На факултету су људи читали све и свашта, па су научили да препознају различите швракописе. Битно да ја могу да прочитам. Није било писмених састава на факсу, а и ја сам поправио рукопис у међувремену. Сада пишем као доктор на дијагнози или рецепту за лек.


То су оне доње кукице на ћириличном у, ј, д..и горње на в, б, ћ, ђ, које сам писао високо и широко да су се преклапале са горњим и доњим редовима, а слова збијао једно до другог. Није то било лоше, осим што је било мало теже за прочитати. Међутим, исправио сам се.

Него нешто размишљам колико дуго нисам ништа озбиљније написао својеручно, осим потписа скоро ништа. Све што треба, ја откуцам. Мораћу нешто да напишем како не бих заборавио слова.

Tesko ,mada bih volela da imam komunikaciju sa onim svetom 

joj izvini   

Ma sve ok ,to sam prebolela .Sad Nacka treba da preboli svog oca ,njoj treba pomoc 

ko je nacka?

meni sve to zavisi od olovke kojom pišem        evo, baš su mi dve sveske ispred mene, i u obe je štampano ćirilično pismo,a  pisano sa dve različite olovke....    i skroz je drugačije.... ovo jedno vuče malo ulevo i krupnije je...  vidi, u drugoj čak pišem pisano A 

lep? Lep.... doduše neobavezno, neuredno lep 

Mene su obožavale i nastavnica i profesorka srpskog, jer ne samo da sam imala najlepši rukopis u razredu, nego sam i pisala najbolje sastave i bila najbolja u analiziranju lektira. 

To je i bilo jedno od mojih malobrojnih interesovanja za školsko gradivo za osnovnu i srednju. 
U stvari, osim srpskog, engleskog, filozofije i psihologije, sve ostale predmete sam manje/više otaljavala. 

Imam lijep rukopis, a i kažu da ljevaci lijepo pišu. Pa eto, tačno.

ти што кажу да леваци лепо пишу нису видели мој рукопис

ja matematiku... filozofija, psihologija ... to za mene bilo tracenje vremena na govorancije