Otvaranje izložbe Dragana Đorđevića

U utorak, 19. septembra u Galeriji Doma omladine Beograda otvara se izložba "Uređaj za empatiju" čiji je autor Dragan Đorđević.

Tema celokupnog izloženog rada je empatija, koja se prikazuje kroz filmsku matricu razloženu na strukturne elemente: glavne junake, osnovnu temu, pozadinu, pejzaže, tonove, tekst...

U tom smislu, u igri su dva glavna junaka – prvi, u potrazi za jedinstvenim predmetom koji će mu omogućiti aktiviranje emocija, i drugi, koji produkuje mnoštvo pojedinačnih izvora emocija.

Empati, odnosno pomagala u oživljavanju sposobnosti uosećavanja, primenjeni su u praksi kao mehanički, hemijski, elektronski stimulansi, a autor samo podvlači njihovo prisustvo korišćenjem modela filma, odnosno kontinuiranih slika u parcijalnom obliku.

Izložba traje do 8. oktobra.




Izvor: B92-Kultura

zložbeni prostori 47. Oktobarskog salona

Izložba 47. Oktobarskog salona biće postavljena u 14 galerijskih, muzejskih i alternativnih prostora Beograda i omogućiće publici do sada najcelovitiji uvid u savremenu vizuelnu umetničku produkciju.

Svake godine se izložba Oktobarskog salona predstavlja u različitim prostorima; kako onima čija osnovna namena jeste da predstavljaju i izlažu umetnička dela, tako i u alternativnim prostorima koji se skoro preko noći pretvaraju u izlagačke, a zatim kao takvi traju nekoliko nedelja.

Budućnost ovakvih prostora najčešće nije povezana sa njihovom neposrednom prošlošću.

Upravo je ideja uspostavljanja dijaloga između umetnika različitih generacija koji dolaze iz različitih i često potpuno drugačijih nacionalnih i političkih okruženja, u velikoj meri uticala na to da izložba bude postavljena u prostorima širom Beograda.

Izbor različitih lokacija u većem broju gradskih kvartova omogućiće posetiocima da, krećući se gradom, posete izložbu i osete sam grad i ljude koji u njemu žive.

Posetioci će moći da povežu umetnička dela koja budu videli na izložbi i provere njegovu svakodnevicu.

Možda donekle apstraktniji način na koji umetnost tematski određuje lične i društvene promene čini da ona bude povezana sa stvarnim promenama koje se dešavaju u samom Beogradu.

Izložbeni prostori:

- Muzej 25. Maj – Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6
- UP Cvijeta Zuzorić, Mali Kalemegdan 1
- Kulturni centar Beograda – Likovna galerija i Beogradski izlog, Knez Mihailova 6;
Artget galerija, Trg Republike 5; Dvorana KCB-a, Kolarčeva 6
- Muzej grada Beograda, Knez Mihailova 46
- Magacin Nolit, Kraljevića Marka 4
- Javno kupatilo Beograd, Cara Dušana 45
- Galerija Izlozi – Fakultet likovnih umetnosti, Knez Mihailova 53
- Galerija Instituta Servantes, Knez Mihailova 53/Čika Ljubina 19
otvoreni svakog dana, osim ponedeljkom, od 12:00 do 20:00
- Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd, Pariska 14
- Legat Milice Čolić i Rodoljuba Čolakovića - Muzej savremene umetnosti
Beograd, Drajzerov prolaz 2
otvoreni svakog dana, osim utorkom, od 12:00 do 20:00
- Unutrašnji muzej Dragana Papića, Palmotićeva 6
otvoren radnim danom od 17:00 do 20:00, subotom i nedeljom zatvoren




Izvor: B92-Kultura

Oko nadrealizma - samo na jedan dan

U sredu 20. septembra od 12 do 20 časova u Francuskom kulturnom centru biće otvorena jedinstvena izložba „Oko nadrealizma“.

Izložba će biti otvorena samo na jedan dan!

Biće ekskluzivno predstavljeno nekoliko dela srpskih i francuskih slikara nadrealista – Vaneta Bora, Maksa Ernsta i Odilona Redona - koji ilustruju bliske veze koje su već u tom periodu postojale između Francuske i Srbije.

Izložba je ostvarena zahvaljujući saradnji sa Narodnim muzejem i Muzejem savremene umetnosti u Beogradu.

"Oko nadrealizma" se održava uoči međunarodnog skupa Nadrealizam nekad i sad koji će obeležiti 110 godina od rođenja i 40 godina od smrti Andrea Bretona, začetnika nadrealizma.

Ovaj skup koji organizuje Filološki fakultet u Beogradu (od četvrtka 21. do subote 23. septembra) otvoriće profesor Anri Bear, ugledni stručnjak iz oblasti nadrealizma.




Izvor: B92-Kultura

Re_set:[01] u Kontekst galeriji
   
U ponedeljak, 25. septembra u 20 časova u Kontekst galeriji biće otvorena izložba "Re_set:[01]"

"Re_set:[01]" je multimedijalna izložba na kojoj će biti prikazani radovi mladih umetnika sa teritorije Balkana.

Na izložbi će biti prikazani sveži i novi radovi umetnika inspirisanih remek delima ili scenama iz istorije umetnosti koje su ovi umetnici reinterpretirali na sebi svojstven i interesantan način, i koji dovode u pitanje ne samo kulturno nasleđe, već preispituju i komentarišu savremeni trenutak/situaciju.

Svoje radove će na izložbi predstaviti Antea Arizanović, Milan Hrnjazović, Danilo Prnjat, Vojislav Radovanović, Jana Stojaković i Boris Šribar.

Izložba traje od 25 septembra do 5. oktobra.




Izvor: B92-Kultura

Humanitarna izložba u Galeriji ’73
   
U Galeriji '73 na Banovom brdu u subotu, 23. septembra u 10 sati, otvorena je humanitarna izložba „Dečji radovi za lakši život“.

Izložba je prodajnog karaktera, a sav prihod od izložbe namenjen je učenicima škole za decu sa specijalnim potrebama “Dr. Dragan Hercog”.

Pokrovitelj izložbe je Narodna kancelarija predsednika Republike.

Otvaranju je prisustvovao veliki broj građana, kao i predstavnici firmi koji su pomogli organizovanje jedne ovakve manifestacije.

Izložbu je otvorio direktor Narodne kancelarije g-din Dragan Đilas, koji se zahvalio u ime organizatora svim ljudima dobre volje koji su došli i kupovinom izloženih predmeta omogućili da se prikupe sredstva za školu.

On je ovom prilikom obećao da će narodna kancelarija biti pokretač inicijative da se u Beogradu otvori i srednja škola za đake sa posebnim potrebama, koji su do sada nakon završene osnovne škole odlazili u Podgoricu na nastavak školovanja, iz razloga što takva škola ne postoji na teritoriji Republike Srbije.

Pokretači ove ideje, studenti IV godine Fakulteta primenjenih umetnosti, Maja Jakšić, Milica Pešić i Tijana Jurišić, kao i direktor Galerije '73 g-din Dejan Savić pozvali i sve zainteresovane građane da do četvrtka 28. septembra dođu u Galeriju '73 i kupovinom eksponata daju svoj doprinos uspehu manifestacije.

“Beograd nekad i sad”
   
U okviru tradicionalne manifestacije ’’Beograd nekad i sad’’, u četvrtak 28. septembra u 19 časova u Galeriji Beograd (Kosančićev venac 19) biće predstavljen autorski projekat i izložba istoričara umetnosti Save Ristovića.

U selekciji će se naći radovi Jelene Milo, Petra Mirkovića, Branka Pavića i Dragoslava Krnajskog.

Kroz medij fotografije, digitalnog printa, crteža i asamblaža umetnici će predstaviti svoju vizuru urbanog prostora i njegovih brojnih i kontroverznih identiteta.

(...)

Shvatanje po kome se grad doživljava samo kao urbanistička mreža ulica i zgrada, šezdesetih godina biva promenjeno, kada su ideje o slobodama i pravima čoveka u prvi plan dovele pojedinca, koji više nije samo korisnik ulica i zgrada već je subjekat urbanog života. Zbog toga su se i svi vidovi komunikacije u urbanoj zajednici promenili i postali su složeniji, a to je dovelo do nastanka mnogobrojnih teorija u kojima se o gradu govori kao o organizmu sa specifičnostima i zakonima – život grada shvata se kao spektakl, kretanje kao primarna aktivnost, ulica postaje pozornica, a zgrade mizanscen.

(...)

Filmsko kadriranje doprinosi imaginaciji, čime Petar Mirković, kao i Jelena Milo, Bodlerovu ikoničku figuru flaneur-a – nekada besciljnog lutalice na gradskim ulicama, promotora ideje dokolice, a danas samosvojnog posmatrača spektakla ulice – samo prilagođava novonastaloj situaciji. Iako radove Jelene Milo i Petra Mirkovića od rada Branka Pavića ili Dragoslava Krnajskog deli decenija, i iako su oni nastali u sasvim drugačijim okolnostima, što znači da su im i povodi za nastanak drugačiji, reč je o identičnom procesu remapiranja, trajnom procesu koji karakteriše urbanu sredinu.

Sava Ristović (iz predgovora kataloga)

Na slici: fotografija Dragoslava Krnajskog

Promocija kataloga vizantijskog novca
   
U četvrtak 12. oktobra u 13 časova u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu održaće se promocija kataloga zbirke vizantijskog novca pod nazivom „Vizantijski novac iz Narodnog muzeja u Beogradu“.

O katalogu će govoriti dr. Tatjana Cvijetićanin, recenzenti akademik Ljuba Maksimović i dr. Miloje Vasić i autori dr. Vujadin Ivanišević i Vesna Radić.

Izuzetnu kolekciju vizantijskog novca Narodnog muzeja čini preko deset hiljada primeraka, kovanih od V do XV veka u zlatu, srebru ili bronzi, pronađenih, većinom, na teritoriji Srbije, koji predstavljaju najveću zbirku ove vrste u našoj zemlji.

Najstariji vizantijski novac u zbirci je iz doba cara Arkadija (395-408), a najmlađi iz vremena Manojla II Paleologa (1391-1425), uz koji su predstavljene i monete Trapezuntskog carstva (1238-1146).




Izvor: B92-Kultura

Tables & Borders

U Muzeju primenjene umetnosti u četvrtak 12. oktobra u 19 časova otvara se izložba pod nazivom “Tables & Borders”.

Na izložbi učestvuju četiri umetnice sa različitom umetničkom prošlosću.

Ne samo da pripadaju različitim generacijama, već zemlje iz kojih potiču predstavljaju različitu Evropu, kako u pogledu geografskog prostora tako i u pogledu političke istorije.

Ono što objedinjuje ove umetnice je njihovo polazište u umetnosti tekstila.

Iako potiču iz tradicionalne tekstilne umetnosti i zanatstva, tehnike i materijali koje ove umetnice koriste omogućavaju im da prevaziđu granice različitih umetničkih disciplina (performans, instalacija, kolaž).

Činilac koji ih zapravo spaja nalazi se u konceptu njihovih radova: kritičko posmatranje pojava u savremenom društvu kao i razotkrivanje i analiza tradicionalne i savremene prakse u umetnosti tekstila.

Tileke Švarc (Tilleke Schwarz) iz Holandije, koristi tradicionalne tekstilne tehnike koje dovodi u vezu sa savremenim temama i metodama.

Ona izrađuje vezene tkanine sa strasnom posvećenošću kao da ispisuje stranice dnevnika, dopuštajući da tokovi svesti prožmu tkaninu. Svakodnevni događaji iz njenog života prepliću se sa novinskim naslovima i njenim kritičkim zapažanjima o savremenom okruženju. Tilekin rad podseća na „scribble drawings“ stil mladih umetnika u savremenoj umetnosti. Ono što čini značajnu razliku između ova dva pristupa je vreme provedeno u izradi ovakvih radova.

Tehnika koju Tileke koristi je spora što je u suprotnosti sa krajnjim vizuelnim efektom njenih radova. Ipak ta sporost u izradi je od suštinskog značaja za idejni sadržaj njenog rada.

Tileke preispituje ubitačni tempo savremenog društva, preplavljenost informacijama i suverenost kompjuterske tehnologije.

U svojim radovima, holanđanka, Izolda Venroj (Isolde Venrooy) bavi se pitanjima protoka informacija i globalnim, neprekidnim kretanjem ljudi i robe.

Ona kritikuje savremeno globalno društvo kao i njegove implikacije na kulturne i geopolitičke istorije. U svom radu ona najčešće koristi novinsku hartiju i različite štampane materijale kao i kartonsku ambalažu.

Isolda koristi simbole i znakove koji se nalaze na tim štampanim materijalima i pakovanjima.

U svojim najnovijim radovima ona prekriva novinske kolumne akrilnim bojama ili stvara slova alfabeta koristeći pulpu drobljenjem novinskog papira.

Umetnica preispituje prikrivene komunikacijske potrebe prekrivanja, revidiranja i manipulacije „istinom“ u štampi i poziva nas da čitamo između redova.

U njenim radovima, korišćenjem jednostavnih i jasnih simbola kao što su slova, otkrivaju se druga značenja, koja imaju tekstovi u novinama koje reciklira.

Gražina Brilevska (Grazyna Brylewska), umetnica iz Poljske, na suptilan način kritikuje savremeno društvo. Na „tapetama“ koje kreira upotrebom motiva autoportreta, prikazana je žena dostojanstvenog lika koja bezizražajno gleda u posmatrača.

Repeticija portreta čini da se individualnost ljudskog bića gubi u sivoj, anonimnoj, beživotnoj masi. Ovi ljudi ispunjavaju svoje dnevne dužnosti kao pripadnici društvene mašinerije.

Gražina štampa autoportrete na pamučnim draperijama. Tkanina, poput ljudske kože, razdvaja unutrašnje i spoljno biće.

Njeni radovi sa motivima ruže sasvim su drugačiji. Samim svojim izgledom oni su lagani i dekorativni ali mi znamo da ruže imaju trnje.

Namera umetnice je da ovi radovi budu protivteža razočaranju njene generacije u postojeće društvene promene.

Sa tananom ali oštrom ironijom ona nudi posmatraču ultra-ružičasti izlaz iz svakodnevnih teškoća.

Snežana Skoko (Snezana Skoko), umetnica iz Srbije, koristi društveni aspekt tekstilne tradicije kao okvir za svoj performans.

Uobičajene veštine „ručnih radova“ koje su okupljale domaćice i činile značajan doprinos porodičnoj ekonomiji očuvale su se kroz istoriju do danas.

U performansu, grupa žena (umetnica) koje je Snežana okupila, piju kafu, „gledaju“ sudbinu i raspredaju jalove priče, što predstavlja uobičajenu društvenu scenu u svakodnevnom preživljavanju.

Autorka koristi ovaj simboličan scenario da preispita situaciju u savremenoj umetnosti tekstila. U radu „Sudbina umetnosti tekstila / šoljica kafe“ ona kritikuje, između ostalog i umetničke manifestacije kao što su godišnje izložbe i bijenala zato što fabrikuju umetnost i postaju scena za karijeriste i lovce na nagrade.

Ritual pijenja kafe i banalnog proricanja sudbine u Snežaninom radu poziva na dublje značenje radova u umetnosti tekstila i na koncept koji bi bio više u domenu savremene problematike a manje isprazan.




Izvor: B92-Kultura

Izložba Elizabet Matje u Galeriji Grafički kolektiv

U ponedeljak, 16. juna u 19 časova u Galeriji Grafički kolektiv otvara se izložba grafika kanadske umetnice Elizabet Matje.

Umetnica će tokom svog boravka u Beogradu takođe prirediti i umetničke radionice na likovnim akademijama u Novom Sadu i Beogradu.

Umetnička istraživanja Elizabet Matje datiraju negde od 1986. godine i uglavnom se vezuju za eksperimentisanje u okviru umetnosti štampanja i računarskih verzija kompjuterske obrade slike.

Poetika njenog rada zasniva se na fragmentarnosti/detalju fenomena iz prirode čiji otvoren koncept kolažiranja situacija, sa primetnom intervencijom ljudske ruke, naglašava važnost svakog drveta i lista u lančanom poretku prirode.

Njene kompozicije ispunjene su različitim lišćem, te se mogu okarakterisati kao FEJAŽI? Naime, u svojoj stvaralačkoj promenadi ova fejažistkinja (to je neko ko pravi veštačko lišće) gleda na prirodu i pejsaž iz ugla modernog čoveka, brzo, selektivno izdvajajući ono najbitnije. Zato su u njenim grafikama zeleni listovi sa drveća tek gradivni elementi jedne sofisticirane likovne igre koja se može razumeti i kao otisak intimnog pejsaža. U isto vreme, grafike Elizabet Matje svojom besprekornom realizacijom hrabre posmatrača da i sam učestvuje u kreativnoj igri tog virtuelnog i zavodljivog zelenog prostora, navodi se u saopštenju Galerije Grafički kolektiv.

Elizabet Matje (1958), diplomirala je na Kvebeškom univerzitetu u Montrealu. Od 1981. učestvuje na kolektivnim izložbama i umetničkim radionicama u Kanadi, Americi i Evropi a od 1991. izlaže i na samostalnim izložbama. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.



Izvor: B92-Kultura

Sizif u SKC -u
   
U utorak 17. oktobra u SKC-u u 20 časova se otvara izložba pod nazivom “Sizif” foto instalacija, autorke Nade Pleskonjić, koju prati i “Hard-core live act: Nation of Satan” koji će izvesti Bob Milošević i Johhny Rackowitch.

“Sizif” je naziv serije fotografija za koje je kao ambijent poslužio predeo južne industrijske zone Pančeva, a kao model kontroverzni beogradski vizuelni umetnik, pisac, perfomer i glumac Johhny Rackowitch.

Golo muško telo, koje personifikuje savremenog Sizifa, "beskorisnog radnika pakla", fotografisano je u industrijskom okruženju, u okviru čudnog rituala koji se odvija po motivu koji je preuzet iz klasične literature i drame apsurda, da bi iniciralo narative o savremenoj biopolitici, kao ključnom delu neumoljive eksploatacije materijalnih, ljudskih i prirodnih resursa.




Izvor: B92-Kultura