Lekari je teraju da umre! :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Branka Krstić (36) u ratu protiv opake bolesti i zdravstvenog sistema Srbije
Lekari je teraju da umre!
Ponedeljak - 15.02.2010
Branka Krstić (36) iz Beograda već četiri meseca prikovana je za krevet zbog kancera grlića materice u poodmaklom stadijumu.

Iako joj usled pucanja rektovaginalne fistule crevni sadržaj curi kroz vaginu, zbog čega trpi nesnosne bolove, ova majka dvoje dece je, po proceni konzilijuma „stručnjaka“ iz Instituta za onkologiju, radno sposobna!

Mada svaki sledeći nalaz pokazuje napredak bolesti, lekari Branku uporno vraćaju na kućno lečenje. U bolnici je tokom dvogodišnje borbe s opakom bolešću provela svega mesec dana, i to nedugo pošto joj je dijagnostikovan karcinom.
- Iz bolnice sam izašla u januaru prošle godine. Dvadesetak dana kasnije, dobila sam odliv. Iz mene su ispadali ogromni ugrušci krvi i tokom noći došla je Hitna pomoć. Međutim, niko nije hteo da me primi u bolnicu pod izgovorom da sam slučaj za institut - počinje priču Branka dok nam pokazuje upute i nalaze sa kojima je svaki put ispraćana iz zdravstvenih ustanova.
Od mišićavog tela bivše sportistkinje ostali su samo kost i koža. Konstantni gubitak telesne mase, rapidno širenje tumora, pa ni pucanje rektovaginalne fistule nisu bili dovoljni da se ovoj mladoj ženi pruži danonoćna stručna nega. Umesto toga, na poslednjem konzilijarnom nalazu piše da je „sposobna za lakši rad“.

- Kad mi je to puklo, Hitna me je odvezla u GAK, gde su rekli da nisam njihov pacijent. S obilnim rektalnim i vaginalnim krvarenjem i temperaturom odvezli su me dalje u Urgentni centar. Tamo su nam stvarno ljubazno objasnili da ne mogu da me prime jer sam pacijent instituta. U institutu me je, međutim, sačekala medicinska sestra i rekla da „nažalost, ne može da me primi bez odluke konzilijuma“ - uzdiše naša sagovornica.
O Branki, ali i o dvoje male dece, brine njen suprug Nenad. Kao teškom bolesniku, ovoj slabašnoj ženi često je potrebna pomoć, zbog čega je Nenad primoran da ostaje kod kuće.
- Na samom startu su rekli da bi bilo krivično delo ovo operisati, ali nam nijednog trenutka nisu objasnili zašto. Šetamo se od vrata do vrata, od klinike do klinike, i svuda nam govore da nije za bolnicu, a ja, iako nisam stručnjak, vidim da je to metastaziralo i da mi ona kopni - očajan je Brankin suprug. On kaže da je Branki tek nedavno prepisana prva konkretna terapija.
- Kad su mi objašnjavali zašto nije za operaciju, lekar mi je rekao da nemaju sredstava i prstima pokazao da misli na novac. Sve mi se čini da je sve ovo vodanje i zavlačenje, u stvari, poruka da treba da platimo da bi joj pomogli. Nažalost, mi živimo od 7.000 dinara mesečno i nemamo od čega da platimo. Branka je tek posle dve godine dobila lek, a sigurno je mogla da dobije konkretnu terapiju još pre nego što se bolest proširila - priča Nenad.
Branka kaže da ju je teško detinjstvo naučilo da bude borac, ali da nije očekivala da će joj zdravstveni radnici u tome odmagati.
- Celog života živim po principu „prihvati, prilagodi se i istraj“. Svoju bolest sam prihvatila, ali bojim se da će me ubiti upala pluća, sepsa ili neka infekcija, i to zbog nečijeg nemara i bezobrazluka - zaključuje Branka.
Branka, nažalost, nije usamljena u svom problemu. Zato smo u petak pokušali da od Ministarstva zdravlja saznamo da li država ima plan za palijativno zbrinjavanje onkoloških pacijenata u odmakloj fazi bolesti. Ni dva dana kasnije, do zaključenja ovog izdanja nismo dobili nikakvu reakciju.

Fekalije izlaze kroz vaginu!

Jedinu negu koju Branka dobija obezbedile su joj doktorke iz Doma zdravlja „Vračar“.
- One znaju koliko mi je loše i šalju mi svakog jutra bocu infuzije da me malo ojača. Od svog radiologa u institutu sam tražila da mi bar stavi crevo na stomak da mi fekalije ne bi izlazile kroz vaginu, ali mi je i za to uputio na dom zdravlja - nemoćna je Branka.

Ima li pravde?

Tokom svoje borbe s bolešću i zdravstvenim sistemom, Branka se žalila i zaštitniku prava pacijenata Instituta za onkologiju.
- Ušla sam kod doktorke po uput za magnetnu rezonancu, ali je ona insistirala da me pregleda. Pošto sam joj objasnila da nisam spremna za pregled, predložila sam joj da pogleda nalaz, na šta je ona odbrusila: „Nisam ja oftalmolog da gledam!“ Kad sam joj predočila da je drska, izbacila me je bez uputa. Dve nedelje kasnije, zaštitnik pacijenata je, naravno, utvrdio da me je doktorka s pravom izbacila - ogorčena je Branka.

Izvor: Alo