MOŽDA TAKO MORA

Jutro me budilo
raširenih očiju
tražim te
na drugoj strani
do prozora...
Nema te..
Možda tako mora
da bude...

Sunce jurtos nije
dolazilo
da ti osmehom,
pošaljem...
Osta` da me čežnja nosi
mišlju...
Tako mora da bude!

Poljupce.
preko oblaka
ti šaljem
što se igraju na nebu
iznad Züricha...
Igraju se
kao da si ti
moja stalna navika

Možda tako mora da bude...

NEĆU OPRATI LICE

Prvi put neću
Oprati lice pred spavanje
Da ne sperem
Tvoje tople dodire

Na licu mom
Ostase tvoje oči
Ustreptali trag, nadanja
Plamti u njima

Neću saprati želje
Što preživeše tamu
Dirke prstiju
Ni dodire vlaznih dlanova

Još klize....

Sunce je otišlo
Iza crvenog neba
Tiha noć
Na jastuku topi dodire

Radosna ležem...

Nisam oprala lice
Ni ruke na tebe, mirisne
Bojim se da izbrišem
Trag sna najlepšeg...

ČEKAĆU TE

Kad se probudim,
prvo na tebe
pomislim...
``zašto`
Možda zato
moje su noći prazne
I tražim te,
na drugoj strani
kreveta...

Nema te...
`zašto`
hiljadu zašto...
znamo `zašto`

To `zašto` smo ti i ja.

Dopireš kao muzika
lagana,
ne vidim te....
Daleko si tu si...
Juče sam te videla
na oblaku tuge...
Danas te vidim
i kroz zidove...
Sutra ću te videti
Stvarno...
mozda?

Boli me razmak
između nas...
Slušam tvoj zov.
Lutaš mojom
dušom....

Lutaj... Igraj igru,
paukovu...
Do druge strane kreveta
,nemoj dugo...

Čekanje me plaši,
život brzo ode...
Požuri,
ne daj...
Da se pogled zamuti.

Gde si da si
vidim te,
i kroz zidove...

I dok je tako,
i da mi je to,
poslednje...

Čekaću Te...

TRAŽIM PUT

***

Tražim put tuda
gde čežnja prolazi...
***
u telu mom
igra se žar plameni
Tražim put
da kažem čoveku što
lepotom
krasi ceo grad
****
igra se val, ognjeni
širi ljubav u grudima
sagoreću
zbog tog Imena
Tražim čoveka
on zarobi
moje telo
misli
snagu
ljubav

***
Tražim ga
*
da je tu
kraj mene

zauvek...

*******

PESMO IZDAJICE!

On me `voleo`
kroz pesmu
ovako il` onako
voleo...
ne znam kako još...

Ja sam verovala
i kada više
nisam
mogla da verujem..

`voleo` me
na hiljade načina
muške suze
često se kotljale
a znam
kamen ne može
da zadrhti u suzama

Ja sam verovala
i kada nisam...

`voleo me
sveća je dogorevala
`voleo...
a plamen prestao
da gori...

Možda sam
`ljubav` doživala
kroz sitna slova...
Bila sam
nesebična...

Pesmo izdajice
bila sam nesebična
i zbog slamke nežnosti
Seti se...

Niko nije tražio
pravu ženu u meni
niko nije
delio bol...

Besciljno traganje
za Ljubav...

Rastanci bivali kao
dobre sluge.
Nizali se

Mrvice
od ljubavi dolaziće
odlaziti
ja ću ih ispraćati
voleću
samo
kroz pesmu
ako treba

Pesmo izdajice
da tebe nema
da li bi
mrvice svraćale
da traže oproštaj
a kule od karata
leže na podu...

Večeras
dok kamen suzi
u oku mrvice
tog čoveka...
na mom pragu...
Prisećam se

Ja sam njega odavno
ispratila
na daleki put i
oprostila
iako nije podelio bol

Pesmo izdajice
kroz tebe
Da li me i on `voleo`?

POŽELEH...

Poželeh
samo da te sretnem,
da ti tajnu poverim...
Na tom putu,
do istine
sad se bojim
nemam s kim
tajnu da podelim...

Poželeh
samo da te taknem
i ispričam
na koga jutro miriše...
Kad sunce
zađe
čije Ime
na dlanu mi piše...

Poželeh,
samo da te pitam...
zar ti ne znaš
da želiš...
Bio si mi potreban juče
ja bih tebe
prepoznala,
ja ću te poznati...

Samo treba
da se SRETNEM

AKO UPITA ZORA

Kad upita zora,
"gde je On?
ako upita,
a pitaće, znam...

"Lagaću"
tu je na jastuku mom
ne budi se
zoro...

U tankoj
crvenoj majici
na radost
čekam da se probudi,
kao da je stvarno
Tu...

Varaju me misli...
i zora će saznati...

Još ne svani
zoro...

Svanućeš

htela il` ne htela.

Bar mi svedok
budi...

VOLIM ZBOG TEBE

Volim sve
što preko noći
Niče
cveta
rađa
miriše...
Volim
zbog tebe...

Preko noći
ušao si,
u moj život
Preko noći
postao,
lažna navika.
Preko noći,
Neko,
Nešto,
Veliko
jednoj ženi...

Ta žena sam ja...

Rodila se ljubav
Postao si
moja istina...
Hiljadu
puta
da si kucao
ne bi ušao
Da nisi,
preko noći
došao i
ostao...

Hiljadu suza,
obrisao...
Sve što je,
preko noći
volim
zbog Tebe i Mene

Sada mi dopusti
da verujem...
Sve što je preko
noći...
Može dugo
da traje...

SANJALA SAM TE...

Sanjala sam te
zamišljenog i
bespomoćnog u svojim
namerama...
Nisi mi hteo reći
šta te boli ni čega se plaše
tvoje tople oči...

Sanjala sam te, stojiš
na ivici odrona
siguran u sebe, poletećeš
ako tlo
pod nogama
počne da klizi...

Sanjala sam te, ti
na drugoj strani obale
nista mi nisi
hteo reći...
samo ruke ostaše
ispružene,
ka meni...

Sanjala sam te
kratko pred spavanje
gde se molih
za mir u mojoj duši..

Sanjala sam...
Uzimaš me u naručje
kriješ u nedrima
tu da ti spavam...
Ja na ramenu tvom
tako malena

Sanjala sam te
ne, kako sam htela...

Važno je
da sam te opet
sanjala...

ON JE JEDINA BOL

Neka mu zvezde
pozlate put
ja nisam ta vodilja...
Volim
svaki sledeći dan
satkan od njegovog
Imena...

Za ljubav dao je
milion reči
najlepše, sa ukusom
maline
što procvaše u
mojoj duši...

To mi beše
hrana
kada je odlazio...
Otišao putevima...
svojim
daleko od mojih...

Neka ide,
a znao je, boleće
i od laži više.

Sve je poneo,
Ime ostavio
na usnama
mojim...
Tako je hteo...
znao je...
Voleću ga i posle svega,
i kad me sećanja napuste
Ime će ostati...

On zna, budim se...
Imenom satkanim od nade.
Zna,
njegovo će ime
umreti tek posle mene.
Zna,
želim da ga vidim...
Ako prva odem
na nebo
da ponesem
sveže sećanje
na njega...
...... ......
koje će
večno živeti u m e n i...