-Клаудио Каниђа-



Каниђа- друга реч за кокаин.

Аргентинска фудбалска легенда, светски позната по истанцаном осећају за гол, али и истанцаним носним каналима обогаћеним кокаином. Давао опаке голове пуних ноздрва, али и поред тога остао љубимац навијача, пре свега због својих сјајних конекција са колумбијско-аргентинским картелом који је увек имао ниже цене белог у односу на конкуренцију. Омиљена боја - бела, омиљени пријатељ - Пабло Ескобар, омиљени певач - Курт Кобејн, омиљени глумац - Хит Леџер. Његове сличице су биле најтраженије за ПАН албуме Светског првенства, и мењале су се по систему - 4 сличице бугарских, румунских или шведских фудбалера за једну једину, Богом дану и златну. Сличицу Каниђе.

Волели смо његов бунтовницки дух, дугу косу и сјајну технику. Волели смо га, иако нисмо били фегети.

-Тони Адамс-



Дете Арсенала... са 15 дошао у клуб, са 17 дебитовао...
Четрнаест година као капитен, 669 наступа и 10 великих трофеја.
"Професор одбране" како га је назвао Арсен Венгер.
Савршен тајминг, читао противнике као букар, незаситог апетита за борбу.
За репрезентацију Енглеске одиграо 66 утакмица и постигао 5 голова.

-Роби Фаулер-



Легендарни нападач Ливерпула и енглеског фудбала. О његовој величини говори чињеница да се често убраја међу најбоље енглеске нападаче, иако је за репрезентацију одиграо само двадесетак мечева (делом због страшне конкуренције у лику Алена Ширера, касније и Мајкла Овена).

Три главна момента Робијеве каријере које га чине фудбалским бесмртником.

- Спајс бојси - поспрдни термин који су британски медији доделили страшној генерацији енглеских фудбалера који су наступали за Ливерпул, момци који свој вансерисјки фудбалски таленат никада нису успели да материјализују и освоје титулу, али су га зато и те како знали искористити у другим сферама својих живота - пампрчењу другарица Викторије Бекам. Члан те генерације, поред Џејмија Реднапа, Дејвида Џејмса, Пола Инса, Стива МекМанамана и других, био је и Роби Фаулер.

- Фер плеј - чувени Фаулеров потез на утакмици против Арсенала марта '97 који му је донео награду УЕФА за фер плеј. Фаулер је у једном тренутку избио пред Симана, скренуо у лево и пао. Судија је одмах показао на пенал, али је Фаулер устао и јасно ставио до знања да пенал није постојао. Ипак, судија је одбио да промени одлуку (!?), па је пенал ипак изведен. Пенал је шутирао управо Фаулер, који се тада вероватно налазио у моралној дилеми промашити за правду или погодити за тим? Роби Фаулер је промашио пенал.

- Снифовање гол линије - један од најконтроверзније прослављених голова који је овог човека коштао суспензије, а Ливерпул тридесет хиљада фунти. Роби је након постигнутог гола против Евертона пришао гол линији и симулирао њено ушмркавање, чиме је алудирао на узимање кокаина. Овај потез је био цинични одговор на оптужбе Евертонових фанова о употреби дроге. Роби никад није био позитиван на тестовима које је редовно обављао, али то није спречило британску јавност да о њему стври лошу слику, што ће и бити други разлог његове не тако успешне репрезентативне каријере.

Роби Фаулер можда никада није био Линекер, Ширер, или Руни, али је увек био фудбалски господин, искрени емотивац који гине за тим, припадник винтиџ врсте која лагано изумире.

-Павел Недвед-



Физички изглед-полу Шошон,полу Сијукс
Физичка спрема-јак ко Коњ!
Прецизност шута-Макс одступање од задате тачке 0,37 мм
Могућност повреде-Никаква,кости састављене од легуре диридијума
Тајно оружије-Глава,нос,лакат
Завршио богату каријеру 2009.

-Жан-Пјер Папен-



Легенда Олимпика из Марсеја и француске репрезентације, никада није остварио свој пуни потенцијал иако је пет година за редом био најбољи стрелац француског првенства. Ипак цифре које је овај играч оставио иза себе су и више него импозантне....
Највеће успехе постигао је играјући за Олимпик из Марсеја у периоду од 1986. до 1992. године. Са Олимпиком је освојио 4 француска првенства заредом од 1989. до 1992. године.

Годину дана касније Марсеј је постао првак Европе међутим тада у њиховим редовима није било Папена који је почетком сезоне прешао у Милан.

Био је најбољи стрелац француске лиге 5 пута за редом од 1988. до 1992. године по чему је ушао у све анале француског и европског фудбала.

Проглашен је најбољим европским фудбалером 1991. и играчем године 1991. године по избору часописа "World Soccer". Такође је проглашен најбољим француским фудбалером 1989. и 1991. године.

Био је три године за редом најбољи стрелац Купа шампиона 1990., 1991. и 1992. године, међутим сваки пут је делио прво место са још једним фудбалером. Играо је у финалу Купа шампиона против Црвене звезде 1991. године и претпоставља се да га је пораз након једанаестераца од шампиона тадашње Југославије годину дана касније навео да напусти Марсеј и оде у Милан.

Његов прелазак у Милан, био је највећи фудбалски трансфер до тада и износио је 10 милиона фунти. Новац како је тада рекао Папен није био пресудан већ жеља за великим европским трофејима. Међутим већ те сезон Марсеј и Милан сусрели су се у финалу Лиге шампиона. Французи су славили са 1:0 што је био двоструки ударац за овог играча.

Ипак, годину дана касније овај играч је остварио свој сан освојивши са Миланом Лигу шампиона, баш као и италијанско првенство 1993. и 1994. и италијански Супер куп 1992. године.

1994. године прелази у Бајерн из Минхена са којим је освојио још један европски трофеј. Реч је о Купу УЕФА 1996. године. Ипак, његови наступи у дресу Бавараца нису били на оном пређашњем нивоу тако да је на 27 мечева постига само три гола и већ након две сезоне се вратио у Француску где је обукао дрес Бордоа. Каријеру је завршио играјући за нижеразредне француксе екипе попут Сен Пјеруза и Куп Ферета.

Временом је играјући за ове екипе постао играч и менаџер да би касније од познатијих француских екипа водио Стразбур и Ланс.

За репрезентацију Француске одиграо је 54 меча на којима је постигао 30 голова. Био је капитен репрезентације 1992. и 1993. године и члан је чувене генерације француских фудбалера за коју су поред њега још играли Ерик Кантона и Давид Жинола.

Након дебакла у квалификацијама за Светско првенство у Сједињеним државама, већина играча ове репрезентације укључујући и Папена веома брзо су се опорстили од дреса "Триколора" иако су тада били на врхунцу каријере. На њихово место су позивани млади играчи који су неколико година касније постали прваци света и Европе.

Приликом 100 година ФИФА, 2004. године у избору Пелеа, Папен је уврштен у листу од 100. најбољих фудбалера у историји. 1991. године освојио је "Златну лопту".

-Оливер Кан-



Легендарни Немачки голман, легенда Бајерн Минхена...
Типичан Немац који је увек жудио за перфекцијом и од себе и својих саиграча увек тражио 100%. Био је голман који је својевремено имао најбрже рефлексе, што је научно било доказано.
На терену је био харизматична особа, која је увек била доминантна. Често је са гола управљао својом одбраном а неретко би дугим и прецизним лоптама проналазио нападаче. Његово главно оружије били су мачији рефлекси и неустрашивост када је у питању дуел игра са противничким нападачима.
2002. године, освојио је Адидасову Златну лопту за најбољег играча и Награду Јашин за најбољег голмана Светског првненства 2002. године. Оливер Кан је једини голман у историји фудбала који је добио Златну лопту. Бранио је за своју државу и на Европским првенствима 2000 и 2004. године.
За селекцију Немачке, Кан је бранио 86 пута а на голу Бајерна стајао је чак 429 пута. Кан се из репрезентације Немачке повукао 2006. године, а из клупског фудбала после сезоне 2007-2008, завршивши каријеру у свом омиљеном клубу Бајерну из Минхена.

-Бебето-



Бразилски репрезентативац, нападач.
У Бразилу играо за: Виторија,Фламенго,Васко да Гама(са којим осваја привенство Бразила), Крузеиро,Ботафого.
Интернационалац у Шпанији играо за Депортиво и Севиљу. Са Депортивом освојио Куп Шпаније. У Шпанији остао упамћен по утакмици против Албасетеа (5:1) он постигао свих пет рекордних голова за Депортиво. На заласку каријере играо за клубове Јапана, С.Арабије и Мексика. Сјајан у репрезентацији Бразила за који је одиграо 72 утакмице и постигао 41 гол. Три пута учествовао на СП (90,94,98). Незабораван у тандему са Ромаријом на СП 94. године када је Бразил освојио СП.

-Пол Џон Гаскојн-
Бивши Енглески фудбалер и тренер.
Играо у везном реду и имао 57 наступа за репрезентацију енглеске.
Почетак каријере: 1985.
Крај каријере: 2004.
Осим сјајне игре овај играч остао је познат и по жестоким пијанкама у којима се није штедео,Гаскојн је једном приликом признао да је пред меч често знао да попије и по 9 брендија,ушмрче кокаина и све то зачини вином...
Проблеми са пићем и дрогама погоршали су се по завршетку фудбалске каријере.
Био је капитен младе екипе Њукасла,за први тим је дебитовао 1985 и имао је 197 наступа и 25 голова за тај тим,на крају сезоне 1987/88 проглашен је за најбољег младог играча лиге,велики тимови су се заинтересовали за њега.
Обећао је Алексу Фергусону да ће прећи у Манчестер Јунајтед,али је прешао у Тотенхем након што је тај клуб купио кућу његовој породици ...
У сезони 1990/91 предводио је Тотенхем до финала FA купа,пре финала потписао је за Италијански Лацио,међутим у финалу се тешко повредио па је освајање купа пратио из болнице.
1985 - 1988 Њукасл
1988 - 1992 Тотенхем
1992 - 1995 Лацио
1995 - 1998 Глазгов Ренџерс
1998 - 2000 Мидлзбро
2000 - 2002 Евертон

Увршћен у кућу славних Ренџерса.
Био је тренер енглеског клуба Кетеринг Таун,отпуштен 2005 због алкохола.
За енглеску репрезентацију играо од 1988-1998 у 57 наступа дао 10 голова...
Навијачи га обожавали због велике жеље и залагања...
На светсом превенству у Италији 1990 истакао се својим играма и увршћен је у најбољи тим СП...
Црвени Картон судији...

-Андреас Кепке-



Кепке је био део екипе која је освојила СП 1990., као и оне која је наступала на СП 1994., али није играо ни минут. Тадашњи изборници су преферирали Бода Илгнера. Кепке је своју шансу добио касније.
Изабран је као најбољи играч у Немачкој 1993. Одиграо је једну од најважнијих улога на ЕП 1996., обранивши Саутгејту једанаестерац у полуфиналу, те тако осигурао финале својој репрезентацији. Због те интервенције је у избору ФИФА-е освојио награду најбољег голмана године. Такође је био „број 1“ на голу немачке рерпрезентације на Светском првенству 1998.
Пре СП-а 1998. изјавио је да ће се пензионисати после тог такмичења. И заиста, остао је при својој одлуци, те тако отворио место још једном изврсном голману, Оливеру Кану. Андреас је укупно наступио 59 пута за немачку репрезентацију.
Кепке је почео и завршио своју каријеру у Нирнбергу, а још је наступао за Олимпик Марсељ и Ајнтрахт Франкфурт.
Тренутно је тренер голмана у немачкој репрезентацији.

Трофеји:
Светско првенство у фудбалу 1990.
Европско првенство у фудбалу 1996.

Индивидуалне награде:
Најбољи европски голман: 1991.
Најбољи играч Немачке: 1993.
ИФФХС најбољи голман на свету: 1996.

-Франческо Флаки-



Ел гранде Флаки!
Легендарни нападач Сампдорије.
Још један наркос из Италијанске лиге. Због чека је био и сиспендован на 16 месеци... штета.
Али човек је решетао противничке мреже, са дистанце, полу-дистанце, маказице, нога, глава, ма свее... ефикасан ко АК47.