci ćeš kao val ognjeni što se plamti i širi, u pogledima našim...
Proleće te je donelo i zato ne dam proleću da ikada ode...

REKOŠE MI

Da si tuge svestan
rekoše mi
da si grešan
besan...
Rekoše,
znam...

Tugu niko nije hteo
greh niko
nije poželeo
ko voleo nije
nije ostavljao,
ko voleo nije..
Nije greh, doživeo...

ŽUTA RUŽA

Jedan čovek
noćas luta,
zastao...
pred vratima, mojim...
Jednom ružom
žute boje
zakitio, prag,
sa kojeg je
davno otišao...

U prolazu
osvežio uspomene,
što ostaše... u senci,
čiste prosšlosti...

Od studi,
tek na pola procvala...
spasavam,
već uvele latice...
i prisećam se,
zabranjenog vira,
ljubavi...

Danas,
'volim' drugačije...

Danas
sam kockom leda,
uspela...
da po Suncu,
ispišem Ime njegovo..

'volim'
jedne oči, boje iste,
kao, što su moje...
'volim ih
nesebično...
sluđena
za njim...
.
On mi je
dozvolio...
da ga "volim