Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Registracijom prihvatate pravila foruma.
ConQUIZtador
banner
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
1 ... 32 33
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Kvalitet življenja u Srbiji - naša svakodnevica  (Pročitano 46342 puta)
Supermoderator
Legenda foruma


Always outnumbered, never outgunned.

Zodijak
Pol
Poruke 47481
Zastava
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.16
Uprkos pojeftinjenju pšenice i brašna pekari ne najavljuju snižavanje cena
Hleb imun na tržišne turbulencije

Beograd - Sudeći prema procenama Fonda za žito najavljeni otkup pšenice ovogodišnjeg roda morao bi da počne što pre, ali bi i predviđene količine trebalo povećati sa 40.000 na oko 10 odsto proizvodnje, odnosno oko 200.000 tona.

- Država bi hitno trebalo da počne otkup viška ovogodišnjeg roda pšenice kako bi se stabilizovalo tržište i otklonili mogući negativnni uticaji na predstojeću jesenju setvu. Ove godine ubrano je 2,1 milion tona hlebnog žita, što znači da je uz prelazne zalihe iz prethodne godine, od 330.000 tona, u ovom trenutku na raspolaganju više od 2,4 miliona tona pšenice - kaže za Danas Vukosav Saković, direktor Fonda za žita, naglašavajući da to znatno prevazilazi domaće potrebe.

Neelastične cene
Cene na domaćem tržištu su neelastične, odnosno lako rastu, ali teško padaju. Ipak, cene hleba ne bi trebalo da budu predmet interesovanja jer je velika konkurencija među pekarima. Treba ih pustiti da na miru formiraju cene svog proizvoda, pa i da se "uvere" da niže cene donose veći promet i zaradu. I najzad uz prosečne zarade od oko 450 evra nije važno da li vekna hleba košta 33 ili 35 dinara - smatra Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.
On ističe da je za ishranu stanovništva u Srbiji potrebno 1,3 miliona tona, oko 200.000 tona iskoristi se za setvu, za stočnu hranu se potroši od 50 do 200.000 tona, dok se oko 50.000 tona izgubi prilikom čuvanja. Očigledno je da je 1,6 miliona tona pšenice dovoljno da se zadovolje potrebe domaćeg tržišta, što znači da višak iznosi 800.000 tona hlebnog žita viška. Imajući u vidu i da su cene pšenice u okruženju nešto niže nego kod nas, taj višak u ovom trenutku nema ko da kupi.

Za repromaterijal regres od 120 evra po hektaru
Novi Sad - Predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine apelovali su juče na Ministarstvo poljoprivrede da se pred jesenju setvu pšenice jasno opredeli da li će i na koji način stimulisati proizvodnju. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Slobodan Teofanov rekao je novinarima da će država ove godine regresirati nabavku repromaterijala sa 120 evra po hektaru. "Očekujemo da u 2009. godini Srbija postane zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, čime će biti otvorena mogućnost da iz evropskih fondova proizvođači dobiju i mnogo veća podsticajna sredstva", rekao je on. Beta
- Dobar rod uzrokovao je pad cena pšenice za čak 40 odsto u odnosu na period januar - mart ove godine, ili sa 23,5 dinara na 13,80, pa čak i 13,50 dinara. To je niska cena i preti da ugrozi novu setvu.Ali, situacija u kojoj su se našli naši proizvođači ipak ne predstavlja ni nešto novo u odnosu na ono što se ranije dešavalo, kako u svetu tako i kod nas, kao što nisu ni novi mehanizmi kojima se reaguje na takva dešavanja. S obzirom na to da je pšenica strateški proizvod, realno je očekivati da država preduzme određene mere kojima će zaštiti proizvođače. Najčešći mehanizam koji država primenjuje jeste formiranje robne rezerve koje se aktiviraju u trenutku kada na tržištu vlada nestašica. U većini zemalja velikih proizvođača pšenice situacija je ove godine slična našoj, u Rumuniji je već najavljen otkup pšenice od poljoprivrednika, dok je u Ukrajini odlučeno da se otkupi 880.000 tona - navodi Saković.

Naš sagovornik podseća da otkup pšenice, posredstvom robnih rezervi, ne predstavlja čistu tržišnu transakciju, odnosno otkup po najvišoj ceni koju neko ponudi. Osnovni cilj je zaštita proizvođača tako što im se nalazi kupac za robu koju pre toga nisu imali kome da prodaju, a i garantuje se cena koja nije niža od proizvodnih troškova. Mlinovi nemaju razlog da sada kupuju veće količine pšenice i skladište je izlažući se dodatnim troškovima, dok je farmerima novac potreban odmah kako bi mogli da se pripreme za jesenju setvu.
- Drugi mehanizam su subvencije za izvoz pšenice. Nešto više cene pšenice kod nas u odnosu na okruženje uzrokovane su pre svega postojanjem izdašnih subvencija u drugim zemljama. To pojeftinjuje njihovu pšenicu i da bi se taj problem prevazišao potrebni su izvozni podsticaji, pri čemu razliku između domaće i izvozne cene nadoknađuje država - smatra Saković.
Prema njegovim rečima uporedo sa padom cena pšenice pojeftinjuje i brašno, ali u manjem procentu - za oko 20 odsto. Ranije je zbog visokih cena pšenice zarada mlinara bila minimalna, tako da oni to sada pokušavaju da kompenzuju. Dodatni uzrok nešto sporijeg pada cena brašna u odnosu na cene pšenice predstavlja rast cena goriva i drugih inputa.Bilo kako bilo potrošači se ne mogu nadati jeftinijem hlebu.

Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara Srbije potvrdio je za Danas da nema uslova za pojeftinjenje hleba.
- Ne očekujemo promenu cene hleba, jer se, uprkos padu cene pšenice od pet dinara u odnosu na cenu na početku žetve, za to nisu stekli uslovi. Pri tom, ne treba zaboraviti da cena energenata varira, dok je električna energija poskupela, pa je zarada pekara minimalna. Zato je nemoguće izvesti kalkulaciju koja bi omogućila pad cene hleba. Važna karika u "hlebnom" lancu su mlinari. Čak 30 odsto mlinara bilo je primorano da zaustavi meljavu, a sadašnje stanje na tržištu dozvoljava im da ponovo da rade - tvrdi Pralica i dodaje da se meljavom kilograma pšenice dobije oko 650 grama brašna, ali da su troškovi pakovanja, radne snage i transporta visoki i da nije realno da cena brašna zabeleži značajniji pad.
Korekcije su, smatra on, moguće samo kod velikih pekara zbog nižih troškova proizvodnje, mada se ta razlika gubi u većim rabatima koje odobravaju trgovcima. Treba, takođe, podsetiti da sirovine u bruto prometu pekara, zajedno sa porezom na dodatu vrednost učestvuju sa 40 odsto, a ostatak čine zarade, doprinosi i porezi državi. "Marže pekara kreću se u rasponu od sedam do 12 odsto, što zavisi od asortimana pekare", kaže Pralica.

Momir Lazić, direktor Klasa i Beogradske pekarske industrije, podseća da je za pekare cena brašna značajna stavka. " Ipak, za sada nema razloga za promenu cene hleba, iako su troškovi proizvodnje povećani. Međutim, ne postoje ni uslovi za pojeftinjenje jer beležimo pad proizvodnje zbog godišnjih odmora, dok su troškovi nepromenjeni", kaže Lazić i dodaje da će pravo tržište pšenice i brašna biti formirano u septembru, jer je sadašnji obim trgovanja nedovoljan za realnije procene. Č. Popović - M.Janjić

Izvor: Danas
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Supermoderator
Legenda foruma


Always outnumbered, never outgunned.

Zodijak
Pol
Poruke 47481
Zastava
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.16
JEFTINIJE ULJE "SUNCE" I "VITAL"
Beograd - Kompanija Invej saopštila je da je maloprodajna cena litra jestivog suncokretovog ulja "vital" sniženo na 114,70 dinara, a "sunca" na 113,50 dinara. Kako se navodi, cena litra tih vrsta ulja do sada je bila 145 dinara. U saopštenju se dodaje da je ulje pojeftinilo zbog podele besplatnog semena suncokreta i veće zasejane površine, tako da će za vreme otkupa, koji je u toku, biti obezbeđeno i dovoljno sirovina. Prošle godine u Vitalu iz Vrbasa je prerađeno 37.883 tone suncokreta, dok je u somborskom Suncu prerađeno 23.595 tona te uljarice. Vital je prošle godine imao 5,23 milijarde dinara prihoda od prodaje, a ukupna godišnja dobit iznosila je 181 milion dinara. E. D.

Izvor: Danas
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows Vista
Browser
Opera 9.51
mob
Apple iPhone 6
Zejtin pojeftinjuje
Konkurencija oborila cenu ulja

Autor: B. Stamenković | Foto:D. Grubin | 04.09.2008. - 08:29




Drastično sniženje cena ulja posledica je prilagođavanja tržišnim kretanjima i konkurenciji, a ne ovogodišnjeg dobrog roda suncokreta, kako pojeftinjenje pravdaju proizvođači. Posle martovskog poskupljenja, za koje mnogi tvrde da je bilo neopravdano, primetna je velika razlika u cenama, pa ne čudi to što su se fabrike ulja odlučile na ovaj korak.

Ulja „vital“ i „sunce“, koja proizvode fabrike čiji je vlasnik „Invej“, od utorka su pojeftinila i koštaju 114,70, odnosno 113,50 dinara za litar, a kao razlog navodi se podela besplatnog semena suncokreta i veća zasejana površina.
Pored ova dva proizvođača, kako „Blic“ saznaje, i Fabrika ulja „Banat“ snizila je cenu ovom proizvodu.
- Litar našeg ulja će od sada koštati od 112 do 116 dinara u zavisnosti od veličine prodajnog objekta. Otkup ovogodišnjeg roda počeo je pre dvadesetak dana, a i otkupna cena je niža, tako da se već krenulo sa preradom novog roda, zbog čega je usledilo pojeftinjenje - kaže Nikola Vuksanović, rukovodilac prodaje u Fabrici ulja „Banata“.
Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, kaže da pojeftinjenje ulja ne treba vezivati isključivo za dobar rod suncokreta.
- „Vital“ i „sunce“ su se sada vratili na cenu koju je imao „dijamant“ zbog toga što je njihovo prethodno poskupljenje bilo potpuno neopravdano. Kada se to desilo, bilo je zaliha čak i za izvoz, a rizik od lošeg roda svako mora da podnese. Proizvođači nisu bili u pravu kada su tvrdili da je uzrok prethodnog poskupljenja bila nestašica ulja, jer je zaliha bilo čak i za izvoz - kaže Stanković.
Ulje je, da podsetimo, u martu poskupelo, pa je država u maju uvezla 10.000 tona po ceni od 95 dinara za litar.
Ministar trgovine Slobodan Milosavljević u izjavi za „Blic“ tvrdi, međutim, da je dobar rod žitarica omogućio pojeftinjenje.
- Postoji prostor da zbog dobrog ovogodišnjeg roda suncokreta i pšenice pojedini prehrambeni proizvodi pojeftine. To se odnosi na meso, ulje, brašno i testeninu, čije bi cene mogle da budu niže u odnosu na cene tih proizvoda tokom čitave godine - ističe on.
Sličnog mišljenja je i Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar Privredne komore Srbije, koji ističe kako smo ove godine imali više zasejanog suncokreta. Prostran, ipak, dodaje da u tome leži samo jedan od razloga pojeftinjenja.
- Novi rod je već u upotrebi, a ove godine imamo bolji prinos za oko pola tone po hektaru. Takođe, imamo i veću ponudu i smanjenje cena na svetskom tržištu, kao i u okruženju. Tržište reaguje na domaća dešavanja u okruženju - napominje Prostran.
On objašnjava da je još jedan od bitnih faktora za ovo pojeftinjenje i konkurencija na domaćem tržištu, jer je doskora cena ulja „vital“ i „sunce“ bila za 20 do 30 dinara viša od „dijamanta“.
- Na taj način je „dijamant“ verovatno privukao veći broj potrošača. U svakom slučaju, svi se oni još preračunavaju, a konkurencija će dati još prostora za eventualna nova pojeftinjenja - kaže Prostran.
Interventnog uvoza sada sigurno neće biti, jer za tim nema potrebe.

Prosečna cena
Olin vestern stajl 95,00 din
Cvet Banata 116,50 din
Dijamant 116,90 din
Vital 114,70 din
Sunce 113,50 din

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
"Ne postoje pogresna skretanja. Samo staze za koje nismo znali da nam je sudjeno da njima hodamo." ~ Gaj Gavrijel Kej
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Superstar foruma


Sačuvaj me Bože od onih kojima treba da verujem

Zodijak Virgo
Pol Žena
Poruke 51791
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4;M
mob
Nokia 
Ugovori o kreditima da budu precizniji
Autor: E.B. | 13.09.2008. - 08:09

Narodna banka Srbije saopštila je da je izdala preporuke bankama i osiguravajućim društvima o načinu sklapanja ugovora sa klijentima kako bi uslovi zaduživanja bili jasno definisani, a klijenti zaštićeni.

Viceguvernerka NBS Mira Erić-Jović kazala je da su uslovi uzimanja finansijskih usluga često nejasni i to ilustrovala citatima ugovora u kojima se navodi da se kamate menjaju „u skladu sa poslovnom politikom banke i odlukom o visini kamatnih stopa“, bez drugih objašnjenja.

Ona je navela da su za početak izdate preporuke o kreditima sa promenljivom kamatnom stopom i sa valutnom klauzulom i o ugovaranju uslova životnog osiguranja sa učešćem u dobiti jer se najveći broj žalbi koje su građani uputili NBS-u odnosio na te segmente tržišta.
Preporuke nisu obavezujuće, ali će finansijske institucije koje ih prihvate i koje navedu da ih primenjuju morati da ih poštuju u celosti, kazala je ona.
Preporukama je predviđeno da se precizno definiše način obračunavanja kursa za otplatu kredita sa valutnom klauzulom, razlozi promene kamatnih stopa i da se kupac o promeni poslovne politike koja utiče na promenu ugovorene kamatne stope obavesti nakjkasnije 15 dana pre dospeća za plaćanje rate pod novim uslovima.
Kada je reč o životnom osiguranju sa učešćem u dobiti, preporukama je predviđeno da se u ugovoru precizno definišu uslovi pod kojima osiguranik učestvuje u dobiti, da se navede da li se isplata dobiti garantuje i da se preciziraju ostali uslovi značajni za sprovođenje ugovora.
Guverner NBS Radovan Jelašić kazao je da neće biti sankcija za finansijske institucije koje ne budu poštovale preporuke, ali da građanima preporučuje da se zadužuju kod institucija koje ih poštuju čak i ukoliko su uslovi malo nepovoljniji jer će znati na šta se obavezuju.

Za aranžman sa MMF-om
Guverner Jelašić kazao je da će naredne sedmice doći tehnička misija MMF i ocenio da bi za Srbiju bilo dobro da sklopi aranžman sa tom institucijom. Jelašić je kazao da Srbija ima visoke devizne rezerve, zbog čega bi bilo dobro sklopiti obavezujući aranžman sa MMF-om bez povlačenja novca.
Inače, NBS je u prvih šest meseci ove godine primila 370 prigovora na rad finansijskih institucija, od kojih je 78 osnovanih, koje se obrađuju u NBS, a 181 preuranjenih, koje su prosleđene finansijskm institucijama na koje se odnose. NBS je pokrenuo i sajt www.tvojnovac.nbs.rs na kojem građani mogu da pronađu i 13 kalkulatora koje će im pomoći da vode lične finansije odnosno kućni budžet.

Blic

Pravi znak će biti kad banke počnu da vrše preuzimanje ovih lihvarskih i nekorektnih kredita i njihovu zamenu nekim mnogo povoljnijim aranžmanima. Recimo veliki korak bilo bi uvođenje prava opštinama na zaduživanje putem izdavanja municipalnih deonica. Tada bi i stambeni krediti mogli da postanu neuporedivo povoljniji na onim opštinama koje imaju interes za povećanje broja stanovnika. Kreditna zaduženja pala bi u desetinama procenata što je na ogromne sume stambenih kredita značajno.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Superstar foruma


Sačuvaj me Bože od onih kojima treba da verujem

Zodijak Virgo
Pol Žena
Poruke 51791
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4;M
mob
Nokia 
U budžetu dovoljno para za veće penzije
Autor: E.B. | 13.09.2008. - 06:21

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je u proteklih nekoliko meseci budžet imao nešto veće prihode i zahvaljujući tome biće dovoljno sredstava za povećanje penzija do kraja godine.

Cvetković je rekao da je u toku rad na rebalansu budžeta i prve procene pokazuju da rebalansom neće biti probijeni planirani makroekonomski okviri za 2008. godinu.

Pokazalo se da je rast inflacije, koji je već premašio planiranih 6,5 odsto za ovu godinu, doprineo da prihodi državne kase budu veći od planiranog, kazao je Cvetković i precizirao da će se morati obezbediti oko sedam milijardi dinara više svakog meseca za prinadležnosti penzionerima.

Blic

Da li je ovaj Cvetković normalan uopšte? Kako mu samo pada na pamet da umesto ka realnom finansiranju penzionih fondova on opet kreće ka inflatornom finansiranju. Krka je najveći neprijatelj penzionera. Uz ovakav način ispunjavanja obećanja o povećanju penzija matorci bi trebali da linčuju Krkobabića. Naravno to se nikad neće desiti.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Superstar foruma


Sačuvaj me Bože od onih kojima treba da verujem

Zodijak Virgo
Pol Žena
Poruke 51791
Zastava Srbija
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 3.0.1
mob
Nokia 
Skup reformi u Srbiji i izazovi
Cvetković: Sporazum sa EU je moguće primeniti
Autor: E.B. | 21.09.2008. - 00:53

Vlada Srbije razmatra primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, kako su to preporučili visoki zvaničnici iz Brisela, rekao je juče premijer Mirko Cvetković.

On je ocenio da je prva faza reformi u Srbiji "uspešno završena" i najavio da će njegov kabinet nastaviti proevropski kurs. Cvetković je to kazao na otvaranju konferencije "Reforme u Srbiji: dostignuća i izazovi", koju je organizovao Centar za liberalno-demokratske studije. Skupu u Beogradu prisustvovali su potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, potpredsednik Svetske banke Šigeo Kacu, šef beogradske kancelarije te banke Sajmon Grej.


Cvetković je naglasio da je "činjenica da je mnogo urađeno proteklih osam godina", dodajući da "postoje veliki politički i ekonomski izazovi pred ovom vladom Srbije". U političke izazove on je svrstao nastavak evropskih integracija, izražavajući očekivanje da će Prelazni trgovinski sporazum ubrzo biti odblokiran i napominjući da se "razmatra jednostrana primena tog sporazuma", kako su to preporučili zvaničnici EU. Očuvanje teritorijalnog integriteta je, naglasio je premijer, takođe jedan od prioriteta. U ekonomske izazove Cvetković je ubrojao smanjenje visokog deficita tekućeg računa države, smanjenje visoke javne potrošnje i privlačenje direktnih stranih investicija.
Premijer je upozorio da je poslednjih meseci zebeležen pad izvoza u odnosu na uvoz i izrazio uverenje da će ugovor sa "Fijatom", čije je potpisivanje najavljeno za 29. septembar u Beogradu, omogućiti Srbiji da smanji visok spoljnotrgovinski deficit.
Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić je podsetio da je Srbija od 2001. privukla 17 milijardi dolara stranih investicija, uz očekivanje da će u ovoj godini to biti 4,2 milijarde dolara. On je ukazao da prihod Srbije iz oblasti auto-industrije u ovoj godini iznosi milijardu evra, a da će do 2011. taj prihod iznositi od dve do tri milijarde evra. Dinkić je rekao da je razvoj proizvodnje u oblasti informacionih tehnologija tek na početku, i dodao da bi u tom sektoru Srbija trebalo da bude destinacija za proizvodnju radi izvoza. On je još dodao da bi poslovna klima u Srbiji morala brže da se unapređuje, i dodao da će u narednim godinama najveća ulaganja biti u saobraćajnu infrastrukturu i energetiku. Dinkić je posebno istakao problem nedostatka odgovarajućeg znanja za upravljanje investicionom projektima u Srbiji i naglasio da je poseban izazov reforma obrazovanja. On je ocenio da bi trebalo napraviti radikalni zaokret u domenu obrazovanja, kako bismo imali odgovarajući kadar koji se traži na tržištu. Ističući da nezaposlenost u Srbiji opada, Dinkić je dodao i da bi do kraja mandata ove vlade nezaposlenost trebalo da iznosi oko 11 odsto.

Pažljivo s prodajom Telekoma
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić ocenio je juče da zbog krize na svetskom tržištu treba pažljivo odabrati momenat za sprovođenje inicijalne javne ponude za Telekom. On je ranije najavio da će akcije Telekoma biti u isto vreme ponuđene na berzama u Beogradu i u Londonu. Dinkić je ocenio da će u 2009., "najatraktivniji tender" biti za Galeniku, i dodao da će biti ponuđeno 80 odsto akcija na međunarodnom tenderu.

Blic

Potpuno štetno i glupavo. Otvaranjem vrata za nekontrolisani uvoz, smanjenjem carina neselektivno kvari se sve što je do sad urađeno u privredi. Carine smeju da se smanje, čak ukinu, tamo gde ne postoji naša proizvodnja. Ima smisla smanjivati i ukidati carine na sirovine i komponente za proizvodnju. Otvarati tržište za strane proizvode, posebno škart kola iz uvoza, to je štetno i besmisleno. Naprotiv robu iz Holandije i Belgije trebalo bi dvostruko višom stopom oporezovati a taj novac uputiti u fondove za razvoj privrede.

Ja bih podigla porez i za svu robu iz država koje priznaju Šipniju ili njena dokumenta.
« Poslednja izmena: 21. Sep 2008, 16:22:20 od simijon »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Krajnje beznadezan


Samo sport spaja ljude a politika ih razdvaja

Zodijak Libra
Pol Muškarac
Poruke 10646
Zastava Srbija, svemir
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 2610
ne lispsi magare do zelene trave-tako je stanje u zemlji Srbiji.
Postali smo gori od stoke -sta smo sve preziveli i sta sve dozvoljavamo da se sa nama radi.
IP sačuvana
social share
"Ne vredi se nama boriti,mi isterasmo Turke, a nase nam age i begovi zasedose za vrat .Pobedismo i Nemce i Bugare, a nase nam ulizice slobodu opogane. Nista nam ne vredi kada mi sami dusmane radjamo-ne treba nam neprijatelj sa strane, lakeji ce upropastiti i opoganiti sve . "  Danko Popovic -Knjiga o Milutinu
Pogledaj profil GTalk
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36766
Zastava Antofagasta
OS
Nepoznat
Browser
Chrome 11.0.696.68
da obnovimo ovu temu sa konstatacijom da se situacija znatno pogorsala od 2008 godine
IP sačuvana
social share



Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Krajnje beznadezan


Samo sport spaja ljude a politika ih razdvaja

Zodijak Libra
Pol Muškarac
Poruke 10646
Zastava Srbija, svemir
OS
Nepoznat
Browser
Chrome 11.0.696.65
mob
Nokia 2610
da obnovimo ovu temu sa konstatacijom da se situacija znatno pogorsala od 2008 godine
Mislio sam 92-93 za vreme hiperinflacije i plate od 3-5 DM da je kod nas dno dna i da nikada  nce biti gote kada se budemo izvukli.,
Pored svih tadasnjih dogadjanja bio sam optimista.

Sda sam samo pesimista i nisam siguran u boljitak-bar za narednih 10 godina-POD USLOVOM da se sada krene sa mrtve tacke i pocneee  malo bolje da zivi, da politicari malo manje kradu,......
IP sačuvana
social share
"Ne vredi se nama boriti,mi isterasmo Turke, a nase nam age i begovi zasedose za vrat .Pobedismo i Nemce i Bugare, a nase nam ulizice slobodu opogane. Nista nam ne vredi kada mi sami dusmane radjamo-ne treba nam neprijatelj sa strane, lakeji ce upropastiti i opoganiti sve . "  Danko Popovic -Knjiga o Milutinu
Pogledaj profil GTalk
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 32 33
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.083 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.