PROŠLE nedelje okončana je transakcija kojom je konačno “kralj šerpi” Filip Cepter postao vlasnik Fabrike motora i traktora u Novom Beogradu. Za 121,11 miliona evra i uz petogodišnji investicioni plan vredan 10,27 miliona evra, uz malu pomoć prijatelja udruženih u “Hass-Sip” konzorcijum, Cepter se, odjednom, i na iznenađenje javnosti, zvanično okrenuo i proizvodnji traktora.
Iznenađenje, istina, izražavaju samo oni koji ne povezuju činjenicu da Filip Cepter, upravo u Srbiji, već duže vreme ima razvijen posao s nekretninama, a da se baš IMT nalazi na placu od 35 hektara na izuzetno atraktivnoj novobeogradskoj lokaciji, gde kvadratni metar košta više od 2.000 evra. Ako se još odluči da sruši i postojeću zgradu od 15.000 kvadrata, za toliko može da bude oslobođen plaćanja nadoknade za gradsko građevinsko zemljište.
U ovom poslu nema nikakvih zakonskih prepreka. Čak, za privatizaciju i privredu nadležno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja podržava inicijative novih vlasnika privatizovanih firmi da se postojeći industrijski kapaciteti premeste iz urbanih sredina. Obaveza da se bave propisanom delatnošću i ugovorom preuzetim planovima za investicije, naravno, ostaje na snazi.
Logika Ministarstva, koja podrazumeva izmeštanje industrijskih kapaciteta iz naseljenih mesta, potpuno je, prema mišljenju stručnjaka, ispravna. Ipak, motivacija kojom novi vlasnici ulaze u kapacitete koji ih, zapravo, ne zanimaju, već od starta premeravaju i preračunavaju cene kvadrata zemljišta i potencijalnih nekretnina, na duži rok, upozoravaju oni, ruši zacrtani industrijski koncept i, u krajnjem slučaju, umanjuje šanse za nova zapošljavanja.
Naime, isto ono što očekuje IMT, desilo se i s pekarskom industrijom “Klas”, gde je kupac na placu već sagradio stambene objekte. Očekuje se i iseljenje Beogradske industrije piva. Naime, zbog izgradnje “Prokopa”, očekuje se da švedsko-litvanski konzorcijum “Junajted nordik beverdžiz - Alita” izmesti pivaru s Mostarske petlje, jer im tako ostaje vrlo dobra lokacija, veličine četiri hektara, uz koju se gradi nova železnička stanica. BIP je švedsko-litvanski konzorcijum platio 21,4 miliona evra, a već sada, nepunu godinu kasnije, računa se da to parče zemlje košta više od 60 miliona evra.
Firma iz komšiluka, nekada čuveni BIGZ, prodata je početkom prošle godine preduzeću “Beta partners” za 310 miliona dinara. Novi gazda dobio je, uz zgradu, i plac od dva hektara, odnosno ar je plaćao samo 200 evra.
Grčka “Lambda” kupila je fabriku “Beko” podno Kalemegdana za 55 miliona evra. Radost radnika i nada da će možda ponovo početi da rade u tekstilnoj industriji zamenjene su strepnjom, jer Grci najavljuju da će tu, umesto proizvodnih pogona, graditi hotel i luksuzno stambeno naselje. I to ne malo, jer su, uz fabriku tekstila, oni obezbedili i plac od četiri i po hektara zemljišta.
Nekada čuvena fabrika čarapa “Ineks partizanka” više ništa ne proizvodi. Radnici su izgubili posao, uz obrazloženje novog vlasnika da industrija čarapa i trikotaže nije rentabilna zbog velike konkurencija kineske robe. Fabrika na sjajnoj lokaciji u Beogradu srušena je do temelja, a zatim je izgrađen i stambeni kompleks “Oaza”. Profitabilnost MPS-a, firme koja je, zapravo, kvadrat fabrike plaćala ispod 200 evra, a zatim prodavala stanove na sjajnoj lokaciji na Zvezdari za više od 2.000 evra, poprilična je i potpuno zakonski pokrivena.

PREDNJAČE DOMAĆI
Statistika prodaje kroz postupak privatizacije govori da su u kupovini nedovoljno uspešnih firmi na dobrim lokacijama prednjačili domaći investitori. Stranci su se, kada se odluče za ulaganje u nekretine, uglavnom usmeravali na “grinfild” investicije. Najveća od njih je investicija Udruženje “Blok 67” iz Austrije sa 180 miliona evra, a zatim izraelski “Endžel grup” sa ulaganjem od 160 miliona evra. Tu je i “Afrika Izrael” koja gradi poslovni centar...

JAVNA TAJNA
JAVNA je tajna da su domaći investitori ti koji više veruju da će država kad-tad usvojiti zakone koji predviđaju privatizaciju gradskog građevinskog zemljišta.
Koncept ove regulative, koji je već predstaljen javnosti, predviđa da onaj ko ima poslovni objekat na gradskom građevinskom zemljištu ima i prednost u njenoj kupovini. Inače, prema sadašnjim zakonskim rešenjima, zemljište je moguće samo zakupiti.

Izvor: Novosti