Куцамо на врата заборављених асова :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

-Ђанфранко Зола-

- "Абрамовичу, нећу да потпишем нови уговор за Челси, нећу вилу, ламбурџини, јахту, приватни авиЈон, ни 5983945789438594 долара у кешу, враћам се у Италију да играм за Каљари!"
Фудбал је почео да пика по ливадама широм Сардиније и маштао како једног дана истрчава на стадион: "Сант Елија" у дресу Каљарија. Међутим клуб га је увек исмевао: где ћеш ти мали ирски патуљку са грађом сталка за инфузију, мани се фудбала иди буди посластичар.
Није одустајао од свог сна... кренуо је да рола бубамару по Италијанским лигама без брига. Својим трудом и залагањем успео је да дође до дреса Наполија и заигра са Марадоном!
Долази први дан Зола на тренинг Наполитанаца, а тек ће Марадона: "Види га овај, коначно неко краћи од мене" - сви у смех - а Зола, онако стидљиво спусти главу, слуша шта му тренер каже, ћути и ради.
Следеће сезоне Наполи осваја Скудето, Марадона одлази из клуба са изјавом: "Наполи не мора да тражи замену за мене, ту је Зола!"
Сваки навијач Наполија заволео је Золу као брата рођеног, али је дошла и мржња, када је одлазио из клуба, не својевољно. Клуб је упао у кризу, морали су да се продају најбољи играчи међу којима је био и он сам.
И тако облачи дрес Парме, са којом осваја Куп Уефа.
Међутим, то је само почетак Золине златне ере.
Након дреса "млекаџија", запутио се путем Острва, на травнате терене - где се у то време за старт са две ноге добијала само опомена од судије: Полако ебо га ти, нећемо се тући".
- Па где ћеш ЗолО тамо, дрвосече прво јуре твоје кости, па тек онда гледају где је лопта. Поништиће те као тендер.
Није слушао зле језике, једноставно је отишао да игра фудбал, за тада, Лондонску сиротињу - Челсија, који је био зрео за другу лигу. Кроз неколико утакмица, узбуна по Лондону, комбији са мегафонима, деле се летке за утакмице Челсија. Чудо из Италије је дошло на Стамфорд бриџ. - Празне трибине стадиона као да влада куга успео је да напуни Ђанфранко Зола.
Фудбал је имао у малом прсту, те такозване дрвосече стављао је у задњи џеп шорца, давао је голове петом и убрзо добио надимак "магична кутија".
Од Челсија је направио европски тим, трасирао им пут ка европском трофеју. Код навијача стекао је статус Божанства.
Одласком са Стамфорд бриџа, многи су плакали као мала деца. Челси је повукао његов чувени број "25" из употребе.
Док су они плакали, остали љубитељи фудбала су се дивили начину на који је напустио Острво.
Абрамович му је понудио нови уговор, вреће на столу пуне пара за један лагани трзај хемијском оловком. Али Зола је рекао НЕ! Враћам се у своју родну земљу, одох да испуним дечачки сан, хоћу да играм фудбал у свом Каљарију. Тако је и било, вратио се у Италију, обукао је свој вољени дрес, постао лидер екипе, задужио капитенску траку, ту се уједно и завршила једна велика фудбалска ера.