LEGALNI GRAFITI!

Srpski autori grafita i čelnici Beograda saglasni da je slikanje po zidovima vrsta urbane umetnosti, koju ne bi trebalo zabranjivati




Gradske vlasti Helsinkija nedavno su odustale od borbe protiv pisanja grafita i odlučile da crtanje po zidovima proglase delom urbane kulture! Saopšteno je da grafiti i druga umetnička dela na zgradama na području grada više nisu protivzakoniti, uz uslov da se vlasnik nekretnine slaže s tim.


Beograd ima sve preduslove da ovu kulturu pretvori u urbani „mejnstrim", a neki od članova Skupštine grada kažu da bi podržali odluku o legalizaciji grafita.

Darjan Mihajlović, član Gradskog veća i bivši gradski sekretar za kulturu, kaže da bi bez oklevanja podržao legalizaciju.

- Kod nas su grafiti urbana umetnička forma izražavanja, koja je rodila grafite koji su ušli u istoriju ovog grada, kao što su čuveni „Dža ili bu" ili „Zuba - kralj Beograda". Ta forma se pretvorila u performans kojim se izražavaju različiti politički, kulturni i drugi stavovi i to je deo urbane kulture - smatra Mihajlović, i dodaje da bi legalizacija ipak morala da ima i izuzetke.

- Podrazumeva se da grafiti ne bi smeli da se crtaju na zaštićenim fasadama, spomenicima kulture i sličnim mestima. Ali, trebalo bi obezbediti autorima grafita da nesmetano rade. Nisam znao za tu odluku vlasti Helsinkija! Tamo se doskoro vodio pravi rat između grafitera i policajaca. Kod nas toga nikada nije bilo, ovde je situacija mnogo mirnija - objasnio je on.

Iako gradske vlasti do sada nisu legalizovale crtanje grafita, postoje lokacije u Beogradu koje nisu pod nadzorom policije, jer je doneta neformalna procena vlasnika objekata da grafiti na njima ne narušavaju vizuelni identitet građevina. To su zid „Jugopetrola" kod Ade Ciganlije, na Hipodromu i zid preko puta Bloka 70. Poznati grafiti umetnik Leon kaže da su ta mesta nezvanično zaštićena od intervencije policije.

- Tu se crtaju „legalni" grafiti i neće vas dirati čak ni policija. Pored legalnih, postoje i nelegalni grafiti, tzv. „bombe", tagovi, brzi grafiti koji se crtaju na zgradama u centru i po vozovima. Meni je trebalo osam godina da ispečem zanat i izgradim svoj stil, sada crtam samo legalno - dodaje Leon.




Prvi grafiti u Beogradu nastali su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a hroničari gradskih zbivanja tvrde da je jedan od prvih umetnika sa autolakom i kapuljačom bio - Nebojša Krstić, nekadašnji član grupe „Idoli", a danas savetnik predsednika Srbije!


Od geta do IBM-a

Najstarija zabeležena parola ispisana na zidu nastala je u starom Egiptu, i glasi: „Faraon pije!" Prvi značajni grafiti umetnik u svetu bio je tinejdžer koji se tokom šezdesetih potpisivao kao TAKI 183 i upisivao svoj „tag" u vozove i autobuse u Njujorku. Od tog vremena umetnost grafita je, zahvaljujući uticaju uličnih umetnika kao što je bio Žan-Mišel Baskijat, polako prodrla u „mejnstrim" kulturu. Početkom milenijuma  kompanije kao što je IBM počele su da finansiraju kampanje uličnog marketinga, koje su uključivale i ispisivanje grafita.



N. Kostić

Izvor: Press