KUD Idijoti :: Biografije izvodjaca i bendova

KUD Idijoti

KUD Idijoti su najveći pank sastav na ovim prostorima.Osnovao ih je gitarista i frontmen grupe Sale Veruda 02.02.1981. godine u Puli.Iako su u već poodmaklim godinama i dalje povremeno prave klubske svirke širom bivše Jugoslavije,dok rade na novom albumu pod radnim nazivom Zbogom Istro(Smrt ustašstvu).

Sadržaj
1 Nazivi i krilatice
2 Biografija
3 Diskografija
4 Spoljašnje poveznice

Nazivi i krilatice

Pored zvaničnog imena KUD Idijoti koriste i nekoliko drugih naziva:
Stare Pizde
Legende s` Mora

Biografija
(Tekst je napisao Petar Janjatović i objavljen je u "SUPER-TIN" br. 40, april 1997)

Legenda kaže: „O približnom nastanku grupe KUD IDIJOTI govori se svaša, ali najtačnija je ona priča kada je Broj Jedan došao kod Saleta i rekao mu: Slušaj sinko, ja sam odveć star za te stvari, ali ako hoćeš moj savjet, nemoj ni slučajno uzet Frica za basistu...“.

Ipak, Sale Veruda, gitarista i osnivač Kud Idijota se nije obazirao na savet starog prdonje i dolaskom basiste Frica u grupu 1985. godine formirana je konačna postava koju su još činili pevač Tusta i bubnjar Ptica. I tako počinje priča o čuvenom bendu čiji slogan glasi „Kud Idijoti prođu tu trava ne raste“.

Idijoti su nastali 02.02.1981. a prvu postavu su činili klinci koji su se ložili na Ramonse: Sale Veruda, Davor Zgrabljić - Bucalo, Eđo Roko i Marino Pjuko. Daleko od medija i pod pritiskom institucije kao što je Atomsko sklonište zeleli su da izguraju nešto svoje, sasvim drugačije. Svirali su u malim prostorima, nije im se ukazivala nikakva perspektiva i kroz grupu su prolazili brojni članovi. Jedini uporan bio je Sale Veruda. Konačno je susret njih četvorice označio pravi start. Tusta je te '85. već imao skoro trideset godina i nikakvo scensko i pevačko iskustvo pre toga. Prošao je hipi eru, stopirao po Evropi, oženio se, dobio ćerkicu i zaposlio u "Uljaniku" (čuveno pulsko brodogradilište) u administraciji , ali je i dalje nosio kožnu jaknu, dugu kosu i motao se po rokerskim mestima. I negovao želju da zapeva. Tako su KUD Idijoti njegov prvi i kako se čini, poslednji bend u karijeri. I ostali su se muzikom bavili zbog ljubavi a ne samo zbog para. Ptica je radio kao električar u ,,Uljaniku" (uvodio je struju u brodove), Sale se bavio stolarskim poslovima (uvodio je drvenariju u brodove), a Fric je bio zaposlen kao noćni čuvar u obliznjoj ludnici u kojoj su imali i prostorije za vežbanje.

Iako su već godinama, u medijskom smislu, tapkali u mestu Sale Veruda nikako nije gubio energiju i sa pravom upornošću čoveka koji je uveren u ono sto radi, gurao je dalje. Uz njih su u to vreme u Puli delovale grupe Visoki napon, Gola jaja, Meseršmit, Spuns(The Spoons), a jedini koji su postigli kakvu-takvu afirmaciju bili su Problemi. I dok su se stariji muzičari u Puli obično okupljali po kafićima, omiljeno mesto pankerske ekipe bio je i ostao klub ,,Uljanik" u kome se redovno sviralo. Dolazili su bendovi sa strane, a mesto predgrupe je bilo rezervisano za domaće bendove. Redovnim svirkama KUD Idijoti su stekli reputaciju u Puli i okolini, a bolje informisani klinci po čitavoj Jugoslaviji su polako počeli da se lože na njih. Za razliku od diskografskih kuća koje nisu pokazivale nikakvo zanimanje za pankere iz Pule, promućurni i vični efektnim poslovnim potezima, KUD Idijoti odlučuju da preuzmu stvari u svoje ruke.U saradnji sa Borisom Furlanom iz Kopra koji je osnovao izdavačku kuću ,Slovenija", 1986. objavljuju kasetu ,,Legendarni uživo". Snimljena skromnom tehnikom, kaseta je nosila njihove udarne koncertne treske, među kojima i obradu čuvene italijanske revolucioname pesme „Bandjera Rosa“(„Crvena Zastava“) koju su u to vreme izvodili i Pankrti. Zahvaljujuci toj kaseti, Idijoti su pozvani na Omladinski festival u Subotici '87. godine na kome su se te godine okupili i novi bendovi kao Mizar, Grad, Indust Bag i Tužne uši. Budući da su nastupi bili snimani, žive verzije njihovih pesama „Za tebe“ i „Disko iz not Ded“ su se našle na kompilacijskom albumu sa festivala koji je objavljen pod nazivom "Najbolji uzivo". KUD Idijotima je ta pobeda mnogo značila. Izmoreni već dugim tapkanjem u mestu, dobili su dodatni podstrek i, kako su kasnije izjavljivali, ta pobeda ih je spasila od raspada.

Najednom su krenuli pozivi za svirke i mnogo širi krug publike se primio na njih.Zahvaljujući dobro organizovanim andergraund kanalima za njih se saznalo u Evropi tako da su počeli da sviraju po manjim klubovima u Nemackoj, Švajcarskoj i Italiji. Godine '87. predstavljali su Jugoslaviju na festivalu mediteranskih zemalja na jugu Italije u mestu Ređo Kalabrija. Dok su svirali pesmu „Bandjera Rosa“ isprovocirani karabinjeri su se popeli na binu i prekinuli njihov nastup, najverovatnije zbog refrena „Živeo Komunizam i Sloboda“. Grupi je to donelo pravi publicitet, pa su se čak nasli u spoljno-političkoj rubrici dnevne ,Politike". Njihov koncert u Švajcarskoj prekidaju besne feministkinje zato što je Sale na gitari imao nalepnicu gole žene, pa su mu sprejem pošprcale gitaru i pokrile golotinju. U to vreme izdaju seriju svojih singlova „Bolje izdati ploču, nego prijatelja“, „Budimo solidarni s` bogatima“ i „Hoćemo cenzuru“ u zamenu za debi album koji i dalje niko ne želi da im objavi. U proleće '88. kao prethodni pobednici ponovo sviraju na Subotičkom festivalu.

Zahvaljujući redovnim svirkama po Nemackoj povezuju se sa čovekom koji je vlasnik male izdavačke kuće Inkognito Rekords i on im objavljuje LP ,,Bolivija r'n'r" na kojem su se nasle pesme sa singlova i stari demo snimci. Pošto su ih odbile gotovo sve diskografske kuće u tadašnjoj Jugoslaviji, najzad potpisuju ugovor sa Ljubljanskim Helidonom i to najviše zahvaljujući uredniku Borisu Beleu, pevaču grupe Buldožer. Prvi pravi LP „Mi smo ovdje samo zbog para“ objavljuju 1990. i na njemu su odliče pesme „Minijatura“, „Neću da radim za dolare“, „Kako to može“ i verzija pesme „Bandjera Rosa“ koja traje čitavih sedam minuta. Popularnost im naglo raste i postaju autentični predvodnici pank klinaca u celoj zemlji.I u trenutku kada je grupa dozivljavala pravu popularnost došlo je do raspada Jugoslavije, LP „Glupost je neuništiva“ posle dosta otezanja izlazi leta '92. godine i predstavlja najbolji album u njihovoj dotadašnjoj karijeri. Zreliji i direktniji nude pesme „To nije mesto za nas“, „Pesma o Marinu,mari,Moru...“, „Delamo Škifo“, „Bepo vrati se“. Ali to je ujedno najgore vreme za svirke i objavljivanje ploča. Sa početkom rata, članovi grupe su zamrznuli svoju aktivnost i gotovo da su bili pred raspadom. Prazan prostor su popunjavali tako što su Sale, Ptica i Fric nastupali u okviru sastava LB Radnicki svirajući stilski sličan materijal.CD „Tako je govorio ZaraTusta“je ujedno njihov prvi CD u karijeri i na njemu su napravili inventuru prvih godina rada jer su u to vreme iskreno sumnjali da li će nastaviti sa daljim aktivnostima. Na pločci su se nasle pesme koje je Sale Veruda komponovao u periodu od '81. do '85. Od 18 pesama, snimili su 7 starih koje ranije nisu objavili, 7 pesama su ranije već snimili u različtim verzijama, dve su sasvim nove: „Ništa nije tako dobro da bi bilo dobro“ (koautor Franci Blašković) i „Kad bi naše MC,CD,LP,...“. Dve pesme su obrade starih pulskih pank grupa Gola jaja i Visoki napon. U pesmi „Ijo sono Ditatore“ („Ja sam Diktator“) usemplirali su glas glumca Ljube Tadića sa ploče „Odbrana Sokratova i smrt“. Stara obrada „O bela Ćao“ („Draga Ćao“) je dobila podnaslov „Šta hoće ti antifašisti“ a snimili su je uz malu harmoniku koja se svojevremeno koristila u partizanskim pesmama, Povodom te ploče su opet svirali po delu evropskih zemalja, aprila '94. nastupali su na festivalu Evro Vudstok u Budimpešti a 10.10. u Ljubljani im se ostvarila davna želja, svirali su kao predgrupa grupi Ramons. U to vreme ostvarili su saradnju sa legendom Francijem Blaškovićem kome su svirali na CD-u „Istra ti materina“. Ploča je predstavljala zgodnu mešavinu različitih senzibiliteta i povodom nje, uz duvačku sekciju su odsvirali deset koncerata po lokalnim istarskim ostarijama.

Tokom ratnih godina stekli su status benda oštrog jezika i jasnih stavova koji se nije libio da i dalje svira sada nepodobne „Bandjera Rosa“ i „O bela Ćao“ držeći se, pored marke i dolara, svoje jasne devize „Pametnima ne treba ništa objašnjavati, glupani ionako neće ništa shvatiti“. Sledeći CD „Megapank„“ im donosi udarnu „Fak d Sistem“, preteću „Božina“, gorke „Ima li (ovdje) života prije smrti“, „Red i palice“, „Blago budalama“, „Sjaj“. U skladu sa svojom ogorčenom borbom protiv pirata, odlučuju da više ne objavljuju normalne ploče, već samo singlove, računajuči da će diskografski lopovi, bar tako morati da se pomuče oko sklapanja novih izdanja. Prvi singl u tom nizu, „Fak“ objavili su za vlastitu firmu Veruda singls a onda je došao primamljiv ugovor sa firmom Densing Ber, zato odustaju od te ideje i snimaju novi album „Cijena ponosa“.Nakon tog albuma sledi koncertni „Gratis hits lajv!“ ( 1999. ). 05. 11.1999. bend napuštaju Dr. Fric i Ptica , a dolaze Davor Zgrabljic -Bucolini ( bas ) i Kristijan Bijažić - Picek ( bubnjevi ) . 2001. IDIJOTI izdaju CD Remek Djelo koji je u ograničenom tiražu ( 100 kopija ) izdan i na vinilu.

Diskografija
Legendarni Uživo (1986)
Bolje izdati ploču nego prijatelja (1987)
Lutke na Koncu (1987)
Hoćemo Cenzuru (1988)
Live in Biel (1988)
Bolivija R`n`R (1989)
Mi smo ovdje samo zbog para (1990)
Đuro was sold out (1991)
Glupost je neuništiva (1992)
Tako je govorio ZaraTusta (1993)
Istra ti materina (1995)
Megapunk (1995)
Fuck (1996)
Single collection vol 1 (1997)
Cijena Ponosa (1997)
Gratis hits live! (1999)
Remeka Djelo (2001)

Izvor: Wikipedia