Srbija gladuje, a hrana se baca :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Према званичној статистици, од 2003. број сиромашних у Србији је преполовљен, међутим, пола милиона људи и даље живи испод границе сиромаштва. Они троше мање од 8.880 динара месечно по члану домаћинства. Ипак, само у Београду се баци готово 20.000 оброка дневно. Организација "Банка хране", која две године распоређује вишкове хране онима којима је храна неопходна, у сарадњи са Б92 води акцију “Србија против глади” како би се обезбедиле редовне месечне донације за социјално најугроженије категорије становника.
Очекује се пакет мера, којим ће бити обезбеђено две до пет милијарди динара за сузбијање сиромаштва у Србији.

Самохрана мајка Дивка Гацић из Крњаче од 2000. је без посла.

Са 13-годишњом ћерком живи од социјалне помоћи.

Њено двочлано домаћинство је међу 50 хиљада породица које градски центар редовно материјално помаже, док 350.000 људи, чији приходи прелазе цензус макар за динар, социјалну помоћ прима повремено.

“Од пре четири-пет година примам материјално обезбеђење, и оно сада износи 6.900 динара. Током зиме увек сам у дуговима, треба инфостан да платим, телефон, редовне комуналије. и ту не остаје пара за храну”, испричала је Дивка.

С времена на време Дивка прима и пакете основних животних намирница “Банке хране”, која већ две године у Србији помаже најугроженијим слојевима, преко установа социјане заштите, захваљујући компанијама донаторима.

Међутим, проблем је у томе што је и та помоћ неизвесна.

Због економске кризе и транзиције, у општини Палилула расте број корисника социјалне помоћи, а њихове потребе превазилазе средства којима Центар располаже.

“Ми у неким тренуцима када не можемо да реагујемо, ми једним видом помоћи у оквиру наших надлежности и у договору са ‘Банком хране’ увек када то они могу, пакетом хране помогнемо бар на неко време, док не премостимо и не решимо проблем на неки други начин", каже Нада Марковић из Центра за социјални рад Палилула.

И док седам одсто људи у Србији гладује, од онога што преостане ресторанима и пекарама могло би да се направи 20 хиљада оброка, што је једнако броју људи који се хране у Народним кухињама у читавој Србији.

Зато “Банка хране” покушава да намирнице које преостану компанијама достави онима који хране немају довољно.

"Уколико не обезбедимо магацински простор возило, пре свега, бојим се да нећемо моћи да одговоримо. Потребе су јако велике, јер чим сазнају за нас, установе и удружења се јављају апелима и траже да групу о којој брину помогнемо на неки начин”, наводи Мирослава Анђелић из "Банке хране".

“Банка хране” позива донаторе и фирме које желе да помогну или имају вишкове близу истека рока трајања које највероватније неће продати да им се јаве како би се обезбедиле редовне месечне донације од три тоне намирница за социјално угрожене у општинама Вождовац, Палилула, Звездара и Чукарица.