Da se razumemo: ne podržavam nelegalnu upotrebu softvera. Ali šta država i prodavci čine da kupovina originalnih aplikacija ima smisla?

U državi u kojoj svi pričaju o legalnosti i legalizmu a retko ko se toga drži u praksi, sve je moguće.

O legalnom softveru, tačnije kupljenim programskim paketima od ovlašćenih zastupnika i njihovih distributera, u ovoj zemlji se priča od kada su računari počeli iole ozbiljno da se koriste. I tada su postojali zakoni koji su sankcionisali nelegalnu upotrebu programa (tzv piratski softver) ali to nikoga nije previše brinulo. I prodavci računara kao i korisnici znali su da cela država koristi piratske verzije, od uprave do policije uključujući i inspekcije. I nikom ništa. Retki koji su tada kupovali legalan softver (uglavnom oni koji su imali poslovnu saradnju sa zapadom i time bili prinuđeni na taj "besmisleni" trošak) osećali su se na neki način prevareni.

Godine 2001. tadašnji premijer Zoran Đinđić posetio je Bila Gejtsa i Majkrosoft u sedištu kompanije u Sijetlu (mada bi bilo logično da je Bil došao u posetu premijeru) da bi potpisali sporazum o saradnji. Majkrosoft je "oprostio" licence svim institucijama na državnom budžetu, lokalizovao XP, lokalizovao Office, registrovao kancelariju u Beogradu, otvorio telefonske linije za podršku i svake godine organizuje konferenciju Sinergija koja predstavlja rešenja i trendove za njihove proizvode.

Iako je mala verovatnoća da su sledbenici Linuxa i Mac OS X-a imali udela u kasnijem atentatu, sem velike buke tokom 2002. godine kako će nelegalni korisnici da stradaju od 2003. na dalje - ništa se specijalno nije desilo.

Doduše bilo je žrtava ali više sporadičnih nego sistematskih. Grafičari u jednom gradu u Srbiji su kolektivno stradali ali niko više sem njih ni u tom gradu a ni šire, bar ne tako sistematski. Do sada, javnost je upoznata sa nekoliko slučajeva zaplene opreme koja je korišćena za umnožavanje i robe, uglavnom muzike i filmova.

Vlasnici legalno kupljenih programa imaju više problema nego što to može hartija da podnese.

Prvo i pre svega, investicija u programske pakete neophodne za rad, velika je i malim i velikim preduzećima. Programi za jednu grafičku stanicu (operativni sistem, Adobeov CS paket i Corel kao apsolutni minimum) koštaju gotovo 2.000 evra! To je ekvivalent jednog ili dva skromnija računara. Neko je u izboru da li da modernizuje opremu na kojoj radi ili da bude legalan, odabrao da bude legalan.

Neko nije. Jednostavno je ignorisao situaciju, kupio novu opremu na kojoj radi lakše i brže. Klijenti uglavnom ne pitaju za licencu (pretpostavljaju da je sve ionako nelegalno) tako da vlasnik bržeg računara lakše završava posao od onog koji je legalan sa starijom opremom.

Jasno je ko je konkurentan a ko nije. Ni u tenderskim zahtevima gde se radi za državu, nisu mi poznati slučajevi da je uslov bio posedovanje legalne licence. Najniža cena uglavnom učestvuje sa 60 do 80 procenata u dobijanju tendera a to svakako nije onaj ko je kupio legalan softver koji treba da otplati kroz dobijene poslove.

Ali ni tu nije kraj mukama legalnih vlasnika.

Ok, kupili ste legalan softver. A da li je preveden na naš jezik? Da li je help na našem jeziku? Da li je prateća dokumentacija na našem jeziku? Da li postoji telefon za podršku, plaćenu ili besplatnu? Da li ima rečnik za korekciju krešaka u kucanju? Da li deli naše reči? E kada ste na sve to odgovorili, hajdemo i ključno pitanje: da li sve pomenuto radi i na latinici i na ćirilici?

Mislim da ne postoji programski paket ili aplikacija koji na postavljena pitanja na našem tržistu mogu da odgovore potvrdno na sva ova pitanja.

Kada je nacionalni ponos u pitanju, spremni smo da se borimo nekim frontovima svim sredstvima a neke druge prihvatamo kao neminovnost. I kako rešiti taj problem a pri tom ne ukinuti sebi alate koje smo godinama koristili?

Ako kažemo da na našem tržištu ne mogu da se prodaju programi koji nisu lokalizovani, kompanije će proceniti koliko smo malo tržište i odustaće. U suprotnom imamo situaciju koju imamo sada.

Nekada te lokalizacije čak i ne rade kako treba. Legalan vlasnik skupog komercijalnog paketa je bio prinuđen da instalira piratsku verziju jer legalna nije radila. Kada je profesionalni korisnik pozvao distributera da reši tehničko pitanje, posle više prebacivanja veze, dobio je odgovor da ima neki update na sajtu ali da ne zna da li taj problem rešava i kako da se prevaziđe. Na prezentaciji nove verzije, jedan korisnik je postavio pitanje zašto je upgrade sa prethodne verzije na najnoviju gotovo 80 procenata cene novog. Predstavnik je samo slegao ramenima.

Autorska prava proizvođača programa moraju da se poštuju. Krađa je krađa i kada to što se krade ne postoji fizičkom obliku. Ali i legalni korisnici moraju da budu zaštićeni tako što će država da sama prva poštuje zakon i da uredi poslovanje tako da uz svaki račun davalac usluga mora da dokaže da poseduje legalnu licencu za aplikacije kojima je tu uslugu izvršio i da obaveže zastupnike da za prodate aplikacije moraju da pruže podršku.

Do tog trenutka svaka prodaja programa je puka slučajnost.

Trackback url za ovaj post je http://www.pcmagazin.co.yu/bblog/trackback.php/63/

Zar nije vec bila ovako neka tema?

Ma bilo, nebilo na isto mu dodje Uaaaaaaaaaaaa legalizacija

Hmm .. evo ja naručih jedan softver domaće proizvodnje .. (vrlo koristan u orijentaciji po gradovima)
to nije 'puka slučajnost' već promišljena potez .. namera ..

Jel na srpskom .. jeste .. hel i prateća dokumentacija .. takođe ..
telefonska podrška .. pojma nemam preko web'a radi .. update softa i sl..
Mislim da ipak postoje takve aplikacije .. domaćih autora ..
koje treba podržati medijski i finansijski .. kad već država nije u stanju
da izfinansira jedan takav projekat i pokloni narodu parche softvera ..

Ma jeste to svitac ok,medjutim misli se na mnogo vece aplikacije tipa Corel,Adobe ,Office itd.

e Svitac imaces problema sa Planplusom 2006 kao i ja j****e te ako tri puta izvrsis registraciju (krsis ugovor), a ja sam to morao da uradim jer sam menjao hardver u kompu(graficka, memeorija, hard) i oni meni kazu instaliram ga na vishe racunara
Nije sve tako bajno, ali ovo stvarno treba resiti jer smo mi na gubitku (programeri, privreda...)

Jeste da je malo oftopic, da ne pravim novu temu, mislio sam da ovo postujem ovde....

Kako da mi postujemo zakon, kada ga ni drzava ne postuje? Pa evo jedan mali primer oko koga se ne dize prasina, a trebalo bi:

Svima je poznato da su pre 2 godine inspekcije pocele ostrije da kaznjavaju prodavce divx filmova na ulicama.
Da li se neko pitao da li je piraterija ugusena bar 1%? Na prvi pogled, unistena je bar 80%. Sta ako vam kazem da je sada piraterija veca nego 2003, 2002, 2001............god.?!?!?!?

Pitate se kako, a?
Pa lepo. Neko se dosetio da legalizuje pirateriju, tako sto ce prodavati ["orighinalne"] (hahahaha) DVD diskove koji se mogu kupiti na svim kioscima?!?!?

Da, da, bas to.....

Prvo, diskovi su teski krs, nabavljani ko zna gde. Posao za rezanje istih je dobila firma ciji su se radnici razvaljivali od prodaje divx-a...(nisu oni direktno, neko iz njihove ekipe, komsija, drug, itd....)
Drugo, kako je moguce da domaci film "Ivkova slava", koji je imao premijeru pre par meseci, osvane u kioscima pre nekoliko dana????

Piraterija je samo evoluirala i sada se tim poslom bave prave baje na pametniji nacin.....

Pa to je ono... piraterija je losa kad tebi odgovara, ali dobra je kad meni odgovara...

Slažem se sa ovim što kaže Crowz.
Evo još jednog primera:
Išao sam sa drugom u neki CD shop da kupi neku igru. Ali je meni čudno to što je taj CD bio 150 din.
Kako "original" igra na jednom CD-u u CD shopu košta 150 dinara, ako su originalne igre po nekoliko hiljada dinara ???

Pa piraterija nije ugusena ni jedan posto, to mazanje ociju narodu kako oni jure po pijaci neznam ni ja tri tipa sa po trista diskova oni smatraju da su ugusili pirateriju to je zajebancija, i dan danas se na futoskoj u Novom Sadu valjaju diskovi mozda i vise nego pre ovog mazanja ociju samo sto je razlika da se sad sve sto namlate sliva u jednu kasu