Pa koliko to pričaš na kućni 120KM , puno ! Moram ispraviti mog kolegu prosjek fiksnog telefona je 40 KM! Ovo od 120 KM je rijetkost! Znam ja družim se sa par penzionera ili umirovljenika !
Ne zaboravi da nam je bijeli hljeb  1KM, čini mi se najskuplji na Balkanu!

jebiga 5 nas je u kući, a telefonom otac često vodi razgovore s inostranstvom tako da to i nije toliko puno

Svaki Hrvat dužan je bankama 3000 eura


Ako se uzme u obzir da je prosječni nenamjenski ili potrošački kredit oko 5000 eura, ispada da su na taj način dodatno zadužena još 1,2 milijuna građana

ZAGREB - Hrvati su od početka godine do kraja svibnja na kredite zadužili daljnjih osam milijardi kuna, a ukupni su krediti stanovništvu dosegnuli gotovo 100,3 milijarde. Nova statistika središnje banke pokazuje da je svaki građanin bankama dužan oko 22.284 kune, ili 3000 eura, što je oko 1000 eura više nego krajem 2004. Zaduženost oko 2,5 milijuna zaposlenih i koliko-toliko solventnih umirovljenika povećana je čak na 40.112 kuna ili 5348 eura.

Građani su krajem svibnja oko 42,9 milijardi kuna potrošili na stambene kredite i čak 44,3 milijarde kuna na razne nenamjenske gotovinske kredite. Ako se uzme u obzir da je prosječni nenamjenski ili potrošački kredit oko 5000 eura, ispada da su na taj način pored dopuštenih minusa i kupnje auta, dodatno zadužena još 1,2 milijuna građana.

Autokrediti su ostali krajem svibnja na istoj razini od oko 9,1 milijardu kuna, prije svega zbog kupnji ili najma na leasing. Iznenađujuće je mali rast i kredita preko kartica, za samo oko 200 milijuna kuna.

Zanimljivo je da usprkos usporavanju autokredita i neznatnom rastu kredita preko kartica, više od polovice novog duga čine razni gotovinski krediti koje banke forsiraju posljednjih mjeseci raznim akcijama.

Podaci su, ističu stručnjaci, i mnogo veći jer ne obuhvaćaju brojke kartičara (Dinersa i American Expressa), iako su oni u vlasništvu bankara, kao ni podatke leasing kuća.

- Nestambeni krediti ubrzali su rast od svibnja prošle godine na 16,8 posto, naprema prošlogodišnjih 15,3 posto. To još nije alarmantan, pa čak ni neuobičajen rast, ali je svakako netipična pojava.

Naime, s obzirom na rast cijena nekretnina, moglo se očekivati da će stambeni krediti rasti puno brže čak i ako isti broj građana uzima te kredite jer im za kupnju treba objektivno više novca - naglasio je mr. Ljubinko Jankov, direktor HNB-ova Sektora za istraživanje i statistiku.

Prema njegovim riječima, podaci unatoč tome pokazuju da su stambeni krediti na godišnjoj razini usporili za oko četiri posto.

Lani je njihov rast iznosio 33,9 posto, a krajem svibnja, u odnosu na isti mjesec prošle godine, za 29,8 posto. Ukupni plasmani građanima, kada se iz njih isključi kretanje tečaja, zahvaljujući restriktivnim mjerama središnje banke, ipak bilježe blagi pad - s prošlogodišnjih 23,1 na 21,8 posto. No, to je još daleko od ciljanih 12 posto ovogodišnjeg rasta kredita.

Krediti građana
100,3 milijarde kuna od čega:

• ostali krediti - 44,22  milijarde kuna

• stambeni - 40,2  milijarde kuna

• autokrediti - 9,1 milijarda kuna

• kreditne kartice - 4,1 milijarda kuna

• hipotekarni krediti - 2,7 milijardi kuna


izvor:  www.jutarnji.hr

Istina; krediti građana Hrvatske su 100,3 milijarde kuna (oko 12-13 mlrd Eura)
Istina je da je prosječno zaduženje  oko  3000 Eura / po stanovniku

... ali, ima još istine u statistici - a, to je, ponavljam,  veliki rast devizne štednje građana HR - a, to je negdje oko 10 mlrd Eura ... http://www.transfer-biro.hr/382.aspx
Iz ovih podataka možeš vidjeti da nije sve tako  - kako se na prvi mah čini
Konkretno; građani u dugu 100 mlrd Kuna - devizna štednja oko 73 mlrd = dakle, realni dug građana je oko 27 mlrd, tj. malo manje od 4 mlrd Eura ... što opet znači prosječnu zaduženost manje od 1000 Eura / po stanovniku ... a, to i nije neka cifra ( jedna i pol prosječna mjesečna plaća u HR)
Naravno, sve ovo je glupa i dosadna statistika / prosjeci po "glavi stanovnika" i sl. 

Da, ali sve ovo pokazuje da visoki hrvatski standard (u odnosu na zemlje u okruženju) nije zasnovan na realnom prihodu od sopstvenog rada, već na kreditima. Ovo govori da su Hrvati praktično u "vlasništvu" stranih banaka.

Deluje smešno, ali ispada da su Hrvati neka vrsta modernih "robova" u sopstvenoj zemlji, a moderni robovlasnici su Hipo-Alpe grupa i slične firme. Znači, ne odlučuje prosečan Hrvat o svojoj sudbini, već njegovu sudbinu drži u rukama "Hipo Alpe" banka. Ponavljam, deluje smešno ova konstatacija, ali kad se uprosti, tako ispada. 

Србија на зачељу

Наш бруто домаћи производ по становнику је тренутно мањи и од албанског, али уз хитне мере, места за оптимизам има, каже проф. др Гордана Кокеза

Позиције земаља у транзицији у нашем у региону готово да се нису промениле од 2000. године до данас. Највећи бруто домаћи производ (БДП) по становнику и даље имају Словенија и Хрватска, док је привреда Србије на последњем месту, чак и иза Албаније. Све ово указује на неопходност предузимања хитних мера у циљу убрзања привредног развоја, будући да Србија располаже потенцијалом на основу којег то може да оствари.

Ово је један од главних закључака истраживања које је спровела проф. др Гордана Кокеза, професор пословне економије на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Циљ њеног рада био је да укаже каква стратегија може допринети бржем привредном развоју и успешном завршетку приватизације.

Основу за оптимизам у погледу будућих привредних кретања у Србији пружа анализа кретања бруто домаћег производа Србије у периоду 2000–2006. године.

– Највишу стопу БДП-а у посматраном периоду српска привреда је остварила 2004. године (и то 8,4 одсто) када је и процес приватизације био на врхунцу, док је 2005. и 2006. дошло до благог пада, па је остварени пораст износио 6,2, односно 5,7 процената. Републички завод за развој предвиђа да ће у 2007. поново доћи до пораста овог показатеља и то за 7,1 одсто. Међутим, пошто раст БДП-а зависи не само од економских него и од других чинилаца, пре свега политичких, то се коначна бројка не може сасвим сигурно предвидети – каже наша саговорница.

(Politika)

@ Danilo

ovi podaci nisu tačni. Evo zvanični podaci MMF-a za 2006. godinu (u milionima dolara):

1.    United States    13,244,550
2.    Japan                 4,367,459
3.    Germany               2,897,032
.................
64.   Croatia                       42,456
68.   Slovenia                      37,340
73.   Serbia                       31,589
..................
103. Bosnia and Herzegovina    11,396
111. Albania                             9,133
126. Republic of Macedonia      6,248

Ovi podaci se odnose na 2006. godinu i predtavljaju BDP u nominalnom iznosu.
Ne znam odakle je ova gospođa uzimala svoje podatke, ali iz zvaničnih podataka MMF-a se vidi da Srbija nije na začelju u regionu, a svakako nije gora od Albanije.

wikipedia

Drago mi je ako gornja statistika greši. Samo još kada bi vlada imala petlju da započne privatizaciju NIS-a, JAT-a, Telekoma, da proda Aerodrom Beograd i da napokon izvrši privatizaciju građevinskog zemljišta ovoj zemlji bi krenulo još bolje..

Evo lista zemalja u regonu, BDP po glavi stanovnika, nominalno:
Takođe su podaci za 2006. godinu, izvor MMF


34.   Slovenia                         18,610$
49.   Croatia                            9,558$
78.   Serbia                            4,220$
91.   Republic of Macedonia      3,059$
95.   Albania                            2,899$
101. Bosnia and Herzegovina    2,533$

Moram priznati da nisam ekonomista, ali stvarno mi nije jasno gde je dotična profesorka našla one podatke. Zvanični podaci MMF-a se drastično razlikuju od njenih tvrdnji.


http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(nominal)_per_capita

Istina   
i ne samo Hypo Alpe Adria, već i Reifeissen, Erste Steyermerkische ... ima ih

Ali, treba gledati i na pozitivne strane ...

Kao prvo, dolaskom stranih banaka, povećala se konkurencija
Rezultat konkurencije:  Svi, apsolutno svi se trude -"grebu" oko stranke ... nema više onog bahatog, prepotentnog i bezobraznog odnosa sa štedišama. 
Meni, konkretno, ponekad ide i na  .. urac  to ulizivanje i pretjerana ljubaznost
Drugo - priznali mi to ili ne ... više vjerujemo "stranoj" banci nego domaćoj  (to nam je još u krvi)
Treće - ne samo da svakim danom kamate padaju, zbog spomenute konkurencije ... ponovo se dešava/razvija ono "povjerenje"  u banke i štednju.  U linku, koji sam dao, možeš vidjeti da u zadnjih nekoliko godina štednja građana u HR porasla 100%