Lečenje po duploj tarifi
B. RADIVOJEVIĆ


NOVA pravila u zdravstvu, kojima se “tezga” lekara iz privatne prakse praktično preseljava u večernje klinike u okviru državnih bolnica, prelomiće se po svemu sudeći opet preko leđa pacijenata. Novim režimom rada, koji startuje 11. decembra, za pacijente se suštinski ništa ne menja nabolje. I dalje će mnoge usluge u zdravstvu plaćati dva puta: kroz obavezno osiguranje i po cenovniku. Samo “keš“ više neće brojati u privatnim ordinacijama, nego u državnim bolnicama, čije opremanje i rad finansiraju svakog meseca sa 12,3 odsto svojih primanja za zdravstveni doprinos.
U stručnim raspravama oko toga da li “državnim” lekarima treba dozvoliti da dopunski, praktično poluprivatno rade u sistemu javnog zdravstva, ili kao do sada - kod privatnika, pacijent i njegova prava nekako opet ostaju na margini. Profesor dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, kaže da će se u večernjim klinikama pružati vanstandardne usluge, koje ne spadaju u prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Samo nikome još nije jasno da li će se, i kako, organizovati sistem kontrole. Jer, lako bi moglo da se dogodi da lekari pacijente iz redovnog radnog vremena, kada se usluge pružaju na teret
osiguranja, preusmeravaju u večernje klinike, gde će se pregledi naplaćivati po tržišnim cenama. Stručna udruženja bore se, naravno, za svoje interese. Tako je Lekarska komora Srbije (LKS), koja inače kasni u realizaciji svih zadataka zbog kojih je i osnovana, uputila zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 277. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojim je dozvoljen dopunski rad, ali samo u prelaznom roku koji ističe 10. decembra.
- Zatražili smo da se ovaj član stavi van snage do konačne odluke Suda - izjavila je dr Tatjana Radosavljević, predsednik LKS. - Njegova primena nanela bi štetu velikom broju članova LKS, jer se njim ukida pravo na rad, kao i pravo pacijenta na slobodan izbor lekara, a dovodi se u pitanje i jednakost svojine.
Dr Nevena Dimitrijević, predsednik sekcije opšte medicine u Srpskom lekarskom društvu i portparol Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, međutim, smatra da se LKS prerano “istrčala”.
- Mnogo se priča o nečemu što je potpuna magla - kaže dr Dimitrijević. - Još ništa nije definisano, i trebalo bi sačekati da vidimo kakve će biti uredbe kroz koje će Ministarstvo da sprovede nova rešenja. Ministarstvo zdravlja je zaduženo da vodi zdravstvenu politiku i biće onako kako ono odredi. Na nama je da ukažemo na nepravilnosti, ako ih u novim uredbama bude, pre nego što one stupe na snagu.

DOPUNSKI ILI PREKOVREMENI
PRODUBLJIVANJE podele na “državne” i “privatne” lekare nije u duhu savremene medicine, koja teži razmenjivanju znanja - kaže dr Jasmina Knežević iz “Bel medika”, koji ima više od 100 konsultanata iz državnog zdravstva. - Ako se stvari postavljaju tako da su državno i privatno zdravstvo konkurenti najviše će izgubiti pacijenti. Očigledno je da je model rada u privatnoj praksi dobar čim ga Ministarstvo preuzima kao obrazac za javni sektor zdravstva. Samo to što oni zovu dopunski rad u večernjoj klinici, može da bude jedino prekovremeni rad, koji se drugačije i tretira i plaća nego što je zamišljeno za večernje klinike.

Izvor: Novosti