Kanadski naučnici objavili su da su otkrili gen koji sprečava rak. Oni tvrde da gen nazvan HACE1 sprečava ćelije da se razmnože i pretvore u tumor jetre, pluća ili dojke. HCE1 aktivira se prilikom ekstremnog stresa, poput radijacije, a veliki stres aktivira i ubrzan rast tumora. Naučnici se nadaju da će ovo otkriće ubrzo naći primenu u modernoj medicini.
Drugi tim naučnika, takođe iz Kanade, uspeo je da blokira enzim PTP1B, koji podstiče rast tumora dojke. Kombinacijom lekova za blokiranje enzima i već postojećeg leka “herceptina”, endokrinolozi su uspeli da “blokiraju” karcinom. Doduše, zasad samo u eksperimentu na miševima.
U Britaniji se čekaju prve bebe otporne na rak. Dva britanska para trebalo bi da dobiju prvu decu iz fetusa koji su imali negativan nalaz na testu kojim se utvrđuje postojanje BRCA1 gena, koji izaziva rak. Parovi su pristali da učestvuju u ovom postupku, jer je mnogo članova njihovih porodica imalo agresivni rak dojke, a kao krivac je označen detektovan gen BRCA1, za koji mikrobiolozi i genetičari tvrde da znatno povećava mogućnost dobijanja raka, ali ga ne izaziva uvek.
Dr Pol Seral iz Univerzitetske bolnice u Londonu izjavio je da bi parovi kod kojih je identifikovan ovaj gen trebalo da se podvrgnu vantelesnoj oplodnji, čak i kada su sposobni da prirodnim putem dobiju decu, pa će tako majke rađati samo decu iz fetusa kod kojih nema BRCA1 gena. Cilj procedure je da se eliminiše ubica koji uništava generaciju za generacijom žena, a primenom ove procedure izbegla bi se potreba za preventivnom mastektomijom, odnosno hirurškim uklanjanjem dojki koje se nekada preporučivalo ženama kod kojih je identifikovan opaki gen.
Vesti slične ovima, objavljenim u poslednjih mesec dana, svaki čas pristižu iz istraživačkih laboratorija i centara za proučavanje kancera, ali još nema ni iole ozbiljnijih naznaka da je zvanična medicina na pragu otkrića leka protiv pošasti koja ubija trećinu čovečanstva. Istina, u onkološka istraživanja ulaže se ogroman novac, ali se dobar deo projekata koji na početku probude nadu u izlečenje raka prekine, jer se posle uspešnih eksperimenata na zamorcima ispostavi da bi potencijalni lek za čoveka imao više štete nego koristi.
- Ova otkrića ne treba automatski ni prihvatati ni odbacivati, jer je jednostavno potrebno vreme da se to dokaže, a u onkologiji to može da traje pet, 10, 15 godina, pa i nekoliko decenija - kaže profesor dr Radan Džodić iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. - Ono što se u početnim fazama ispitivanja na zamorcima pokaže kao dobro, uopšte ne mora da funkcioniše kod čoveka.
U potrazi za uzrocima bolesti, grupa naučnika je uspela da završi kartu najčešćih rizika u ljudskom genomu, što bi moglo da dovede do individualnih tretmana za različite bolesti. “HapMap” studija temelji se na izradi karte celokupnog genoma za 569 osoba. Naučnici očekuju da će ova studija omogućiti lakše otkrivanje genetskih varijacija povezanih sa čestim bolestima, kao što su dijabetes, Alchajmerova bolest, rak, šizofrenija, astma ili bolesti srca. U istraživanju je učestvovalo više od 200 naučnika iz Kanade, Velike Britanije, Kine, Japana i Nigerije. Analizom gena stanovnika Afrike, istočne Azije i zapadne Evrope, otkriveno je 300.000 genetskih varijacija, koje mogu da pruže 90 odsto informacija, koje bi bilo moguće dobiti analizom svih 10 miliona genetskih varijacija. Naučnici procenjuju da će to za 20 puta smanjiti troškove istraživanja o genetskim uzrocima bolesti.
- Genetika je u velikoj ekspanziji - navodi profesor Džodić. - Projekat humanog genoma je jedan od najznačajnijih u medicini u poslednjih deceniju i po. Sve više se nalazi genetska osnova raka, ali, ipak, treba biti obazriv prema novim otkrićima. U nastajanju karcinoma učestvuju dve grupe gena: protoonkogeni, koji kada se aktiviraju prosto guraju ćeliju da se nenormalno deli, i tako nastaje tumorska maligna ćelija. Druga grupa su supresori. Oni popravljaju grešku na nivou ćelije. Verovatno gen HACE1, koji su otkrili kanadski naučnici, spada u grupu supresora, koji sprečavaju nastajanje zloćudne promene na nivou DNK.
Sve u svemu, rak je još nedovoljno dešifrovan “kod” u medicini. Ona u ovoj fazi razvoja može da ponudi ciljanu citostatsku terapiju, koja pogađa pravo u metu, u kancerogenu ćeliju, kvalitetniji život i duže preživljavanje obolelih, ali definitivno ne i lek protiv raka.



ODBRANA
Imunolozi kažu da ljudski organizam ima toliko odbrambenih mehanizama koji sprečavaju rak, da je “pravo čudo da neko uopšte oboli od karcinoma”. Istovremeno je toliko procesa koji teraju na promene na nivou DNK i nastanak kancerogene ćelije “da je pravo čudo kako svi ne umremo od karcinoma”.


NOVA VAKCINA
VAŠINGTON (Tanjug) - Vakcina farmaceutske korporacije “Dendrion” iz Sijetla, razvijena s ciljem sprečavanja širenja raka dojke, pokazala se bezbednom kod žena s uznapredovalom bolešću, a kod jednog broja njih dovela je i do njenog usporavanja, pokazalo je istraživanje stručnjaka sa Univerziteta Kalifornije.


Izvor: Novosti