Radnici Agroživ Juka ponovo najavljuju štrajk
Plate kasne, radnje se zatvaraju

Žitište - Hiljadu radnika Agroživ Juka iz Žitišta ponovo će obustaviti proizvodnju ako im do sredine ove nedelje ne bude isplaćena aprilska zarada, najavio je predsednik Sindikata "Nezavisnost" u tom preduzeću Živa Stojin. Predstavnici sindikata obavestili su Inspekciju rada o mogućnosti da stečajni upravnik odloži isplatu zarada za april i maj i očekuju da se naloži isplata zaostalih plata radnicima.
- Prilikom poslednje obustave rada dobili smo drugi deo martovske zarade, s tim što nam je tada stečajni upravnik Agroživa Stevan Moldovan obećao isplatu aprilske za desetak dana. Međutim, na sastanku održanom pre nekoliko dana, on je predložio da se preskoči isplata aprilske i majske plate i da se počne sa isplatom zarade za jun - rekao je Stojin.
Pored problema oko isplate zarada, deo radnika Juko Agroživa je poslat na godišnji odmor. Prema rečima Žive Stojina, do ovakve situacije došlo je krajem protekle nedelje kada su, po nalogu stečajnog upravnika, zatvoreni svi maloprodajni objekti Agroživ Juka. Zaposleni u tim objektima su poslati na kolektivni godišnji odmor. Objašnjenje za zatvaranje Jukovih prodavnica, Stojin vidi u tome što se fiskalne kase vode na Agroživ Juko, a ne na kompaniju Agroživ, pa se tako sav obrt sliva na račune firme u Žitištu. Pored toga, tvrdi Stojin, mišljenje stečajnog upravnika je da pančevačkoj kompaniji Agroživ nije potreban zakup maloprodajnih objekata i da robu treba plasirati preko velikih distributivnih kuća. M. Pudar

Izvor: Danas

Divac i kompanije Nelt grade stambeni kompleks u Kragujevcu

Kragujevac - Bivši košarkaš Vlade Divac i beogradska kompanija Nelt kupili su hektar zemljišta u kragujevačkom naselju Stara radnička kolonija, na kojem će graditi stambene i poslovne objekte. Prema rečima Nebojše Vasiljevića, člana Gradskog veća Kragujevca zaduženog za investicije i razvoj, Nelt i Vlade Divac kupili su za 3,6 miliona evra plac na kojem planiraju izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa površine 36.000 kvadratnih metara. "Do sada je gradskoj upravi kao depozit uplaćeno 1,8 miliona evra, odnosno polovina izlicitirane cene", dodao je Vasiljević. Preostali deo, prema dogovoru sa kupcem, biće izmiren kada se raščisti kupljena parcela na kojoj se još nalaze barake za stanovanje, izgrađene početkom prošlog veka.

Parcela koju su kupili Divac i trgovinska kompanija Nelt, nalazi se u neposrednoj blizini lokacije na kojoj će izraelska kompanija graditi tržni centar "Plaza", površine oko 67.000 kvadratnih metara. Zbog početka izgradnje "Plaze" i kompleksa u koji investiraju Nelt i Divac, vlasti u Kragujevcu ubrzano raseljavaju barake u naselju Stara radnička kolonija. Vasiljević je rekao da porodice iz baraka dobijaju nove stanove u istom naselju, po principu "kvadrat za kvadrat". U gradskoj upravi tvrde da će sve biti spemno za početak gradnje tržnog centra "Plaza" u septembru, a nešto kasnije, tokom jeseni, trebalo bi da počnu radovi i na placu koji su kupili Nelt i Divac. "Problema ima samo sa realizacijom kupovine zemljišta i objekata u koje namerava da investira reditelj Emir Kusturica", rekao je Vasiljević. Prema njegovim rečima, Kusturica je zainteresovan za kupovinu 1,25 hektara zemljišta i stare hale, površine 5.400 kvadratnih metara, koja se nalazi u krugu fabrike Zastava. Grad Kragujevac je otkupio oko četiri hektara na tom prostoru, ali ne može dalje da ga prodaje jer bi novac od kupovine otišao u državnu kasu, umesto u gradski budžet, naveo je on, i dodao da očekuje uskoro osvajanje zakona o povraćaju imovine opštinama i gradovima. Beta

Izvor: Danas

Državna administracija zapošljava 27.891 osobu, najnoviji su zvanični podaci
Svakog meseca 15 miliona evra za birokrate

MUP i BIA, sa oko 40.000 zaposlenih, i dalje izvan sistema Službe za upravljanje kadrovima Vlade Srbije l Kako se država smanjivala, tako se republička administracija uvećavala
Ko sve radi za javno dobro: Od novembra 2007. do danas državna administracija se smanjila za jednu osobu

Beograd - Državna administracija Srbije je u proteklih godinu dana koalicione vlade Demokratske stranke Srbije-Nove Srbije, Demokratske stranke i G17 plus ostala na istom nivou kao 2007. godine. Međutim, stručnjaci za državnu upravu upozoravaju da je neophodna depolitizacija državne uprave i povećanje stručnosti zaposlenih.

Prema podacima Službe za upravljanje kadrovima Vlade Srbije iz maja ove godine, koji su poslednji dostupni, državna administracija brojala je 27.891 zaposlenog, ali bez Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Broj zaposlenih u ova dva izuzetno značajna resora za bezbednost građana i države i danas je nepoznat, odnosno kreće se od 40.000 pa naviše, ali bez zvaničnih podataka. Poredeći podatke iz novembra 2007, državna administracija se zapravo smanjila za jednu osobu, jer su tada ukupno u državnoj službi radila 27.892 zaposlena.
Radmila Kovačević, pomoćnica direktorke Službe za upravljanje kadrovima Vlade Srbije, objašnjava za Danas da je državna administracija prema podacima iz maja ove godine imala 27.891 zaposlenog.
- U taj broj ulaze sva ministarstva, sve posebne organizacije, organi iz sastava ministarstava, kao i vladine službe, osim MUP-a i BIA - rekla je Kovačević.

U ukupnu cifru zaposlenih u državnoj administraciji ulaze i Poreska uprava, Uprava carine, Uprava za izvršenje zavodskih sankcija, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova.
Prosečna mesečna zarada u Srbiji u maju ove godine bila je 44.835 dinara sa porezima i doprinosima, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa bila 32.147 dinara. To znači da 27.891 državni službenik u proseku državu košta 1,25 milijardi dinara mesečno, odnosno oko 15 miliona evra. Na godišnjem nivou suma koja se iz državnog budžeta za plate zaposlenih u državnoj administraciji izdvaja iznosi oko 15 milijardi dinara ili 180 miliona evra.

Državna administracija se od 2001. godine na republičkom nivou utrostručila, jer je tada bilo samo 8.099 zaposlenih. Praktično, kako se država smanjivala, prvo ukidanjem SR Jugoslavije i državne zajednice Srbije i Crne Gore, tako se republička administracija Srbije uvećavala. Jedan od velikih problema je i taj što svaka vlast nastoji da zaposli što veći broj svojih kadrova u ministarstvima u kojima ima vlast, bez obzira na stručnost i znanje, jer im je glavna preporuka partijska pripadnost.

Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta, smatra da je državna administracija preglomazna i da je neophodno njeno smanjivanje.
- Pokazatelji govore da je državna administracija preobimna. Srbija je primila sve savezne kadrove, a naročito ogromnu količinu kadrova iz odbrane, odnosno Vojske i savezne policije. Veliki broj izbeglica iz Hrvatske, Bosne i s Kosova zaposlio se u državnoj službi. Merilo zapošljavanja u državnoj upravi je bila politička podobnost na raznim nivoima i to je potisnulo profesionalni element - naglašava Lilić. On dodaje da je danas imperativ da uprava bude depolitizovana i visoko stručna i ističe da će nova vlada morati da se suoči sa ovim problemom.

- Glavni problem u Srbiji danas je nezaposlenost i pokazuje se da je glavni poslodavac država, što je suprotno evropskom standardu. Poslodavac bi trebalo da bude ekonomska inicijativa, gde se ljudi zapošljavaju prema struci, a da u državnoj upravi postoji mali broj dobro obučenih kadrova, kao u sudovima. Trenutno imamo potpuno suprotnu situaciju, koja će morati da se reši. Ako se ne reši onda ćemo ući u negativnu ekonomsku i političku spiralu, kao što je povećanje javnog duga, javne potrošnje i inflacije, što Srbiju vuče na dole - rekao je profesor Lilić. Prema njegovim rečima, partijski kadrovi su "kamen o vratu" razvoju Srbije, ali da "to što je neko partijski kadar ne podrazumeva da je loš kadar".

- Visoko obrazovani i dobri službenici su nešto što je poželjno. Potrebno je da se uvede princip depolitizacije, zabrana članstva ili pasivnog članstva u strankama i to bi trebalo početi od vrha, odnosno od predsednika Republike i Vlade. Čak se i Slobodan Milošević, koji je bio autoritaran, odrekao partijske funkcije, dok je bio predsednik države - navodi Lilić. Profesor Pravnog fakulteta izjavljuje da nema nikakvog razloga da BIA i MUP budu izuzeti iz sistema vladine Službe za upravljanje kadrovima i napominje da je to "relikt prošlosti", kao što nema nikakvog razloga da BIA ne saopšti koliko je ljudi prisluškivano, ako bi takav podatak bio "depersonalizovan". Aleksandar Roknić

Izvor: Danas

Statistika tvrdi da je stopa rasta troškova života na godišnjem nivou 16 odsto, subjektivni osećaj građana je da su poskupljenja mnogo viša
Inflacija sve više udara na kućni budžet

Poskupljenje osnovnih namirnica najteže pogađa siromašniji sloj stanovništva: Subjektivni je osećaj da je inflacija mnogo viša

Beograd - Godišnja inlfacija u Srbiji, merena cenama na malo je 12,1 odsto, ali ako se primeni metodologija Evropske unije, koja je prilagođena stukturi potrošnje domaćinstva, ona je znatno viša i iznosi čak oko 16 odsto, procenili su stručnjaci Ekonomskog instituta u Beogradu. Tako visoka stopa inflacije preti da obezvredi sve mere ekonomske politike i ugrozi makroekonomsku stabilnost zemlje. Zato i ne iznenađuje subjektivni utisak prosečnog građanina Srbije, da inflacija nije 12 ili 16 odsto, nego da je 74 odsto, koliko je poskupeo polubeli hleb u poslednjih godinu dana, ili 40 odsto koliko je skuplje sveže meso, ili 81 odsto, koliko je skuplje ulje, odnosno 40 odsto koliko se više izdvaja za mleko.

Inflacija oko 15 odsto
Cene proizvoda i usluga u Srbiji u prethodnom mesecu povećane su za 0,7 odsto u odnosu na maj ove godine, što čini da su potrošačke cene na godišnjem nuvou dostigle inflaciju od 14,9 odsto, objavio je juče Republički zavod za statistiku. Zavod je izmerio da su najviše povećane cene proizvoda i usluga iz oblasti transporta za 3,9 odsto, kao posledica povećanja cena derivata nafte na svetskom tržištu, zatim hrane i bezalkoholnih pića (0,6 odsto), pa slede cene odeće i obuće (0,5 odsto), dok su cene alkoholnih pića i duvana, usluga u restoranima i hotelima, kao i u oblastima obrazovanja povećane za po 0,4 odsto.

- Udar na porodični budžet je veliki, jer su skočile cene proizvodima koji su egzistencijalne prirode, a reč je o prehrambeno poljoprivrednim proizvodima, koje imaju predominantan uticaj na inflatorna kretanja. Može se reći da je kupovna moć stanovništa ugrožena, bez obzira na to što je došlo do nominalnog povećanja prosečne neto zarade, pa i blagog rasta realnih zarada. Kupovna moć stanovništva niža je nego prošle godine, i samo u neznatnom broju gradova prosečna zarada može da pokrije troškove standardene potrošačke korpe - kaže za Danas Saša Đogović, ekonomski stručnjak IZIT-a.

Prema pokazateljima Republičkog zavoda za statistiku, najveća majska prosečna neto zarada je zabeležena u finansijskom sektoru i iznosi 1.010 evra, ali zaradama većim od republičkog proseka koji iznosi oko 400 evra, ili 32.146 dinara, mogu da se pohvale sve beogradske opštine, zatim žitelji Novog Sada, Vršca, Subotice, kao i gradova iz najrazvijenih delova Srbije. Jer, u koverti stanovnika Bele Palanke bilo je samo 11.212 dinara, odnosno 135 evra, što je za čak 21.000 dinara ili 250 evra manje u odnosu na prosečnu platu Srbije.

- Za siromašna domaćinstva, čija su primanje znatno ispod republičkog proseka, dvocifrena inflacija nije samo subjektivan osećaj da je ona više od 10,12 ili 16 odsto. To je objektivna teškoća života. Ali, sa ekonomske tačke gledišta, taj lični utisak dorpineće formiranju inflatornih očekivanja, što po pravilu i ubrzava inflaciju - kaže za Danas Gordana Vukotić-Cotič iz Ekonomskog instituta u Beogradu. Ona ističe da su cene poljoprivrednih i industrijsko-prehrambenih proizvoda, za prethodnih šest meseci ove godine ubeležile skok od 9,70 odsto, i tolikim povećanjem znatno uticali na to da polugodišnja inflacije bude na nivou od 6,13 odsto, bezmalo, na nivou projektovane ukupne godišnje inflacije.

- Skoro za četvrtinu veće cene industrijsko-prehrambenih proizvoda, ali i poljoprivrede doprinele su da imamo visoku i rastuću inflaciju. Jer, raste sve, od cene krompira (za 23 odsto) preko starog crnog luka (29,3 odsto), krušaka ( 31,1 odsto), jagoda (112 odsto)... Polubeli hleb od brašna tipa 500 ima višu cenu za 21, 6 odsto, a hleb koji se spravlja od brašna tipa 850 prodaje se po skupljoj ceni za 20,2 odsto... Čitave grupe proizvoda, koje se svrstvaju pod nazivom sveža rečna i jezerska riba ubeležili su nove, više cene za 68,7 odsto, a sveža paprika je skuplja za 50 odsto. Ali, moramo reći da je bilo i pojeftinjenja, pa je tako jeftinija sveža pastrmka, sezonsko povrće, jaja. Bilo bi dobro da to možemo reći i za sveže meso, koje je od početka godine poskupelo za 21 odsto, pa za svinjsko meso bez kostiju važe cene više za 38,6 odsto, dok je juneće bez kostiju skuplje za 18,7 odsto. Približno toliki skok registrovan je kod belog domaćeg mekog sira, 18, 4 odsto - komentariše poskupljenja sagovrnica Danasa, uz konstataciju da će se i više cene nafte na svetskom tržištu odraziti i na naše proizvode.

Izvor: Danas

mislim da je finansiska situacija blago receno ocajna !!!!!!!!!

Pad životnog standarda u maju
Autor/izvor: seebiz.eu

BEOGRAD - U maju je opala kupovna moć potrošača u Srbiji, što je uslovljeno padom prosečne zarade i povećanjem cena

U maju je prosečna zarada od 32.147 dinara bila dovoljna za pokriće minimalne "potrošačke korpe" koja je iznosila 21.380 dinara, ali ne i prosečne, koja je koštala 33.054 dinara. Za pokriće prosečne "potrošačke korpe" bilo je potrebno 1,03 prosečne neto zarade, a za pokriće minimalne 0,67 prosečnih zareda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna "potrošačka korpa" je u odnosu na prethodni mesec skuplja za 402 dinara ili 1,2 odsto, a minimalna za 517 dinara ili 2,5 odsto.

Ukupni izdaci za prehrambene proizvode povećani su u obe "korpe" - u prosečnoj za 392,34 dinara, a u minimalnoj za 513,3 dinara. U obe "potrošačke korpe" zabeleženo je poskupljenje više proizvoda, među kojima su stalno i sezonsko povrće i voće, sveže i prerađeno meso, sveže mleko, jestivo ulje i šećer.

Pod uticajem sezone, promenjena je struktura obe "potrošačke korpe" - zamrznuti grašak zamenjen je svežim, a u prosečnoj i konzervisani krastavac svežim. U obe "korpe" uključene su jagode, uz trešnje u prosečnoj i sveži krastavac u minimalnoj, a u obe su smanjene količine jabuka, cvekle i boranije, uz limun i pomorandže u prosečnoj. Ukupni izdaci za neprehrambene proizvode i usluge povećani su u obe "korpe" - u prosečnoj za 9,07 dinara, a u minimalnoj za 3,37 dinara.

Na majsko poskupljenje uticalo je neznatno povećanje izdataka za dečju odeću, toaletno-kozmetičke proizvode, sredstva za održavanje higijene i zanatskih i ličnih usluga. Cene gradskog prevoza, komunalnih usluga, električne energije i PTT usluga u obe "potrošačke korpe" ostale su nepromenjene.

Posmatrano po gradovima, kupovna moć iznad proseka Republike, merena kroz obe "potrošačke korpe", registrovana je u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu. U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu "potrošačku korpu", a u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu i prosečnu.
 

Месо поскупљује и поред интервенције државе
Јунећи и свињски бут поскупели преко 500 динара по килограму, а апсурд је да је Дирекција за робне резерве у последњих месец дана изнела на тржиште јевтиније месо

Последњих дана цене меса у Србији као да су добиле ветар у леђа. У месарама у престоници и свињски и јунећи бут коштају око 500, па и више динара по килограму. У односу на пре месец дана то је поскупљење од неколико, можда и десетак, процената, а апсурд је да је у истом периоду држава интервенисала месом из робних резерви како би оно појефтинило.Пошто ова мера није дала резултате несумњиво јој ваља тражити грешку.

Подсећања ради, Дирекција за робне резерве започела је испорукумеса на тржиште из својих залиха крајем јуна када је цена живе ваге свињабила 140-145 динара по килограму. Ових дана за товљенике купци морају да изброје 155, па и 160 динара по килограму. Цена живе ваге свиња у Србији тако је достигла и престигла два евра по килограму што је до сада незабележено.

Месо је пласирано у продавнице„Биг Була” из Бачинаца, „Тополе” из Бачке Тополе, „Диваца” из Ваљева и „Полета” из Бора, а цена килограма свињског бута из резерви била је 350 динара.Челници Дирекције за робне резерве после тога су изјављивали да је та интервенцијаомогућила да се цена меса снизи за око пет одсто.

Па како је онда настала овамућкалица са ценама?

Познаваоци прилика кажу да се још осећају последице лањског покоља стоке због ниске цене, али и да је сада очигледно да је Дирекција интервенисала малом количином меса, можда са тек неколико хиљада тона, што је занемарљиво, и при том га пласирала у неколико продавница само наведених кланичара. Они који се дуже баве овом проблематиком кажу да у овом случају, када је држава интервенисала, никакве веће понуде меса, заправо, није било нити је могло да буде. То су, наиме, свиње које фарме редовно тове, а када их на основу уговора са фармама Дирекција „повуче”, то значи да је за те количине ускраћен неки редовни набављач меса од тог произвођача. Само у случају да је Дирекција имала месо у хладњачама и тиме интервенисала могло је да дође до веће понуде и неког појефтињења.

Председник групација кланичне индустрије у Привредној комори Србије и дугогодишњи директор новосадске „Неопланте” Момир Јовановић каже да је узрок најновијег поскупљења класичан однос понуде и тражње.

– Упркос смањењу сточног фонда и лањском покољу стоке због ниских цена нема несташице. Тражња је већа од понуде и нема разлога за појевтињење. Ми кланичари плашимо се да ће овако високе цене да се задрже до краја године. Тешко јепрогнозирати када ће доћи до преокрета. Људи су се опекли, неке велике фарме су због губитака престале да раде. То што ова интервенција Дирекције робних резерви није дала резултате указује да државне мере помоћи аграру морају бити дугорочне и „богатије”. Не можемо поредити цене меса код нас и у Европској унији, где је цена живе ваге нижа него код нас јер они имају велике дотације за аграр па зато кризе у свињарству, које свуда постоје, нису тако честе и драстичне – објашњава Јовановић.

Други наш саговорник из кланичне индустрије, који је желео да остане анониман, јер због своје критике на рачун интервенцијеРобних резерви не жели да се јавно замера држави, рекао је да је садашња криза у свињарствупроузрокована смањењем сточног фонда на врхунцу.

– У фебруару и марту сточна храна била је скупа, кукуруз 16 и више динара, пшеница преко 20 динара по килограму, а није се знало какав ће бити род житарица. У то време вредност товљеника, од око 80 динара по килограму, била је потцењена. Због таквог ризика тов нико није смео да занавља, па се сада нуди мало стоке. Сем тога, код нас је сада много апсурда. Један је то што су изједначене цене товљеника из индивидуалног това и са фарми, а ови први су увек јевтинијизато што су неквалитетнији и што је њихова производња јевтинија. Тако нешто се дешава једном у шест година и указује да су мали фармери поклали своја стада, па је тако њихова мања понуда једнако скупа као и оних већих произвођача. Други апсурд је да пада цена сточној храни, кукурузу, пре свега, а да од тога нема никакве користи. Стоке је мало па се кукуруз не тражи, а кад се повећа тов кренуће и раст цене кукуруза. Могуће је да се тов повећа од јесени, али то значи да пре марта нема јевтинијег меса – каже овај кланичар.


Izvor: Politika

Igrom slucaja obisao sam skoro celu planetu. Bio sam u preko 80 zemalja sveta. Video svet svojim ocima a ne u malom ekranu.
Mi zivimo dobro.

U odnosu na ? Mozambik ili Čad, možda angolu ili nemačku.

Znam, ipak se nalazimo na kontinentu koji se zove Evropa, srećom... a ne recimo negde u južnoj africi...

Iskreno receno ja nisam bio u bas toliko zemalja, ali stvarno kad cvek razmisli od oko 200zemalja na svetu mi smo po standardu sigurno u gornjoj polovini i to u top 60 a ako pa racunas da na zemlji ima 6milijardi ljudi, od tih 6milijardi bar trecina bi odsekla svoju desnu ruku da moze da ima nas standrad
NAravno to ne znaci da trebamo da budemo srecni i zadovoljni zbog toga, jer uvek treba teziti boljem i uporedjivati se sa boljim od sebe, a mi imamo punooooooo mesta da budemo bolji! Ali opet, kad dodju tmurni dani, lepo je setiti se ove statistike