Trajalo je stvarno samo jedan tren. I znala sam da ce tako biti.
Stigao si iznenada i usunjao se dok sam jos bila uspavana. Probudio si me nezno, neosetno, kao povetarac u kosi i ponovo izveo medju svet.
I bio si mi taj jedan tren zastitnik i prijatelj, ljubavnik i drug, moja tajna i istina. Gospodin do kraja. I podsticao si me u ludostima i izmamio iz mene reci koje verovatno nikada vise nece preci preko mojih usana. Moja masta je tog jednog trena zivela celu vecnost. Probudio si davno zaboravljeni drhtaj i ulio mi zelju za ljubavlju ponovo. I isto si tako nestao kako si se i usunjao.
Hocu da me opet iznenada probudis. Zelim da ponovo otvorim oci na jedan tren. Hocu da mi opet budes sve to isto.
Zasto si nestao iz sveta stvorenog van granica i prostora svih vremena?
Nadji me ponovo.......
Probudi me ponovo.....
Sapuci mi slatke reci ponovo.....
Uzleti sa mnom ponovo.......
Budi kljucar moga srca......
Budi mi drug i prijatelj ponovo....
Ni manje ni vise, ni blize ni dalje....
Samo hocu da osetim taj kratak tren... ponovo...

~ Napisala : Uspavana ~