Posto je vikendica na selu,rotvajler ili nemacki ovcar,a ako imas klince normalno labrador ili skotski ovcar...

Nekog napustenog. Taj ce ti biti najverniji.

U pravu ste... Cim budem imao vremena, skoknucu do azila

Kazem ti... i u azilu mozes da pronadjes kuce koje je rasno..
Plus nijedan odgajivac nece ti reci da rasni kucici su cesto iz parenja bliskih srodnika, tako da vrlo lako mozes da dobijes kuce sa genetskom greskom, koje je osetljivo na zivot napolju i za koje ces placati o-ho-ho veterinarske racune...
Pa cak i ako dobijes rodoslov... nema garancije da je tacan... posto... lako se kupuje... niko to ne kontrolise...

Tako da.. kod nas... uzeti mesanca ili rasnog... ista stvar... Jedino estetika...
Moj dzuks lici na labradora... razlika je u pegavoj sapi... sto ukazuje na osumnjicenog...  iako je nepoznatog oca... a majka mu sasvim sigurno nije rasna kuca...

Mi uvek cuvali nemacke ovcare.
Ali generalno ja sam te pse toliko zavoleo..da ne znam..ja ne bih mogao da cuvam nesto drugo 

Par stvari o njima..iz mog iskustva.

1.Pametni su..
Znas kad to kazes za psa..To je jebem li ga..retardirano.
Ja poverenja u zivotinju nemam  Odrastao jesam sa zivotinjama svakojakim od krava koza pa nadalje..Ali generalno u zivotinju nikad poverenja nisam imao.
Tako da kad kazem da su pametni to i mislim.Jer nije zaletljiv,nervozan,besan pas.Lako mozes da ga naucis bilo cemu.

2.Miran je 

Ako mi verujes,to je tako divna zivotinja da ako je ne dresiras ili ne teras na agresiju..bude uvek miran pas.
Sto je bonus ako imas decu koja ce da se motaju oko njega ili ako nisi kao ja da nemas ni mrvicu poverenja u zivotinju XD
Pa cak evo gledam na wikipediji..Kod njih je to mana.

Дисквалификационе мане
Лоше нарави, уједљиви и нервозни пси. (a mozda to ocenjivanje vazi u za sve pse  )

I evo ti mozda neke njegove najbitnije osobine..

Немачки овчар треба да буде смирен: нервно стабилан, сигуран у себе, миран и опрезан. Он мора да поседује: храброст, борбеност и оштрину да би био погодан за разноврсну употребу посебно као пратилац, стражар и заштитник.


Sto se tice labradora..meni to deluje kao pas za decu 
Tj kao da detetu kupis neku zivu plisanu igracku.
A Haski..o njima veze nemam.Tako da nmg da ti pomognem.

oba psa su veoma blage naravi i odlicna sa decom, ja imam zenku belog haskija i prezadovoljan sam,

inace podrzavam usvajanje iz prihvatilista...

sta god da budes uradio nemoj da radis da bi ti bio sretan nego uradi da usrecis bice koje ne moze da ti vrati istom merom...

kad tad ce ti se vratiti..

A ko ce voditi brigu o psu?? 


nema vremena ni otici do azila..... plus to je vikendica...pretpostavljam da nije stalno na vikendici 

ako ima nekoga ko ce se brinuti za psa... i to nije resenje... zasto uzimati zivotinju (bilo koju) a nema vremena 


ja licno imam Labradora.... sace mu 3 godine.... super je.... ali kad odlazimo negde, placam mu pansion...da ne bi stvarao obavezu svojim roditeljima ili komsiluku jer sam ga ja sebi uzeo, a ne mami i tati ili sta znam kome

nije za svakoga...znaju jako biti bezobrazni....i ljubomorni...tvrdoglavi su...
ali definitivno meni uz aljaskog malamuta najdrazi psi...

inace haski je mnogo zahtjevan pas...i to je rasa koja je je ajmo reci najbliza svom predaku-vuku..z aljaskog malamuta...

treba mu puno puno prostora i traba mu drustvo...nisu srecni u skucenom prostoru..vple da lutaju...i vole copor....
a tu imas i problem ljeti...toplota pretjerana im jako skodi...moras imatii uslove da se rashlade...
i tada od vrucine znaju biti razdrazljivi i agresivni...inace ako se prepuste i najmanjem nemaru...napadaju i ljude...
a o ostalim zivotinjama da ne pricam...sve u svemu agresivna vrsta..ako se ne cuva dobro..dominantni su...previse...
nisu to psi bas predvidjeni za djecu...

inace ako su u skucenom prostoru znaju da odbijaju i hranu...najvise od tuge ...

i definitivno nisu psi za pocetnike...
moja preporuka...retriver...kao prvi pas...je dobar....

barem, moja iskustva su takva...



danas sam sreo haskija..pustenog slobodno seta ulicom..mrsav je bio...uzas..ima negdje oko 15ak mjeseci..
uplasen je i dezorjentisan..zamalo ga kola nisu udarila...

citav zivot se druzim sa psima..vjeruju mi...na prvu..i znam s njima...
cak i dodzevi obicni ...napusteni po ulici...mi pridju...bez straha...
ali ovaj nije htio da mi pridje...blize od dva metra...

nista skoro da mi nema tuznije kad tako nesto vidim..napustenu zivotinju...srce me zaboli...
kako ljudi imaju srca za tako nesto....da ih ostave tako...gladne i zedne...i jadne...nikad nisam mogao da razumijem...
ja kakav sam..ja ne bi jeo... njemu bi dao...matere mi moje...