"Blic nedelje" istražuje:
Kupovina postaje razmetanje
Vesna Marić-Brajković | 03. 01. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock | Komentara: 5

Bleštavilo, bezbroj reklama, okićeni izlozi, rafovi radnji prepuni robe, popusti u procentima, “2+1 gratis”... i tako unedogled, na svakom koraku, u svakoj radnji. Svi uslovi za kupovnu prazničnu groznicu su ispunjeni, osim jednog – gde pronaći dovoljno novca.

Tokom dana kada je teško odoleti ponudama o manjku novca, malo ko razmišlja jer, dok je kartica i čekova, sve je moguće, pa i nerealno bogata nabavka. Istraživanje kompanije „Visa“ o potrošačkim navikama stanovnika Srbije uoči novogodišnjih i božićnih praznika o tome najbolje svedoči – čak 90 odsto građana u tom periodu posećuje prodavnice i tržne centre uživajući u kupovini.
O krizi kao da niko ne razmišlja, pa je i kraj 2009. godine obeležila kupovna groznica. I to ne bilo kakva prema podacima „Vise“, stanovnici Srbije potroše najviše novca na kupovinu namirnica za praznično gošćenje (36 odsto), a zatim slede pokloni za porodicu i prijatelje (29 odsto).

 

Promet veći za 50 odsto
Nedavno istraživanje „Blica“ pokazalo je da je za pripremu novogodišnje trpezu potrebno pola prosečne plate. Kako druga polovina nije dovoljna da pokrije ostale troškove, u kupovinu se kreće s čekovima i platnim karticama. Pri tom, u velikim marketima i tržnim centrima obilazak i kupovina podrazumeva bar dva-tri sata, tako da je sasvim očekivano da se umorni kupci uzgred počaste i u nekom restoranu ili kafiću, što je dodatni nepredviđeni trošak.
– Ove godine se inače više kupuje, posebno na čekove jer postoji mogućnost odloženog plaćanja do 120 dana za iznose veće od 2.000 dinara. Kao ilustracija može da posluži podatak da je prošle godine u periodu od 26. do 31. decembra u našim objektima kupovalo više od tri miliona potrošača. I ove godine očekujemo, kada budemo sabirali podatke, da je reč o bar tolikom broju kupaca. Mnogo zaposlenih zbog nemogućnosti uklapanja u standardno radno vreme trgovina kupovinu obavlja u kasnim večernjim satima – kaže Vesna Žabić iz Sektora za odnose s javnošću Delta maksi grupe.
Prema njenim rečima, u vreme praznika najtraženiji su proizvodi za pripremu trpeze, meso, suhomesnati proizvodi, alkoholna i bezalkoholna pića, a onda slede ukrasi i sitnice koje mogu da posluže kao poklon – igračke, kozmetika, skuplja pića…


I u prodajnim objektima “Jabuke” primetna je potrošačka groznica.
– Nezahvalno je baviti se statistikom za vreme praznične kupovine, ali kupuje se neuporedivo više nego inače. Dnevni promet je porastao za 40 do 50 odsto u odnosu na period pre slavlja. Najviše se kupuju delikates, razna mesa i sirevi, ali ne zaostaje potražnja ni za pićem i slatkišima. Prosečna kupovina u našim objektima iznosi oko 6.000 dinara. Međutim, oni sa nižim standardom ipak idu sa spiskom i vode računa koliko će potrošiti – kaže Milena Radulović, marketing direktor “Jabuke”.

 

Stil života i potvrđivanje
Druge dve kategorije potrošača, kako kaže Radulović, jesu oni koji nasumično kupuju bez prethodno utvrđenog spiska ne pitajući za cene, te kupci koji često “zaobiđu” listu potrebnog i uzmu na akcijskim sniženjima i ono što nisu planirali. Svi trenutno razmišljaju o tome da praznici proteknu u što boljem raspoloženju i što bogatije, ali naplatu čekova koja pristiže za nekoliko meseci malo ko ima u vidu.
– Sklonost trošenju u vreme novogodišnjih i božićnih praznika ima ritualnost, odnosno uobičajeno je da tada primamo i dajemo poklone. Ali, kako smo bez novca i zaliha, onda su nam impulsivno i neracionalno trošenje nadoknada za duboku frustriranost na materijalnom planu. Kupovinom obradujemo sebe i druge, a otrežnjenje dolazi kasnije, s računima, što može da bude bolno suočavanje s realnošću. Potrošačko društvo nam nameće kupovinu kao stil života, ali i kao poimanje sebe kao uspešne osobe ukoliko to upražnjavamo – kaže Zoran Musterović, psiholog.
On kaže i da nismo uspostavili balans između mogućnosti i želja, a to bi značilo da se odupremo trendu potrošnje u ovom trenutku.
– Kada gledamo na TV-u kako ogroman broj stranaca čeka da se otvore vrata šoping centara kako bi jurnuli i kupili zaista jeftinu robu na rasprodaji, možemo da kažemo da to deluje kao ludilo, euforija, ali reč je racionalnom potezu, o planiranoj kupovini, jer se za manje novca kupuje više toga jeftinog. Kod nas nema takvog šopinga, nema ustaljenih termina rasprodaja, kao ni planiranja – objašnjava Musterović.

 

Navala na loš kvalitet
To što smo preterali s kupovinom ove godine i kajali grehe kad je stigla naplata ne znači da tu grešku nećemo reprizirati za sledeći doček, jer, kako kaže Musterović, mi još ne učimo iz grešaka i ne usvajamo racionalna rešenja.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da se potrošačima nude razne akcije pri kupovni i krediti, ali je pitanje da li za to dobijaju i kvalitet.
– Mora da se radi na podizanju nivoa svesti potrošača da ne pokleknu pred lažnim sniženjima – kaže naš sagovornik, i ističe da će otvaranje granica uticati da mnogi kupuju u inostranstvu gde su zaista prava sniženja.
Prof. dr Divna Vuksanović, filozof medija, estetičar i kulturolog, smatra da u Srbiji ima razmetanja.
– U takozvanom potrošačkom društvu, u čiji takmičarski kod i Srbija nastoji da se uključi, jedina “opipljiva” vrednost jeste finansijska, a ona se demonstrira neumerenim pretprazničnim, kao i svakim drugim trošenjem. Iako ova groznica zahvata i razvijeni Zapad – što se naročito ogleda u božićnim i novogodišnjim kupovinama u funkciji praznovanja – u Srbiji, osim potrošnje, postoji neumereno trošenje – kaže Vuksanovićeva.
I tako, trpeze bogate, novčanici prazni, čekovi ispisani, kartice istrošene, a o otplati dugova ćemo razmišljati, i pisati, na proleće…

Opsesivni šoping
Platežnom moći, koja se najbolje ogleda u potrošnji, potvrđuje se, osim finansijske, i društvena uloga pojedinca.
– Onaj ko mnogo troši potencijalno verifikuje sebe kao imućnog i uglednog građanina. Više gladan nego sit, više sanjar nego racionalista, prosečan građanin Srbije opsesivno troši, čime simbolički kompenzuje svoju glad za vrednostima, društvenim priznanjem i postignućima koja mu u praksi najčešće izmiču. Zapadnjak je, s druge strane, realističniji – vođen protestantskom etikom, troši onoliko koliko je neophodno i, rekla bih, daleko opuštenije. Dok je na Zapadu potrošnja dominantan stil života, ovde je to još nedostižni san, jer je Srbija daleko od društva izobilja. Ona troši, kompenzatorski ulažući u svoje snove, želje, nade. A, kako se veruje, iluzije najviše koštaju – objašnjava prof. dr Divna Vuksanović.

Kriza ne smanjuje potrošnju

Kompanija „Visa Inc“, jedna od vodećih svetskih kompanija za platne usluge, sprovela je istraživanje među stanovnicima Srbije o potrošačkim navikama uoči novogodišnjih i božićnih praznika.

Istraživanje je pokazalo:
90 odsto stanovnika Srbije obilazi lokalne prodavnice i tržne centre u potrazi za savršenim prazničnim užitkom – uprkos trenutnoj ekonomskoj krizi
51 odsto savesnih ispitanika voli unapred da planira kupovinu poklona i da počinje s novogodišnjim pripremama već krajem novembra
29 odsto njih se odluči za kupovinu u poslednjem trenutku, pred sam doček Nove godine
Gotovo polovina ispitanika u Srbiji, bez obzira na to kada odluče da krenu u kupovinu poklona, koristi platne kartice kao pogodniji i jednostavniji način plaćanja pri kupovini od gotovine


Za poklon bar 2.000 dinara
U Srbiji kupci najviše novca vole da potroše na kupovinu novogodišnjih poklona za svoju decu:
40 odsto stanovnika planira da potroši više od 2.000 dinara na poklone najmilijima
30 odsto ispitanika planira da potroši više od 2.000 dinara kupujući poklon partneru ili partnerki
Međutim, za poklone kolegama i roditeljima stanovnici Srbije izdvajaju između 500 i 1.000 dinara, dok isti iznos 30 odsto kupaca planira da izdvoji za poklone prijateljima. Kada je u pitanju darivanje kolega s posla, 16 odsto ispitanika spremno je da potroši manje od 500 dinara


Čašćenje putovanjem
25 odsto građana Srbije motivisanih ukidanjem viza častiće se putovanjem u inostranstvo
10 odsto ljudi najveći izdatak imaće pri kupovini novogodišnjih dekoracija

 
Rezultati istraživanja takođe potvrđuju da svetska ekonomska kriza nije bitno uticala na potrošačke rashode na kraju 2009. godine:
66 odsto ili dve trećine ispitanika odgovorilo je da će potrošiti istu sumu novca kao i u periodu prošlogodišnjih praznika
14 odsto njih potrošiće čak više nego prošle godine
20 odsto kupaca ipak planira da smanji prazničnu potrošnju


Cene diktiraju mesto kupovine
24 odsto ispitanika, kada je reč o odabiru najboljeg mesta za kupovinu savršenog poklona, izjavilo je da su uglavnom cene proizvoda te koje diktiraju izbor mesta
18 odsto smatra da je to lokacija
15 odsto ispitanika izjasnilo se za kvalitet ponuđenih proizvoda. Kao drugi najvažniji parametar za izbor mesta kupovine, većina ispitanika (14 odsto) navela je raznoliku ponudu unutar tržnih centara, kao i korisničke usluge (10 odsto)
Na trećem mestu najpoželjnijih karakteristika za odabir mesta za kupovinu jesu poverenje u ponudu prodavnice (6 odsto), radno vreme (5 odsto) i mogućnost parking mesta (4 odsto).

Istraživanje kompanije „Visa“ o potrošačkim navikama za vreme praznika urađeno je sredinom decembra 2009. godine i obuhvatilo je 400 ljudi u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, u blizini najvećih tržnih centara

Izvor: Blic