Kuće na promaji :: Srpski Nacionalisticki forum

Margina Srbije

KUĆE NA PROMAJI

Deset meštana Pograđa kod Kline posle sedam godina posetilo rodno selo i porušene domove

Od srpskih kuća tek ponegde ostali goli zidovi
Ovde smo već 600 godina, nemamo drugo ognjište, poručuju prognani

BEOGRAD - "Evo moje kuće", kaže Radoje Ivanović dok žurno izlazi iz belog džipa s tablicama Unhcera. Njegova kuća, ili ono što je od nje ostalo, nalazi se na ulazu u selo Pograđe, nedaleko od Kline. S desne strane lošeg seoskog puta, porušeni zidovi obrasli šibljem. Tamo gde su nekada bila ulazna vrata, ispisan broj dva. Razvučena narandžasta traka označava siguran prostor - provereno bez mina. S fotoaparatom u ruci, Radoje grozničavo obilazi "kuću", provlači se kroz grmlje i korov, fotografiše svaki kutak. Ne kaže ni reč, samo se povremeno uhvati za glavu. Njegove nekadašnje komšije, devetoro meštana Pograđa koji su prvi put od 1999. godine u rodnom selu opominju ga da bude oprezan.
- Nemoj tamo, Radoje, nemoj iza trake - govore uglas.
Meštani Pograđa došli su u ovo metohijsko selo posle sedam godina, u organizaciji Danskog saveta za izbeglice i Evropske agencije za rekonstrukciju. Praćeni budnim okom policije i KFOR-a, prognani s Kosova, u okviru programu "Idi - vidi", trenutno jedinog te vrste u Srbiji, dobijaju šansu da posete svoje nekadašnje domove i s lokalnim vlastima razgovaraju o mogućnosti povratka na Kosovo.
Od kuće samo kamen
Pograđe, nekada mešovito selo sa 68 kuća, danas je etnički čisto. Većinu čine Albanci katolici, muslimani su u manjini. Po dogovoru s meštanima i policijom, Srbi po unapred sastavljenom rasporedu obilaze pet srušenih kuća. Prošlo je podne, seosku tišinu remeti samo lavež pasa. Iz jednog dvorišta izlazi starija Albanka i rukuje se sa ženama iz izbegličke grupe. Razgovor je kratak.
- Kako su deca? Porasla sigurno. Eto, živi se. Svako treba da se vrati. Pozdravi decu - kaže nekadašnja komšinica dok ulazi u dvorište i zatvara kapiju.
Italijan, pripadnik Kfora, na engleskom jeziku samo ponavlja: "Tužna priča, tužni ljudi". Ti tužni ljudi se teško snalaze, u mislima im je još slika nekadašnjeg sela. Danas nedostaju kuće, štale... Radoje Ivanović ne priča mnogo. Oči se napunile suzama pa šapuće kako je imao i hektar zemlje, "sve ono tamo iza kuće". On ima još jednu želju. Hteo bi da se spusti do izvora i popije malo "najbolje vode". Italijan se prvi spušta strmom stazom, za njim svi iz grupe "Idi - vidi". U selu je, očigledno, jedino voda ostala ista.
Zoran Lalić u čudu gleda oko sebe. Na livadi na kojoj se nalazi, pre sedam godina stajale su dve kuće. Danas su od njih ostala tek dva kamena.
- Evo, ovde sam imao staru kuću, a ovde je bila druga. Eno, tamo je ostao onaj ćošak - maše rukama i opisuje svoje nekadašnje imanje.
Momak sa štapom dovikuje nešto na albanskom, a potom prilazi i srdačno se pozdravlja s Lalićem. Poziva ga u kuću, dugo se nisu videli. "Sledeći put, biće prilike", odgovara Lalić.
- Uvek smo imali dobre odnose s komšijama. Oni su kod nas dolazili za slave, mi kod njih za njihove praznike. Kažu nam da nam nisu oni srušili kuće, već neki koji su u selo došli sa strane. Svuda na Kosovu je ista priča - objašnjava Lalić.
Zapušteno groblje
Srpsko groblje u Pograđu jedno je od retkih na Kosovu i Metohiji koje nije uništeno. Ipak, sedam godina nebrige učinilo je svoje pa je kapiju teško otvoriti, a spomenici su gotovo potpuno prekriveni travom i korovom. Kameni nadgrobni spomenici u starom delu groblja odolevaju zubu vremena. Niko tačno ne zna koliko su stari. Na novijim pločama imena Ivanovića, Veličkovića, Nedeljkovića. Uz groblje stara crkvica svetih Vrača.
- Crkva je podignuta u 16. veku. Prvobitno je bila posvećena Svetom Nikoli. Za neke od onih kamenih grobova jedino se zna da su stariji od crkve. Iz dokumenata i priče naših starih, znamo da su Srbi ovde barem 600 godina. Tu, uz crkvu, sahranjena su i dva Ivanovića, oni su bili prvi sveštenici, ali ne zna se koji grobovi su njihovi - priča Cvetko Ivanović, starešina Pograđana.
Koliko je to moguće za dvadesetak minuta, prognani sređuju groblje. S druge strane puta, iza zida proviruju albanske komšije. Pograđani pale sveće kupljene u Zvečanu, čupaju korov i plaču. U maloj kamenoj crkvi je hladno i prašnjavo. Na tabli kraj ulaza stoji natpis "Pod zaštitom države".
Ozren Radulović

Povratak jedini cilj

U zgradi opštine Klina održan je sastanak posvećen mogućem povratku Pograđana u selo. Tu su i meštani Albanci. Za poslednjih šest meseci, u opštini Klina ubijen je povratnik Dragan Popović, kuća porodice Vasić dignuta je u vazduh, bačena je bomba na kuću Milorada Pavlovića... Za reč se javlja Milorad Balević, jedan od starijih Pograđana.
- Jedini naš cilj je da se vratimo na svoja ognjišta. Ovde su moje komšije s kojima sam odrastao. Raduje me što su tu. Kažem vam svima: naše je samo ono gde smo rođeni i gde nam je nos dotakao zemlju. Sve ostalo je tuđe - mirno priča Balević.

Izvor: Press