Ako ima I_F max , zašto ne bi i V_F max kad su vrednosti V_F i I_F uparene, samo zavisi šta gledamo kao nezavisno promenljivu, napon ili struju. Ako je V_F i malo manji od onog deklarisanog (neka bude da je to 3.5V), dioda će svakako da svetli, samo slabije od deklarisane jačine. Nisam mislio na napon "iza" dodatnog otpornika koji u slučaju spajanja redno 4 plave LED diode na 12V ne bi ni bio potreban, i 3V je dovoljno svakoj diodi da svetli koliko-toliko, a nije veće od dozvoljenog napona po jednoj diodi.


Malo se zakomplikovala ova tema 

Zato sto je napon samo potencijal, tj. zelja elektrona da prodju. Mozes da imas napon od 10.000 volti koji ima malecku amperazu. Znaci za voltazu ne postoji max. Staticki elektricitet kada te lupi recimo na radijatoru, ima neku ludacku voltazu, ne secam se koliko.
Amperaza je jacina struje, tj. koliko struje (elektrona) prodje nekuda. Za nju mora da postoji max jer ona vrsi neki rad i zagrevanje elemenata kroz koje prolazi. Ako pustis vise nego sto sme, deo se pregreje i izgori.
Iako ti deluje da su amperaza i voltaza direktno proporcionalni, to nije tako, jedino iz razloga sto niko nije rekao da otpor mora biti konstanta.

Nema veze. Verovatno coveka interesuje da cuje nesto u vezi sa time, a nismo odstupili od teme. Ja sam gimnazijalac, ali poceo sam malko da prckam oko toga za svoju dusu

Napon je ustvari razlika potencijala, a napon sam nema nikakvu struju ("amperažu") ako kolo nije nekako zatvoreno. Telo može da bude naelektrisano sa velikim potencijalom (10kV), i da samo pecne kad dodirneš radijator, ali ne zato što za napon ne postoji maks, nego je akumulisana jako mala količina energije i vrlo brzo se isprazni pa ne stigne ništa opasno da se desi. Inače bi pregoreo ki licna , samo kad bi se malo duže zadržala struja koju izaziva taj napon na otpornosti tela A na 50V do prekosutra neće da ti bude ništa, znači da postoji neki maks i za napon između delova tela.


U opštem slučaju ne moraju da budu srazmerni, ali najčešće jesu. Osim kod nekih složenijih kola i elemenata koji na nekom delu svoje U-I karakteristike imaju oblast negativne otpornosti. U svakom drugom slučaju će povećanje napona izazvati povećanje struje, ne mora linearno (niko ne kaže da je otpor konstantan), pod uslovom da izvor ima dovoljan strujni kapacitet da traženu struju isporuči.

I dioda ima neku otpornost, ne konstantnu i ne samo otpornost, ali ipak neku otpornost na kojoj konstantan napon izaziva neku struju (ograničenu tom unutrašnjom otpornošću ako nema druge i ako je struja u granici dozvoljene, a samim tim i napon koji je omogućava), i konstantna struja stvara neki pad napona na unutrašnjoj otpornosti diode. Plus još neki napon nezavisan od struje koji u aproksimaciji možemo da zamislimo kao prag provođenja.