Kad sam imao cetrnaest godina, nadao sam se da cu jednog dana imati
djevojku.

Sa sesnaest godina imao sam devojku, ali nije imala strasti, pa sam
zakljucio da mi treba strastvena devojka sa zivotnim zarom.

U koledzu sam se zabavljao sa strastvenom djevojkom, ali je bila suvise
emotivna. Sve je bilo dramaticno, bila je kraljica drame, sve vreme je
plakala i prijetila samoubistvom. Tada sam zakljucio da mi je potrebna
stabilna licnost.

Sa 25 nasao sam veoma stabilnu devojku, ali je ona bila dosadna. Bila je
potpuno predvidljiva i nikad se nije uzbudjivala ni oko cega. Zivot je
postao toliko dosadan da sam zakljucio da mi treba malo uzbudljivija
djevojka.

Sa 28 godina nasao sam uzbudljivu djevojku, ali nisam mogao da drzim korak s
njom. Jurila je od jedne stvari do druge, nikad se nigdje ne zadrzavajuci.
Cinila je lude iznenadne stvari i cinila me je isto toliko jadnim koliko i
sretnim. U pocetku je bila zabavna i vrlo energicna, ali nije imala nikakav
pravac. I tako sam odlucio da nadjem djevojku koja ima jasne ciljeve.

Kad sam napunio 31 godinu, nasao sam pametnu, ambicioznu djevojku, koja je
stajala cvrsto na zemlji i nju sam ozenio. Ona je bila toliko ambiciozna da
se razvela od mene i uzela mi sve sto sam imao.

Sad sam stariji i mudriji i trazim djevojku sa velikim sisama.

 

 

 

  hehe

 

 

  istina...