Kuda ide novac od fonda zdravstva
Lečenje plaćamo dva puta
Autor: Slavica Tanasić | 20.05.2007 - 00:00


Bila sam kod ginekologa u domu zdravlja i on mi je rekao da moram da obavim testiranje na hlamidiju, ureaplazmu i mikoplazmu. „Znate, mi u domu zdravlja radimo samo test na hlamidiju, ali to se kod nas plaća, a kako morate uraditi i ostale analize, najbolje je da odete u neku privatnu laboratoriju“, savetovao me je lekar, kaže za „Blic nedelje“ Beograđanka Z. T.

Analize su koštale više od 3.000 dinara.
Iskustvo naše čitateljke nije retko, takvih primera, i to još drastičnijih, ima u skoro svim zdravstvenim ustanovama. Gotovo da su postali praksa, naplaćuje se sve, od hirurškog konca do stenta. S razlogom se onda zapitamo zašto plaćamo zdravstveno osiguranje (12,3 odsto od bruto plate) i kuda idu pare. Na primer, osiguranik koji ima neto mesečnu zaradu 30.000 izdvoji godišnje za zdravstveno osiguranje oko 60.000 dinara. Naravno, kada ode na pregled, istom tom osiguraniku traži se da plati skupu dijagnostiku, hiruršku intervenciju ili analize.
Ni posle dve godine od usvajanja Zakona o zdravstvenom osiguranju, Ministarstvo nije izradilo preciznu listu standardnih usluga. Čak su i sindikati zdravstva apelovali da se propiše minimalni paket usluga zdravstvene zaštite.

Minimalni paket
- Preko medija smo apelovali na Ministarstvo zdravlja i RZZO da se propiše minimalni paket zdravstvenih usluga na koje osiguranik ima pravo. Međutim, ništa nisu preduzeli. Imamo obavezno zdravstveno osiguranje, koje svi moramo da plaćamo, a niko ne zna gde te pare idu - revoltirana je dr Radmila Railić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Naplaćuju sve i svašta
Filijalama RZZO pacijenti se najviše žale da im se u zdravstvenim ustanovama naplaćuju lekovi, ali se medicinari ne ustručavaju da naplate i porođaj, hirurški konac, protezu kuka, ugradnju stenta, magnetnu rezonancu, skener, laboratorijske analize.
U Ministarstvu zdravlja kažu da su svesni da postoje brojne zloupotrebe u zdravstvenim ustanovama i da će se ovakve pojave iskoreniti tek kada Republički zavod za zdravstveno osiguranje počne da plaća usluge zdravstvenim ustanovama, a ne da daje plate zaposlenima.
- Zloupotrebe u državnim apotekama su nestale onog momenta kada su prestali da dobijaju platu od Fonda. Do tada se nije mogao nabaviti lek u državnoj apoteci, a sve pacijente upućivali su u privatne apoteke. Ovo naplaćivanje od pacijenata u zdravstvenim ustanovama prevršilo je svaku meru. Najčešće zloupotrebe su sa listama čekanja. Lekari zakazuju po pet dijagnostičkih pregleda ili operacija i onda praktično sve usluge proglase vanstandardnim. Tako, recimo, pacijentu kažu da je za magnetnu rezonancu lista čekanja šest meseci, ali može i odmah da se uradi kao vanstandardna usluga, ali to mora da se plati - priča dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja, i dodaje da onog momenta kada Fond ugovori sa domom zdravlja, bolnicom ili institutom da usluge plaća po učinku, onda će direktor da juri lekare i da ih kažnjava ako pošalju pacijenta u privatnu ustanovu.
Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, jasno je precizirano na koje usluge osiguranik ima pravo, a na koje ne. Međutim, da li iz neznanja, neobaveštenosti, ili je posredi nešto treće, skoro da se ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi lekari ne pridržavaju slova zakona.
- Pacijent samo nema pravo o trošku Fonda na lekarsko uverenje za vozački ispit, za upis u školu, sudska uverenja, zatim na estetske operacije koje nisu funkcionalne (ugradnja silikona, estetska korekcija ušiju i nosa), eksperimentalni vid lečenja i dugotrajnu negu. Za sve ostalo troškove snosi Fond. Na Fondu je još ostalo da donese pravilnik o paketu preventivnih pregleda - dodaje dr Antić.
On kaže da je obaveza svakog lekara da, ako se neke usluge u ustanovi u kojoj radi naplaćuju, pacijente uputi tamo gde se to obavlja o trošku Fonda.

Vanstandardne usluge se ukidaju
- Recimo, mnogi domovi zdravlja rade tumor-markere, a Fond neće da snosi troškove. Oni su dužni da kažu svakom pacijentu „evo vam uput za ustanovu koja to radi o trošku Zavoda, ali ako nećete da idete, možete to uraditi i kod

Kako to rade u Evropi
Svakog meseca Španci, kao i Francuzi, daju doprinos za socijalno osiguranje a za uzvrat imaju pravo na besplatne lekarske preglede i smeštaj u bolnice u državnim zdravstvenim ustanovama. U Grčkoj je takozvani nacionalni zdravstveni sistem veoma centralizovan. On omogućava besplatno lečenje u domovima zdravlja i bolnicama. Pacijent ne može da bira lekara, osim ako to ne želi dodatno da plati. Italijanske gradske bolnice i ambulante su ili besplatne, ili jeftine, ali vrlo neefikasne. Siromašni Italijani stoje u redovima za pregled kod porodičnog lekara kojeg određuje socijalno osiguranje i kod koga su pregledi besplatni.
nas, ali da platite“. Na pacijentu je da proceni - kaže dr Antić.
Inače, porođaj, ali i druga hitna stanja za sve pacijente su besplatni, bez obzira da li imaju ili nemaju zdravstvenu knjižicu.
- Čak ako je u pitanju strani državljanin, pa mu se desi da polomi nogu ili dobije infarkt, po našem zakonu ustanova je dužna da mu pruži zdravstvenu zaštitu. Ako on nema da plati za uslugu, faktura se šalje Ministarstvu zdravlja, koje snosi sve troškove - zaključuje dr Vasilije Antić.
Kako saznajemo, Ministarstvo zdravlja namerava da privremeno, dok se ne uspostavi red u ovoj oblasti, zabrani vanstandardne usluge, koje su i najveći izvor zloupotreba u zdravstvu a na štetu građana. Za tu odluku čeka se samo da stupi na dužnost ministar zdravlja.

Izvor: Blic