Kao profesionalni kradljivac umetničkih dela u igri Legendary nalazite se u ulozi Džeka Dekarda, koji je unajmljen da ukrade Pandorinu kutiju iz Njujorškog muzeja. Sve kreće nizbrdo kada naš blesavi Džek otvori kutiju i svet preplave mistična bića koja nameravaju da sve pretvore u pepeo i dim. U nastavku priče morate da saznate ko vas je unajmio za ovaj poduhvat, a pri tome morate pobiti nekoliko mističnih bića i, naravno, da sačuvate živu glavu. Čitav ovaj koncept ima potencijala, ali je ujedno i pomalo nezanimljiv i nema baš previše smisla. Od Pandorine kutije se očekuje malo veća najezda neprijatelja, od plaćenika se očekuje da ne budu toliko glupi... U svakom slučaju, očekuje se mnogo više.

U početku igre atmosfera je fascinantna; iz muzeja u kojem je kutija izbija bleštava svetlost koja se spaja s nebom, na gradskim ulicama je apokalipsa, uništene zgrade, smrvljeni automobili, panika i haos su svuda, ogromni orlovi nadleću grad, ubijaju i uništavaju sve što im je na putu. Potpuna ludnica. Džek kreće da spasava živu glavu. U početku naleti na sekiru, a kasnije i na ostala oružja. Ali, naravno, neće se ovako dobar početak produžiti i na ostatak igre. Već posle prvih 20 minuta videćete da u igri nešto nije u redu.

Prva stvar koju ćete primetiti jeste užasan gameplay. Džek samo malo može da odskoči od zemlje, što je veoma iritantno, ali ako pritisnete sprint, a zatim skakanje, Džek će skočiti tako daleko da se takvog skoka ne bi postideo ni Karl Luis. Veoma iritirajuća stvar u igri je to da čak i ako nađete neki deo za kojim tragate, naići ćete uz njega i na nevidljive zidove ili, još gore, zapećete u nekom malom prostoru. Lakoća kojom zapnete za neki prostor je zaprepašćujuća i stvara osećaj frustriranosti, posebno u borbi. Takve stvari se zaista ne smeju dešavati.

Nivoi u igri Legendary su klaustrofobični i puni klišea. Zagonetke su monotone i dosadne. Sastoje se od povlačenja poluga, a aktivacijom poluge otvaramo vrata i kroz njih nastavljamo svoju apokaliptičnu avanturu. Sva vrata u igri koja se ne otvaraju polugom su zaključana i potrebno ih je otvoriti preko sigurnosne ploče. Dakle, sledeći postupak u igri ćete ponoviti milion puta: otvarate kontrolnu ploču, držite "USE" desetak sekundi i prolazite kroz otvorena vrata. Treba spomenuti i da su oružja promašena u potpunosti. Njihova razorna moć nije dobro definisana, i uglavnom ćete koristiti oružja koja izgledaju "slabije".

Zvuk nije preterano loš, čak je i dobar kad skupljamo animuse. A šta su animusi? Ako ste igrali Painkiller, u ovoj igri su animusi nešto kao duše koje ste skupljali u Painkiller-u. Ako niste igrali Painkiller, animuse izvlačite iz tela mrtvih čudovišta i služe vam kao energija, ali i kao kratki talasi energije kojima odbacujete čudovišta od sebe. Animuse izvlačite preko suvenira koji vam je ostao na ruci pri otvaranju Pandorine kutije. O grafici u igri zaista nema smisla previše pričati; kratko i jasno: grafika je u redu, nije loša, a nije ni preterano dobra.

Igru ne uspevaju da spasu ni dobra muzička podloga ni neke dobre ideje. Jedna od njih je to da nakon što ubijete vukodlaka, on se posle nekog vremena reanimira i ponovo kreće na vas. Zato, dok je još mrtav na podu, morate da mu uništite glavu. Ali, i to je pomalo upropašteno, jer ako vukodlaku želite da odsečete glavu sekirom, možete ga seckati do mile volje, ali glava će mu još biti na ramenima. Zato uzmite bacač plamena i, gle, glave više nema. Možda to nekome neće smetati, ali da je propust - jeste.

Neprijatelji u igri gađaju vas raznim predmetima, potpuno su nepredvidivi i znaju da vam ukradu predmete koji su vam potrebni za dalji tok igre. U tom slučaju moraćete da vratite ono što je vaše, i to kako drugačije nego bezglavim puškaranjem po čudovištima. Multiplayer je imao potencijala, posebno mod u kojem dve ekipe ubijaju čudovišta, uzimaju im animuse i njima pune svoje generatore. Ali užasan gameplay, osrednja grafika i besmislenosti u igri za rezultat imaju prazne servere. Sve u svemu, igra je podbacila u svim segmentima, i definitivno se ne može preporučiti.


Izvor: Krstarica

po ovome igrica je dosadna, boris se protiv cudovista, a iz njih nesto izvlacis da ti sluzi kao energija, glup gameplay, glupi protinici, glupe  zagonetke, nevalja grafika
zakljucak: dzabe bacene pare igra je promasaj, kompanija koja ju je napravila propada

Meni je bilo dovoljno da cujem da ima vukodlaka i odmah sam nabavio igru  Samo sto mi slab komp tako da je jos nisam probao.