Led na Antarktiku raste, na Arktiku se smanjuje

Dok količina leda oko Antarktika raste, a na Arktiku se smanjuje, neki skeptici upozoravaju da su priče o globalnom zagrevanju preterane a eksperti kažu da u toj pojavi ipak nije ništa čudno.

Količina zimskog leda oko Antarktika raste poslednjih godina što, kažu eksperti, može biti pomalo neobična posledica globalnog zagrevanja. U carstvu pingvina, zaleđena površina vode oko Antarktika raste od kasnih 1970. godina po stopi od 0,6 odsto za deceniju.
Na drugoj strani planete, morski led oko Arktika je ovog septembra dostigao gotovo rekordni prošlogodišnji nizak nivo i predstavlja opasnost za one koji žive od lova, domoroce i životinje poput polarnih medvedea.
"Nema tu ničeg čudnog. Predviđeno je davno da će se Arktik zagrevati brže, a da će stanje na Antarktiku biti stabilno za duži period", tvrdi specijalista Britanske istraživačke stanice za Antarktik Ted Maksim.
Glavna razlika je u tome što artički led pluta okeanom i zagreva se usled promene vodenih struja i južnih vetrova. Antarktik je, nasuprot, izolovani kontinent (veći od SAD), okružen ogromnim okeanom i stvara "sopstveni mraz", tako da je temperatura vrlo neznanto porasla.
Druga teorija je da topliji vazduh apsorbuje više vlage, što znači više padavina, a to opet može da znači više sveže vode na površini okeana oko Antarktika - a sveža voda mrzne na višoj temperaturi od slane vode.
Eksperti kažu i da su vetrovi oko Antarktika ojačali, što se može dovesti u vezu sa stanjenjem ozona visoko iznad kontinenta (za šta se inače optužuje ljudska upotreba hemikalija). Na nekim mestima, jači vetrovi mogu izduvati led na okean do predela na kojima se led, prirodno, ne bi formirao.
Prema mišljenju nekih od istraživača polova, globalno zagrevanje može na kraju dovesti do otopljavanja južnih okeana i smanjiti površinu leda na vodama oko Antarktika.

Izvor: Blic