Lagano kao japanke na nogama

Definitivno rešenje misterije zvane morska lakoća postojanja ne leži u glavi, ima tu nešto više (iako psiholozi, sociolozi i drugi "olozi" tvrde da je sve u sivim moždanim ćelijama). Hemija, biohemija, nadražaj čula... šta god.

Kad god promenim klimu, osetim mediteranski vetrić što ćarlija, neki prekidač okine, kapci se spuštaju na pola, koža postaje hipersenzibilna, "grešne" misli me uzimaju pod svoje u svako doba dana, noći i vladaju mnome, vladaju, vladaju, sve dok ne dođe vreme za povratak kući. Onda "škljoc" i prekidač vrati sve u prvobitno stanje.

A muški primerci? Mirisniji nego ikad, nasmejani, blago skupljaju oči dok fokusiraju, ležerno plivaju kraul, kobajagi nesvesni da im svaki zamah ruke zateže mišiće, zubi su im beli kao veš posle "ariela", pričaju beskrajno duhovite anegdote, imaju pravu meru u komplimentima, kreću se kao Ričard Gir, i ono najvažnije - ništa ih ne mrzi, svi dogovori dolaze u obzir. Noćno kupanje po kiši? Može, super! Kada im po povratku u grad predložite isto (na nekom od bazena gde možete da potplatite čuvara da vas pusti u gluvo doba), reći će vam da niste normalne, temperatura nije optimalna, a i sutra vas očekuje naporan dan.

Na moru ništa ne mora da se konkretizuje, sve je u hodu, lako, jednostavno, kao japanke na nogama, koje pre nego što se bućnete nemarno ostavite tik uz obalu, pa ako ih voda odnese, odneće ih, a ako ne, još bolje. Baš takve su i veze. Na moru su u ponudi najrazličitiji modeli. Ako prvi otplove, nabavićete druge, a i prve ponekada sasvim nenadano plima izbaci natrag.

Može i bez svega toga... Mokra posle plivanja, na peškiru (obavezno na zemlji, ne na ležaljci), osećam da sunce suši kapljice, prži, so na koži postaje sve belja. Nikoga nema pored mene. Napokon shvatam šta je toliko seksi bez seksa i zašto se znojim bez dodira? sloboda je moj afrodizijak, stopala zakopana u pesak, slana, puštena kosa, spremnost na rizik, jake reči i duge tišine, mazanja tela, želja, intenzivni direktni pogledi? sloboda?kartu u jednom pravcu, molim!
Ivana Stojanov

Lagano kao japanke na nogama

Beograd je poslednjih dana zasut bilbordima sa nekom plavom mrljom i natpisom "Otkrij" u gornjem desnom uglu. Da ne bude zabune, isti se ne odnose na Srebrenicu, već na Crnogorsko primorje. Reč je o retko istinitoj reklami. Naime, lično sam odavno otkrio da je obala Montenegra zaista jedna plava mrlja.

Pa opet, poslednjih pet godina letujem tamo, uvek u isto vreme i uvek na istom mestu, pa će tako biti i ove.

Čemu ovaj vid mazohizma, kome, inače, nisam preterano sklon? Objašnjenje je veoma prosto: Osim na srpskom, znam da lažem još jedino na "maternjem" jeziku. A, nikad, ni na jednom drugom mestu, lepši pol neće tako lako preći preko laži kao na letovanju. I ne samo preko toga...

U zavisnosti od toga kojoj generaciji pripadate, pričali ste ili ste slušali priče o tome kako se nekad autostopom išlo na more, da bi se uživalo u kampu pored logorske vatre, uz gitaru i mesni narezak iz konzerve. Kao, to je bio vrhunski provod, koji mi, razmaženi mali snobovi rođeni nešto kasnije, nikada nećemo razumeti, a kamoli okusiti (niti nam to pada na pamet).

Ali postoji nešto se nikad neće promeniti: Uvek imaš gde, uvek imaš kad, i ako se samo malo potrudiš, uvek imaš koga. Budući da je veza "oročena", dakle da nema nikakvih obaveza, pa samim tim ni prebacivanja zbog eventualnog neispunjavanja istih, opasnost od bilo kakvih problema ili nesporazuma svedena je na minimum. Pri tom, zbog dužine letovanja, ne žuri se samo nama, već i pripadnicama nežnijeg pola. Njima je, inače, barem na plaži poprilično otežano da sve nedostatke pokriju tonama šminke, pa vam se šokantna jutarnja saznanja mogu dogoditi jedino ako ste preterali u uzimanju alkohola, a u tom slučaju - ko vam je kriv.

I još nešto, verovatno i najvažnije u vezi sa Crnom Gorom: S obzirom na to da nisam jedini mazohista, te da najveći broj naših ljudi letuje na Crnogorskom primorju - a kad kažem naši ljudi tu mislim i na naše žene - jasno vam je valjda da se u tom smislu nijedna svetski poznata egzotična destinacija ne može porediti sa obalama Montenegra. Eto zašto.
Aleksa Jovanovi