Laibach


Grupa je nastala 1. juna 1980. godine u Trbovlju, malom rudarsko-industrijskom gradu. Laibach je stari nemački naziv za Ljubljanu.U početku su delovali u okviru zajedničkih aktivnosti sa grupama Irwin (slikarstvo) i Crveni pilot (pozorište). Odmah po osnivanju, pripremili su prvi multimedijalni projekt Red district sa ciljem da isprovociraju tadašnje političke strukture u Trbovlju. Nastup je zabranjen pre premijere, zbog "nepravilno i   neodgovorno" upotrebljenih crnih krstova kao simbola. Taj događaj izazvao je brojne medijske napade protiv grupe. Njihov tadašnji vizuelni stil bio je vezan za rudarsku ikonografiju, ali su vremenom uveli i druge simbole: Triglav, jelenske rogove i Maljevičev krst uokviren zupčanikom. Prvi koncert grupa je imala u Ljubljani januara 1982. godine, a zatim su usledili nastupi u Beogradu i Zagrebu. U to vreme njihova muzika je okarakterisana kao industrijski rock. Na smotri Novi rock u Ljubljani 1982. godine, Tomaž Hostnik njihov frontmen, pojavio se u vojničkoj uniformi. Koncert je priveo kraju iako ga je boca pogodila u lice i povredila. Decembra 1982. godine Tomaž Hostnik je izvršio samoubistvo. Aprila 1983. godine svirali su u Ljubljani sa predgrupama Last Few Days i 23 Skidoo. Veliki medijski nastup imali su na zagrebačkom Bijenalu kada su odsvirali koncert pod nazivom "Mi kujemo budućnost". Tokom nastupa emitovali su pornić i film "Revolucija još traje", tako da su se u jednom momentu na platnu pojavili J. B. Tito i muški polni organ. Sasvim dovoljno da milicija prekine nastup. Prvi televizijski intervju imali su 23. juna 1983. godine u informativno političkom programu "TV Tednik". Intervju je izazvao burne reakcije, tako da im je zabranjeno javno pojavljivanje i upotreba imena Laibach. Sa engleskim sastavom Last Few Days krenuli su na turneju pod nazivom "The Occupied Europe Tour '83." koja je obuhvati šesnaest gradova u osam zemalja istočne i zapadne Evrope. Na nastupima su izazvali zanimanje evropskih medija, isprovociranih totalitarističkim zvukom i izgledom kakav nisu očekivali od benda "iza gvozdene zavese". Okrilje socrealizma, efektni koncerti i disidentski status kod kuće, omogućili su im brzu prohodnost na Zapadu.
Provokativna upotreba simbola iz arsenala Trećeg Rajha, prvo je u Jugoslaviji uznemirila slovenačku boračku organizaciju. U drugim delovima zemlje, nervoza se širila posle pozorišne predstave "Krst pod Triglavom" koju je Laibach uradio sa Gledalištem Sister Scipion Našice. Posežući za elementima socrealizma, nacističke umetnosti i italijanskog futurizma, grupa Laibach je stvorila stil koji je morao biti primećen. U početku su pevali na nemačkom ali su se vremenom, najviše zbog ob rada, orijentisali na engleski. Godine 1984. preselili su se u London. Zaposlili su se kao fizički radnici, glumili vojnike u Kjubrikovom filmu "Full Metal Jacket" i radili u pristaništu Belfast u Irskoj. Decembra 1984. godine održali su tajni koncert u Ljubljani, posvećen Tomažu Hostniku. Sa grupom Irwin i pozorištem Sestre Scipion Našice osnovali su neformalnu umetničku organizaciju "Neue Slowenische Kunst" (Nova slovenačka umetnost). Aprila 1985. godine objavili su prvi LP sa ljubljansku kuću ŠKUC Ropot. Zbog zabrane, na ploči nije bilo naziva grupe, a sadržinu je sugerisao samo njihov simbol na omotu. Iste godine, za nemačku izdavačku kuću WUS objavili su LP "Rekapitulacija 1980-1984". LP "Nova Akropola" objavila je nezavisna britanska kuća Cherry Red. Prvi legalni koncert u Sloveniji održali su u Gorici, pod nazivom "Krvava gruda, plodna zemlja". Ubrzo su potpisali ugovor za engleski Mute Records koji je izdao ploču "Opus Dei" i od svih grupa sa SFRJ prostora, ostvarili su najozbiljniju karijeru u inostranstvu. Na unutrašnjoj strani omota albuma bila je svastika sastavljena od četiri krvave sekire koju je dizajnirao Hartfild, angažovani antinacistički umetnik. Baš zbog toga su u nekim evropskim zemljama ploču prodavali ispod tezge. Zbog upotrebe naziva "Opus Dei" tužila ih je istoimena militantna katolička institucija, ali je Laibach dobio proces. Povodom ploče organizovali su evropsku turneju, a na konferenciji za štampu u Francuskoj izjavili su da su im uzori Tito, Toto i Tati. Oktobra 1988. godine izašla je ploča "Let it Be" sa obradama pesama The Beatles. Kao udarna izdvojila se "Across The Universe" u kojoj je pevala Anja Rupel iz grupe Videosex. Deo tih materijala Pol Mekartni je emitovao pred početak svojih nastupa. Objavljivanje ploče "Sympathy For The Devil" (obrada The Rolling Stones) pratila je turneja po Evropi i Americi. Nastup u Zagrebu aprila 1989. godine započeli su srpskim guslama, a u Beogradu je filozof Peter Mlakar održao govor koji je predstavljao ciničnu varijaciju Miloševićevih nastupa na Kosovu. Komercijalni efekat postigli su i depresivnim verzijama hitova "Life is Life" grupe Opus i "One Vision" sastava The Queen. Nastupom u termoelektrani u Trbovlju 21. decembra 1990. grupa je obeležila desetogodišnjicu postojanja. Bio je to njihov prvi koncert u rodnom gradu i tom prilikom su objavili osnivanje utopijske NSK države koja ima svoju zastavu, novac i pasoš. Iste godine organizovali su turneju po Bosn. Polovinom 1993. godine objavili su za Mute Records CD "Ljubljana Zagreb Beograd" snimljen na koncertima u ovim gradovima još 1982. godine. U pesmama "Tito-Tito", "Država", "Rdeèi molk" dokumentovali su svoju doslednu orijentaciju polit rocka. Godine 1994. izašao je CD "NATO" na kome su kroz svoje viđenje tehno popa dali komentar na aktuelna zbivanja u istočnoj Evropi, prostoru bivše Jugoslavije ali i na političke poteze zemalja NATO pakta. CD otvara obrada pesme "Final Countdown" grupe Europe,a završava tema "Marš na Drinu". Na disku "Occupied Europe NATO tour 1994-95" je izbor koncertnih snimaka sa dvogodišnje turneje, ukljućujući i nastupe u Sarajevu održanih odmah po završetku rata 20. i 21. novembar 1995. godine. Objavljena je i video kaseta sa koncerata. Te 1995. godine provocirali su publiku u Zagrebu i Sarajevu izvođenjem obrade "Marš na Drinu". Jedno vreme su planirali da rade sa nekoliko paralelnih ekipa tako da iste večeri nastupaju u različitim gradovima, ali to nije realizovano. CD "Jesus Christ Superstars" predstavlja njihovu obradu istoimene rock opere Endrjua Lojda Vebera (Andrew Lloyd Webber), nastalu početkom sedamdesetih godina. Posle promotivne turneje po Americi koja je obuhvatila osamnaest gradova, svirali su po Nemačkoj. Zatim su 15. maja 1997. godine koncertom sa Slovenačkom filharmonijom i akademskim horom "Tone Tomšič" otvorili Evropski mesec kulture u Ljubljani. Uz dirigenta Marka Letonju izveli su orkestarske verzije svojih pesama, nastalih u prvim godinama rada koje inaèe retko sviraju na koncertima.Orkestraciju tih tema uradili su Uroš Rojko i Aldo Kumar sa članovima grupe. Objavisu CD "M.B. december 21, 1984." na kome su snimci sa nastupa u ljubljanskoj dvorani Malci Belic, održanog povodom desetogodišnjice postojanja grupe, sa berlinskog Atonalnog festivala iz februara 1985. godine i koncerta u zagrebaèkom klubu "Kulušić", održanog aprila 1985. godine. Na tim nastupima oni su koristili i Titove govore, što ovaj CD nesumnjivo dokumentuje. U Beogradu su nastupili 14. novembra 1997. godine,a publiku je podelio govor Petera Mlakara, koji je predstavljao oštru varijaciju njegovog nastupa iz 1989. godine u SKC-u, a od okupljenih je tražio da najzad pojedu svinju (mislio je na Miloševića) i svare ga jednom zauvek. Nešto kasnije Mlakar je u knjizi publikovao govore koje je u raznim prilikama držao na koncertima grupe. Poslednji album "WAT" pojavio se 2003. godine, a odmah nakon izlaska bend se uputio na promotivnu evropsku turneju koju je završio koncertom u Sloveniji u decembru mesecu. Početak 2004. godine rezervisali su za nastavak turneje, ali ovoga puta preko okeana kada će "napasti" Ameriku. Za 5. maj planiran je mulitimedijalni spektakl u Dablinu (Irska). Laibach su učestvovali na kompilacijama: "48-84" (RTV LJ 1984.), "World National Anthems" (Trax International 1984.), "Vhutemas Archetypi" (Side Effects 1986.), "Q.E.D." (NL Centrum / Play It Again Sam), "Rockstar M6" (SIAE 1991.), "Nervous Sistems" (Mute Records 1992.), "Trans Slovenia Express" (Mute Records 1994.), "Kodex Ton Kunst" (Kodex / SL 1994.), "Underwood" (Sub Rosa 1996.) i "War Smash Hits" (Sub Rosa 1996.). Tokom karijere grupa je nastupala u reprezentativnim koncertnim prostorima širom sveta. Učestvovali su na festivalima: LIFT u Londonu, Festival of Art u Kaliforniji,New York Seminar of Music, Festwoche u Beču, zagrebačkom Bijenalu, beogradskom BITEF-u. Objavili su šesnaest LP ploča (od kojih su tri duple) i veći broj singlova i kaseta.Komponovali su muziku za petnaest pozorišnih predstava, a učestvovali su u scenskim projektima: "Krst pod Triglavom" (NSK / Sestre Scipion Našce 1986.), "No Fire Escape in Hell" (Michael Clark and Co. London 1986.), "Magbet" (Shakespeare / Wilfried Minks, Hamburg 1987.), "Noordung Prayer Machine" (SNG Opera Ljubljana) i druge.O grupi je snimljeno nekoliko dokumentarnih filmova od kojih su najvažniji "Pobjeda pod suncem" (režija Goran Gajić), "Bravo" (režija Peter Vezjak i Daniel Landin), "Predictions Of Fire" (režija Michael Benson). Poslednji film pojavio se 2003. godine "Laibach WAT" (režija Sašo Podgoršek). Knjigu o ovom bendu "NSK Monography" 1992. godine objavili su AMOK Press (Amerika) i Grafički zavod Hrvatske. Knjigu "Laibach / NSK" (2003.) napisao je Alexei Monroe.
Dodatne informacije o grupi nalaze se na Internet adresi: http://www.laibach.nsk.si