Ukoliko spadate u red onih muškaraca koji su "slobodni strelci", razumljivo je ako ste posle tog divnog vremena uživanja u slobodi konačno rešili da se posvetite pronalaženju ljubavi. Ipak, i pored te velike potrebe, kada je ljubav u pitanju, racionalno planiranje jednostavno nije moguće, posebno ako pokušavate da svojim vrlinama drugima "bodete" oči. Da li će vas začuditi to što se ljubav ne dešava baš onda kada ste vi odlučili da do nje dođe? Verovatno hoće. Možda ćete se suočiti s tim da ste se precenili, da ste bili nerealni i pomalo konfuzni, preosteljivi i nespremni da prihvatite činjenicu da se ljubav ne planira. Ljubav se jednostavno ili dešava ili ne dešava.

Zbog toga nije retkost da oni koji u tom poduhvatu pokušaja pronalaženja ljubavi po svaku cenu, odmah posle prvog neuspeha koji nije doveo do drastičnije promene nabolje, odluče da se bace na posao. Često se događa i da se preuzme odgovornost koju bismo najradije prepustili nekom drugom. Kako vreme prolazi, naše idealizovanje ljubavi se tanji, konvencionalni stavovi kada je ljubav u pitanju takođe, možda smo više inspirisani na lude ljubavi, nemoguće veze, pokušaje da se pomirimo s nekim ko to ne želi... To ne znači da smo spremni da odustanemo. Bar, ne svi. Neki postaju prilično neprepoznatljivi okolini. Oni koji su zatvoreni u sebe i koji su svetu prikazivali samo ono lice koje su želeli lako se mogu naći u ćorsokaku. Dilema koja se sama po sebi nameće glasi: da li priznati da nas je želja za ljubavlju porazila?

Kada smo mi u pitanju, greške se retko priznaju. Kod žena to funkcioniše malo drugačije. Dok se mi ponašamo kao da se bojimo ukora razrednog starešine, one preuzimaju odgovornost. A šta se dešava nama? Osoba kojoj se sviđamo je sve samo ne to, i po ko zna koji put nam pruža priliku da iskočimo iz uobičajene šeme u koju smo upali. Po našem mišljenju, sticajem okolnosti. A po pravilima psihologije, nesvesno stvaramo sebi alibi za situaciju u kojoj smo se našli.



Izvor: Krstarica