Kubanski izazovi: i posle Kastra, Kastro
Fidel operisan, Raul komandant
Vođa kubanske revolucije podvrgnut komlikovanoj operaciji zbog unutrašnjeg krvavljenja    

Prvi put u istoriji kubanske revolucije njen vođa, predsednik, generalni sekretar Komunističke partije, komandant Fidel Kastro , privremeno je prepustio  državničke i partijske dužnosti svom  nekoliko godina mlađem bratu Raulu. Razlog za ovu iznenadnu rokadu, je, kako je na državnoj televiziji u ponedeljak uveče pročitao sekretar i bliski saradnik kubanskog lidera, je unutrašnje krvavljenje prouzrokovano velikim naporima na putu u Argentinu (sredinom jula) i pripremama za obelezavanja revolucionarnih jubileja, zbog čega je Fidel Kastro morao da se podvrgne „komplikovanoj operaciji”.

U saopštenju koje je svojeručno potpisao, Fidel Kastro objašnjava se da su „dani i noći neprestanog rada, gotovo bez časova za odmor i spavanje”, doveli do ovakvog zdravstvenog stanja koje je zahtevalo hitnu operaciju. Kastro će, kako predviđa, morati nekoliko nedelja da se odmara , daleko od svakodnevnih napornih obaveza.

Proslava osamdesetog rođendana koji pada trineastog avgusta, odlaže se za drugi decembar na pedesetu godišnjicu formiranja kubanske Revolucionarne oružane armije. Tog datuma se Fidel Kastro sa pobunjenicima iskrcao na južnu obalu Kube  da bi posle tri godine borbe preuzeo vlast 1959. godine pošto je  diktator Fulhensio Batista pobegao sa ostrva u egzil.

Najdugovečniji vođa na planeti

Od pobede revolucije, Fidel Kastro kao najdugovečniji šef države na Zemlji, zauzimao je I druge najviše i najznačajnije funkcije na Kubi: generalni sekretar KP Kube, predsednik Državnog saveta  i vrhovni komandant oružanih snaga.Nije iznenađenje da  breme ova tri najviša mesta na komunističkoj Kubi , prelaze privremeno , na Raula Kastra što je poslednjih godina više puta i zvanično najavljivano. Fidel je lično vodio u svojoj zemlji oblasti zdravstva, obrazovanja i energije, da bi na ta mesta sada postavio najbliže saradnike iz Politbiroa KP, među kojima je i kubanski ministar spoljnih poslova Felipe Peres Roke.

Komandant i kamarad, kako ga zovu žitelji izolovanog ostrva, jedine komunističke zemlje na zapadnoj hemisferi i ranije je poboljevao, iako su mu njegovi lekari nedavno predvideli život od 140 godina u intervjuu „Vašington postu”. Sam  Fidel rekao je pre desetak dana  u argentinskom gradu Kordoba, kada je prisustvovao sastanku pojedinih lidera Južne Amerike, da je sudeći po američkim izveštajima on već sto puta do sada bio mrtav. „Ipak srećan sam da ću doživeti osamdesetu. Nikad to nisam očekivao kad za suseda imamo najveću svetsku silu koja svaki dan pokušava da me ubije”, rekao je Fidel Kastro.

U maratonskom govoru  na stadionu u Kordobi, odakle je nošen revolucionarnim žarom krenuo u svet njegov čuveni saborac Če Gevara, Kastro je ponovio da ne misli da vlada „ do stote godine…”  Pripreme za očuvanje kontinuiteta kubanske revolucije na ostrvu traju već izvesno vreme pod dirigentskom palicom sada operisanog Kastra. Po tom projektu Raul bi samo privremeno I simbolično zamenio Fidela, dok bi sve funkcije prešle u ruke kolektivnog partijskog tela, gde se mlađa generacija polako osposobljava da zauzme položaje ostarelih veterana.

Više stotina atentata

Sjedinjene Američke Države takođe su spremno dočekale vest o bolesti lidera na koga je, po zvaničnim kubanskim izvorima šestotina puta pokušan atentat. Nedavno je Vašington obelodanio plan za „kubansku tranziciju” po kome bi se Kubi posle Kastra dodelila hitna pomoć za obnovu od osamdeset miliona dolara.  Najveći kubanski opozicioni grad, Majami sinoć je isticanjem kubanskih zastava, vatrometom i lupanjem o šerpe I lonce proslavio najavu odlaska Fidela Kastra u istoriju. Vašington planira pozamašnu finansijsku pomoć opozicionim grupama, od kojih većina već decenijama živi i radi na Floridi, dok je mali broj Kubanaca odlučio da režimu oponira iz svoje zemlje. Uz materijalnu i moralnu podršku opoziciji, Vašington namerava da dodatno poostri drakonske mere blokade, koje traju već decenijama.

Mnogi i pored teške bolesti veruju da je Kastro koji je u Havanu ušao u januaru 1959 godine sa dva goluba na ramenima, što je po afrokubanskom verovanju simbol trijumfa i sreće I dalje nepobediv. Među njima je i čuveni kolumbijski nobelovac, pisac magičnog realizma , Gabrijel Garsija Markes kome su mnogi zamerali što održava dugogodišnje blisko prijateljstvo sa kubanskim liderom. Po njemu  Fidel je provereni pobednik, „jedan od najvećih idealista naše epohe što je njegova najveća vrlina i ujedno najveća opasnost”.

On je , osim toga i vlast i opozicija na Kubi, gde je jedina legalna partija i ustrojstvo komunizam.Za 47 godina svoje vladavine nadživeo je devet američkih predsednika, pad Berlinskog zida, raspad sovjetskog komunizma…Hoće li dobiti i ovu bitku sa svojim zdravljem.

--------------------------------------------------------------------------

U senci starijeg brata

Mlađi brat Fidela Kastra Raul oduvek je bio u najbližoj vezi sa Fidelom, kao verni saputnik, čovek iz senke kome se poveravaju najvažnije dužnosti. Pet godina mlađi od sina prvenca, Raul je bio na čelu oružanih snaga, glavnog stuba kubanskog komunizma. Diskretan, lišen govorničkog dara, učesnik revolucije od prvih dana, uvek uz starijeg brata, oduvek je smatran drugim čovekom na Kubi. Rođen 1931. godine na jugu Kube, odbacio je katoličanstvo i sa 22 godine postao član Komunističke partije.  Učestvovao je u pobunama koje su dovele do svrgavanja Batiste i zbog toga bio u zatvorima tadašnjeg diktatorskog režima. Od samog početka Raul se, vodeći gvozdenom pesnicom kubansku armiju i tajnu službu, starao o bratovljevoj bezbednosti i njegovim međunarodnim ambicijama. Veruje se da je njegovom zaslugom kubanska armija ojačala položaj u društvu i danas ona ima vodeću ulogu u najprofitabilnijim ekonomskim sektorima kao što je turizam.  Vojna kompanija „Gaviota” drži većinu kubanskih hotela, organizuje turističke izlete po ostrvu i stara se o ugostiteljstvu.

Supruga Raula Kastra Viloma Espin je, kako piše madridski „pais”, u stvari prva dama kubanskog režima. Ona je takođe bila u gerili od prvih dana buđenja revolucije a na čelu je organizacije kubanskih žena već pedeset godina. Raul ima četvoro dece i osmoro unučadi.
Z. Š. 

Zorana Šuvaković

Izvor: Politika

Kubanski lider u teškom stanju u bolnici

Kastro prepustio Kubu bratu

Predsednik Kube Fidel Kastro privremeno je preneo vlast na svog mlađeg brata Raula (75) neposredno pre operacije unutrašnjih organa, koja je opasna po život. Ovo je prvi put da Kastro, koji se nalazi na čelu Kube od 1959. godine, prenese vlast na svog brata.

U saopštenju kubanskog lidera, koje je pročitano na nacionalnoj televiziji, navodi se da je Kastro iscrpljen prošlonedeljnim putovanjem na samit južnoameričkih lidera.

„To je izazvalo akutne unutrašnje komplikacije s krvarenjem“, rekao je Kastrov sekretar Karlos Valensijaga, najavljujući da će lideru komunističkog režima biti potrebno nekoliko nedelja odmora.

Kastro, koji 13. avgusta puni 80 godina, tokom prošle nedelje se šalio da će ostati na vlasti dok ne napuni sto godina.

„Ali naš mali severni sused ne treba da se boji, ja ne planiram da u tim godinama budem na vlasti“, rekao je Kastro na skupu povodom godišnjice kubanske revolucije.

Doktor Stiven Hanuer iz Univerzitetske bolnice u Čikagu kaže da su čirevi najčešći uzrok unutrašnjeg krvarenja i da je moguće da je Kastrov život u opasnosti. Agencija AP prenosi da bi Kastrova bolest mogla da označi početak novog perioda na Kubi, koju susedna Amerika već godinama pokušava da na sve moguće načine, pritiscima privoli na demokratizaciju.Kastro je nadživeo čak devet američkih predsednika, preživeo brojne planove CIA da izvrše atentat na njega, pokušaje invazije i kolaps savezničkog SSSR-a.



Izvor: Blic \ A. Petrović

Bice i kod njih ono: " umro je drug Kastro".

KUBU VODI RAUL
Nakon operacije zbog unutrašnjeg krvarenja Fidel Kastro preneo sva predsednička ovlašćenja na svog mlađeg brata


HAVANA - Kubanski predsednik Fidel Kastro operisan je zbog unutrašnjeg krvarenja, a vlast je privremeno preneo na svog brata Raula, javila je kubanska televizija. Kastro, koji 13. avgusta puni 80 godina i nalazi se na čelu Kube od revolucije 1959. godine, imenovao je svog mlađeg brata i naslednika Raula Kastra na mesto generalnog sekretara Komunističke partije, zapovednika oružanih snaga i predsednika državnog izvršnog saveta.
Kubanski lider je u saopštenju, koje je pročitao njegov saradnik Karlos Valensijaga, naveo da je iscrpljen prošlonedeljnim putovanjem na samit južnoameričkih predsednika i proslavom godišnjice njegovog napada 1953. godine na vojni garnizon.
- To je izazvalo akutne unutrašnje komplikacije sa krvarenjem - navodi se u saopštenju.
Kastro je dodao da će zbog operacije morati da se odmara nekoliko nedelja, a da na državne funkcije imenuje Raula (75), pošto se Kuba nalazi "pod pretnjom američkih vlasti".
Raul Kastro je u junu rekao da će Komunistička partija nastaviti da vlada na Kubi i da će zadržati socijalistički sistem i onda kada Fidela Kastra više ne bude.
Kastrovo zdravlje je postalo predmet pažnje od kako se onesvestio tokom govora 2001. godine. Kastro se sporije kreće, pošto je nakon govora u oktobru 2004. godine polomio koleno i ruku.
Deset američkih predsednika i 13 administracija, uključujući reizbore, nisu Fidelu Kastru nimalo naškodili. Ušančen na svom ostrvu-bunkeru, stotinak kilometara od američke obale, Fidel Kastro ismeva, prkosi i vređa Vašington sa istim žarom kao što je to činio kada je kao 33-godišnjak, u januaru 1959. godine, trijumfalno ušao u Havanu.
Raspad Sovjetskog saveza nije mu, takođe, naneo štetu. Opovrgavajući sve prognoze, Fidel Kastro je preživeo nestanak komunizma, ne odustavši od svog "sistema", ali po cenu velikih patnji stanovništva i žestokih pritisaka protivnika.
Nekadašnji šef gerilaca Sijera Maestre i saborac Če Gevare, doživeo je drugu mladost uz svog "duhovnog sina", predsednika Venecuele Uga Čaveza, predstavnika pravog "neokastrizma" u Latinskoj Americi. Početkom godine, pojavio se još jedan novi Kastrov sledbenik, bolivijski predsednik Evo Morales.
(Ag.)

Pobedio CIA

Fidel Kastro, sin španskih emigranata, koga su vaspitavali jezuiti, uspeo je uz velike napore da od najvećeg ostrva u Karibima, sa šest miliona stanovnika koliko je imalo 1959. godine, stvori revolucionarnu Meku, kojoj je laskala inteligencija svetske levice, i stavi je u središte hladnog rata.
CIA je doživela svoj najveći neuspeh 1962. godine pošto je poslala u Zaliv svinja 1.400 protivnika Kastra, koji su nakon 72 sata borbi morali da predaju oružje, uverivši Kastra u njegovu pobedu nad "imperijalizmom".

Izvor: Press

Kastro zbog operacije poverio vlast bratu Raulu

Predsednik Kube Fidel Kastro, treći u svetu šef države po stažu, izdao je saopštenje u kojem navodi da je kontrolu nad vladom privremeno poverio bratu Raulu zbog operacije kojoj je podvrgnut, navodi se u saopštenju koje je na državnoj TV pročitao njegov lični sekretar Karlos Valensijaga, javlja Rojters.

Ovo je prvi put da je Kastro predao nekome vlast otkako ju je preuzeo 1959, izveštava Si-En-En dodajući da se u saopštenju navodi da je kubanski lider operisan zbog krvarenja u sistemu za varenje, do kojeg je došlo zato što se previše iscrpeo državničkim aktivnostima i pojavljivanjem u javnosti - samo ovog meseca putovao je na samit južnoameričkih lidera u Argentini, gde je održao govor u svom stilu (žestok i dug), a iscrpljujući govor održao je i na proslavi svog napada na vojni garnizon 1953. Si-En-En je emitovao snimke iz Majamija, u kojem živi ogroman broj Kubanaca koji je pobegao iz domovine zbog Kastrovog režima. Čuvši za Kastrovu operaciju i predaju vlasti, ljudi su izašli na ulice, pevali, igrali i mahali kubanskim zastavama, a upriličen je i vatromet.

Ali na ulicama dvomilionske Havane bilo je mirno i tiho, kao i obično, poredi Rojters, dodajući da su žitelji kubanske prestonice zabrinuti za zdravlje svog predsednika. - Molim Boga da ga sačuva. Mi volimo Fidela. On je jedini spas koji imamo - kaže za britansku agenciju havanska domaćica Ksiomara Lanes. Kastro, koji će 13. avgusta napuniti 80 godina, moraće da se odmara nekoliko sedmica posle operacije, pa je imenovao svog mlađeg brata, ustavnog naslednika i desnu ruku Raula (75) na mesto generalnog sekretara Komunističke partije (KP), komandanta oružanih snaga i predsednika državnog Izvršnog savetnika, prenosi Rojters. To je učinio zato što je Kuba "pod pretnjom američkih vlasti". Mlađi Kastro je ministar odbrane, pod čijom je kontrolom vojska koja broji 50.000 ljudi i ministar policije. Nedostaju mu harizma i oratorska veština koju ima Fidel, ali Raul je u junu nagovestio da će on biti taj koji će vladati Kubom kroz KP, koja se priprema za vreme kad će Fidelu trebati naslednik.

Izvor: Glas Javnosti

Iako se Kastro oporavlja, oči sveta uprte su u njega
Kuba se sprema za promene

Odlazak Fidela Kastra (79) sa mesta predsednika Kube (makar i privremeno) definitivno je označio početak novog perioda za ovu karipsku državu.

Iako je Fidel, koji je vlast privremeno preneo na brata Raula (75), izjavio da se „dobro oseća i da je bodrog duha posle operacije“, već sada se postavlja pitanje kuda će Kuba krenuti posle Kastra.

U slučaju Fidelove smrti ili dužeg odsustva zbog bolesti, sve oči će biti uprte u Raula, koga zapadni mediji opisuju kao pragmatičnog političara. Agencija AP prenosi da će Raul, kada dođe vreme za to, biti spreman da krene u reforme, pre svega ekonomske, poput onih u Kini. Političke promene na Kubi su neizbežne, a trik je da se one izvrše bez konfrontacije. Međutim, Amerika je nestrpljiva jer promene na Kubi, koju drži pod sankcijama, čeka već decenijama. Nestrpljivost Vašingtona najbolje se ogleda u odluci predsednika Buša da izdvoji 80 miliona dolara za program za razvoj demokratije po odlasku Kastra. Novac je namenjen nevladinim organizacijama, za humanitarnu pomoć i organizovanje demokratskih izbora.

Ideja je da se na Kubi stvori okruženje pogodno reforme u društvu. Međutim, novac neće biti uplaćen ukoliko na vlasti bude bio i Raul Kastro.

Postoji i opasnost da se odlaskom Kastra Kuba vrati na period od pre revolucije 1959. kada je to ostrvo bilo igralište za bogate Amerikance, kojim su upravljali slaba vlada i korumpirani biznismeni. U slučaju prebrzog rušenja komunizma, moguć je i scenario iz u Istočne Evrope kada je mafija ušla u sve društvene pore.

Den Erikson, specijalista za Kubu iz organizacije „Interamerički dijalog“, kaže da je na ostrvu prošlo vreme dominacije jednog čoveka:

„Fidel je imenovao i šest pomoćnika koji će pomagati njegovom bratu Raulu. To je siguran znak da je period dominacije jednog čoveka na Kubi završen. Uz to, predsednik je mogao da bude operisan i bez znanja javnosti. Činjenica da je javnost obaveštena o tome govori da je promena vlasti pažljivo isplanirana i da ništa neće biti prepušteno slučaju.“

A. Petrović

Izvor: Blic

Zdra­vlje - dr­žav­na taj­na
Bo­ri­slav LA­LIĆ, 2. avgust 2006

IS­HOD ope­ra­ci­je Fi­de­la Ka­stra, ko­ji je po­čet­kom one ne­de­lje za­pao u akut­nu zdrav­stve­nu kri­zu zbog unu­tra­šnjeg kr­va­re­nja, i da­lje je oba­vi­jen ve­lom taj­ne, isto kao što se ni­šta ne zna o to­me šta je kod nje­ga iza­zva­lo to kr­va­va­nje ko­je ni­je mo­glo da se za­u­sta­vi.
Sam Ka­stro se pro­šle no­ći po­no­vo ogla­sio. I ovog pu­ta to ni­je uči­nio di­rekt­no, ne­go pre­ko te­le­vi­zij­skog spi­ke­ra ko­ji je Ku­ban­ci­ma pro­či­tao nje­go­vu no­vu po­ru­ku.
"Mo­gu da vas oba­ve­stim, po­ru­čio je Fi­del, da je mo­ja si­tu­a­ci­ja sta­bil­na, ali će tre­ba­ti još vre­me­na da se ka­že ne­što vi­še od to­ga".
Ka­stro­vu po­ru­ku je pro­či­tao spi­ker na­ci­o­nal­ne te­le­vi­zi­je Ran­di Alon­so, ko­ji je oba­ve­stio audi­to­ri­jum da je raz­go­va­rao sa Ka­strom ne­po­sred­no pre ne­go će se po­ja­vi­ti na te­le­vi­zi­ji, što bi tre­ba­lo da zna­či da je on u sta­nju da se sa nji­me mo­že raz­go­va­ra­ti.
U po­ne­de­ljak uve­če, u 18.22 ča­so­va, bez ika­kve pret­hod­ne na­ja­ve, Ka­stro je iz­ne­na­dio i šo­ki­rao svo­je su­gra­đa­ne, oba­ve­šta­va­ju­ći ih da je te­ško bo­le­stan, da ima ne­pre­sta­na unu­tra­šnja kr­va­re­nja, da ide na kom­pli­ko­va­nu ope­ra­ci­ju i da zbog to­ga pri­vre­me­no pre­no­si sve svo­je dr­žav­ne i par­tij­ske funk­ci­je na bra­ta Ra­u­la i na još ne­ko­li­ci­nu dru­go­va iz Po­lit­bi­roa CK KP Ku­be.
U naj­no­vi­jem obra­ća­nju jav­no­sti, Ka­stro ipak ni­je od­go­vo­rio na ne­ka de­li­kat­na pi­ta­nja u ve­zi s nje­go­vimg zdra­vljem, ko­ja ovih da­na raz­di­ru Ku­ban­ce i go­li­ca­ju svet­sku jav­nost. Ni­je ni­šta re­kao o to­me šta mu se za­pra­vo de­si­lo i u če­mu se sa­sto­ja­la ta "de­likt­na" ope­ra­ci­ja.
"U psi­hič­kom po­gle­du, po­ru­čio je Ka­stro, mo­gu vam re­ći da se ose­ćam per­fekt­no. Ono šta je za me­ne naj­va­žni­je, u ze­mlji se sve od­vi­ja na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin. Ta­ko će si­gur­no bi­ti i ubu­du­će. Ze­mlja je sprem­na da se od­bra­ni od sva­ke opa­sno­sti. Bra­ne je nje­ne Re­vo­lu­ci­o­nar­ne oru­ža­ne sna­ge i njen na­rod".
U toj po­ru­ci Ka­stro je po­ku­šao da ob­ja­sni za­što je to­li­ko škrt na re­či­ma ka­da je reč o sta­nju nje­go­vog zdra­vlja, za­što ne­ma le­kar­skih bil­te­na i ade­kvat­nih ob­ja­šnje­nja struč­nja­ka. "Si­tu­a­ci­ja na Ku­bi je spe­ci­fič­na, ka­že Ka­stro u po­ru­ci sa bo­le­snič­ke po­ste­lje. To je zbog to­ga što po­sto­je pla­no­vi im­pe­ri­je sa se­ve­ra. Zbog to­ga se i sta­nje mog zdra­vlja pre­tvo­ri­lo u dr­žav­nu taj­nu ko­ja ne mo­že bi­ti stal­no do­stup­na jav­no­sti. Na­ši su­gra­đa­ni će to raz­u­me­ti..."
A on­da je Ka­stro, na kra­ju te svo­je po­ru­ke, iz­re­kao i re­če­ni­cu ko­ja će pod­sta­ći ra­zna tu­ma­če­nja i na­ga­đa­nja.
"Ja ne mo­gu da iz­mi­šljam do­bre ve­sti, ka­že Fi­del. To bi se ko­si­lo sa mo­jom eti­kom. A ako su ve­sti lo­še, je­di­no ko bi iz to­ga mo­gao iz­vu­ći ko­rist, to su na­ši ne­pri­ja­te­lji... U sva­kom slu­ča­ju, gra­đa­ni Ku­be će o sve­mu bi­ti bla­go­vre­me­no oba­ve­šte­ni, kao što sam vas oba­ve­stio i on­da ka­da sam pao..."
Na Ku­bi, ina­če, sta­nje je mir­no, ali je pri­met­na na­pe­tost i at­mos­fe­ra iš­če­ki­va­nja, za­bri­nu­to­sti i tu­ge. Da­na­šnje ge­ne­ra­ci­je Ku­ba­na­ca pro­ži­ve­le su svo­je ži­vo­te u zna­ku Fi­de­la Ka­stra, ko­ji je sa ce­lom Ku­bom na ti. Ne­ma kra­ja, na­se­lja, ško­le, lu­ke i uli­ce gde on ni­je bio, ne­ma Ku­ban­ca ko­ji Ka­stra ni­je sreo uži­vo. Sa­da se de­si­lo ne­što šta Ku­ban­ci ni­su do­ži­ve­li od onog 1. ja­nu­a­ra 1959. go­di­ne ka­da je Ka­stro po­be­do­no­sno umar­ši­rao u Ha­va­nu: pao je na bo­le­snič­ku po­ste­lju i, kao ni­ka­da do sa­da, otvo­rio ne­u­mit­no pi­ta­nje svog od­la­ska.
Dok iz La­tin­ske Ame­ri­ke i iz svih kra­je­va Ku­be sti­žu po­ru­ke sa že­lja­ma za br­zo ozdra­vlje­nje Fi­de­la Ka­stra, na Flo­ri­di, ta­mo gde je kon­cen­tra­ci­ja an­ti­ka­stri­stič­ke emi­gra­ci­je, ne­pri­ja­te­lji ku­ban­skog li­de­ra kli­ču: "Ka­stro je mr­tav".
"Na te re­ak­ci­je čo­ve­ku do­đe da se is­po­vra­ća" re­kao je pred­sed­nik ku­ban­ske Na­ci­o­nal­ne skup­šti­ne Ri­kar­do Alar­kon.

SE­ĆA­NJE NA DVA PA­DA
U SVO­JOJ po­ru­ci od srede Ka­stro je po­me­nuo pad od pre dve go­di­ne. De­si­lo se to 20. ok­to­bra 2004. go­di­ne u San­ta Kla­ri, ka­da je Fi­del, si­la­ze­ći sa go­vor­ni­ce, pao ko­li­ko je dug, po­lo­miv­ši pri­tom le­vo ko­le­no i de­sno kri­lo. Ne­ko­li­ko sa­ti po­sle tog ude­sa, on se obra­tio Ku­ban­ci­ma i ob­ja­snio im ka­ko je pre­vi­deo ste­pe­nik.
Tri go­di­ne pre tog ude­sa, tač­ni­je 23. ju­la 2001, Ka­stro se za vre­me jed­no­ga go­vo­ra u Ha­va­ni one­sve­stio., Kad je do­šao se­bi i opo­ra­vio se, na­sta­vio je go­vor i ob­ja­snio su­gra­đa­ni­ma šta mu se de­si­lo.

SJE­DI­NJE­NE AME­RIČ­KE DR­ŽA­VE POM­NO PRA­TE VE­STI O DE­ŠA­VA­NJI­MA U HA­VA­NI
PLAN ZA PO­SLE

Od stal­nog do­pi­sni­ka VA­ŠING­TON
UKO­LI­KO Fi­del Ka­stro bu­de mo­rao da ode zbog zdrav­stve­nih raz­lo­ga, ima­mo spre­man plan da po­mog­ne­mo na­ro­du Ku­be da shva­ti da po­sto­ji bo­lji put od si­ste­ma pod ko­jim su ži­ve­li.
Pred­sed­nik SAD Džordž Buš re­kao je ovo ame­rič­kom ra­di­ju ko­ji emi­tu­je pro­gram na špan­skom to­kom po­se­te Flo­ri­di, uoči ob­ja­vlji­va­nja ve­sti o po­gor­ša­nju zdrav­stve­nog sta­nja ku­ban­skog li­de­ra Fi­de­la Ka­stra. Be­la ku­ća je u uto­rak sa­op­šti­la da ne že­li da spe­ku­li­še o Ka­stro­vom zdra­vlju ali da "na­sta­vlja pri­pre­me za dan oslo­bo­đe­nja Ku­be".
Dok ame­rič­ki me­di­ji pre­no­se sa Flo­ri­de sla­vlje me­đu sta­nov­ni­ci­ma ku­ban­skog po­re­kla ko­ji su iz­be­gli od Ka­stro­vog re­ži­ma, ame­rič­ki Stejt de­part­ment od­bi­ja ko­men­ta­re. Ne kri­je se, me­đu­tim, da SAD ima­ju spre­man plan da ko­mu­ni­stič­ki si­stem ode sa Ku­be za­jed­no sa Ka­strom.
Zva­nič­na ame­rič­ka po­li­ti­ka je da "pod­ri­je" plan, na ko­ji se ku­ban­ski li­der po­lju­lja­nog zdra­vlja već od­lu­čio u po­ne­de­ljak, o pre­no­še­nju vla­sti na bra­ta Ra­u­la. Ku­ba je pod ame­rič­kim fi­nan­sij­skim em­bar­gom od 1961, dve go­di­ne po­što je Ka­stro do­šao na vlast.
Ko­mi­si­ja za po­moć slo­bod­noj Ku­bi ko­ju je 2004. go­di­ne vo­dio ta­da­šnji ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Ko­lin Pa­u­el je de­talj­no obra­zlo­ži­la ko­ra­ke do­dat­nog pri­ti­ska na Ka­stra i po­mo­ći Ku­bi uko­li­ko, i ka­da, de­mo­krat­ski na­stro­je­no ru­ko­vod­stvo pre­u­zme vlast. Ame­rič­ki pred­sed­nik je po­ja­čao eko­nom­ske sank­ci­je pre­ma Ku­bi, isto­vre­me­no po­ve­ća­va­ju­ći po­moć ku­ban­skom di­si­dent­skom po­kre­tu.


Izvor: Novosti / D. SA­VIĆ

Кубански изазови: Одјеци операције Кастро
Проба или премијера
Страховање од непознатог на острву и амерички уводници о мирној демократској транзицији, док стање здравља остаје државна тајна

Куба у напетом ишчекивању преживљава генералну пробу првог дана живота без Фидела Кастра на њеном челу. У предвечерје, кад је време за теленовеле, његов лични секретар објавио је ново писмо, које је потписао оперисани пацијент из своје болничке постеље. Не зна се ни кад је ни где тачно оперисан Фидел Кастро, нити каква је то интервенција била, али се командант који је надживео девет америчких председника, распад совјетског комунизма и пола века неприкосновено владао изолованим карипским острвом, обратио нацији од 11 милиона људи тврдећи да је „духом одлично”, мада би  прогнозе о физичком постоперативном стању биле преурањене. Десетак дана пре свог осамдесетог рођендана, врховни командант, генерални секретар, председник државног савета предао је сијасет својих највиших функција „до опоравка” млађем брату Раулу од кога на острву такође јуче није било ни трага ни гласа. Већина Кубанаца не може ни да замисли како би изгледао живот без вође, а седамдесет одсто нације рођено је после доласка Фидела Кастра и генерације комунистичких ветерана на власт пре 47 година.

Зборови жеља и порука

Само пре неколико дана, 26 јула на годишњицу герилског напада на једну касарну, Фидел је петочасовним говором, стојећи, доказивао да је још у пуној снази и то тек што се вратио из Аргентине са самита јужног рога Латинске Америке где је такође пред масом на стадиону одржао трочасовну маратонску беседу.

Док су се по фабричким халама и факултетима одржавали  контролисани зборови са порукама о настављању Фиделовог пута, и жељама за брзи опоравак, сваких пола часа на радију и телевизији понављан је коминике од претходне вечери. Тек у предвечерје стигла је нова вест коју је такође потписао Фидел Кастро. Овога пута Кастро је зажалио што је због опасности из иностранства његово здравље постала „најчуванија државна тајна” па не може детаљније да опише своју операцију и опоравак.

Први је, како се могло очекивати, вест да је Кастрово постоперативно стање стабилно, објавио елоквентни венецуелански председник Уго Чавес који се затекао на светској турнеји удруживања земаља против „империјализма САД”. Он је својеврсним журналистичким даром, из комунистичког Вијетнама поручио свету да је „Кастрова операција успела”. Многи у венецуеланском председнику са солидном петродоларском подлогом, виде наследника Фидела Кастра, који би могао да комунистичку идеју и жар рашири дубоко подељеним латиноамеричким континентом.

Тешко је, наравно, на острву које не памти демократске изборе или слободне медије дати процену јавног мњења. Извештачи са лица места шаљу спорадичне изјаве појединих грађана који збуњено и уплашено очекују даљи развој догађаја.

Различите верзије

Многе дипломате одложиле су своје годишње одморе за нека друга стабилнија времена. Међу њима у Хавани колају различите верзије најновијих догађаја. По једној тези, све што је до сада речено је истина, и Фидел Кастро се заиста опоравља од једне компликоване операције, а вест је морала бити објављена јер су се многе иностране личности спремале да пођу на Кубу ради заказане па одложене прославе Кастровог осамдесетог рођендана.

По другој верзији, стање здравља кубанског лидера је много озбиљније а ово су само први наговештаји краја како би се за то припремила и домаћа и светска јавност, и како би се транзиција бар донекле уходала. Већина посматрача верује ипак да је ово почетак краја једне ере и да је у току генерална проба по сценарију Фидела Кастра, за дан када њега више не буде.

Сасвим други сценарио већ је припремљен за „дан после” у јединој светској суперсили. Док су у Мајамију, где обитава највећа концентрација антикастровске кубанске емиграције, громогласним бубњевима прослављали Фиделов „почетак краја”, на државној кубанској телевизији речено је да је славље из Мајамија „за гађење”. Али мимо ових популистичких манифестација на амерички начин, три водећа америчка листа („Њујорк тајмс”, „Вашингтон пост” и „Вол стрит џорнал”) објавили су уводне коментаре о „променама на Куби”. Амерички интерес би морао да буде да се Куба, „мирном транзицијом” претвори у просперитетну демократску земљу што због њеног изузетног положаја, образованих вештих и даровитих људи не мора да буде утопистичка фантазија, пише „Њујорк тајмс” . Овај лист подсећа да је десет узастопних америчких председника прокламовало своју жарку жељу да доживи Кубу без Кастра. Џорџ Буш има шансу да му се жеља оствари. Али он не сме да дозволи да америчка политика постане талац радикалних кубанских имиграната из Мајамија. Уместо тога треба да прихвати прилику и помогне Кубанцима у мирној транзицији ка демократији.

Већина латиноамеричких медија разматра Кастрову еру из другог угла. Наглашава се да је комунистички лидер искоренио неписменост, пружио бесплатно образовање и здравство, смањио јаз између богатих и сиромашних а то Кубу издваја од  многих других латиноамеричких земаља. Боливијски староседеоци, народи Кечуа и Ајмара, спонтано или под руководством новоизабраног председника Еве Моралеса организовали су молитвене сеансе преколумбијанској богињи Паћамама (Мајка земља) за здравље лидера једине комунистичке земље на западној  полулопти мајке Земље.

Зорана Шуваковић

-----------------------------------------------------------

ЕУ пожелела опоравак Кастру

БРИСЕЛ - ЕУ је јуче, у врло краткој поруци, пожелела опоравак кубанској демократији и председнику Фиделу Кастру који се налази у болници због крварења гастроинтестиналног тракта.

ЕУ је саопштила и да за сада нема планова о томе какви ће бити односи са Кубом после евентуалног дефинитивног одласка Кастра са власти. „Не постоје планови. Ми желимо да се председник Фидел Кастро и кубанска демократија брзо опораве и то је све што можемо рећи”, рекао је портпарол ЕУ Пјетро Петручи.

Односи ЕУ и Кубе су током последњих година били врло хладни и Брисел је у више наврата критиковао Кастра због кршења људских права. ЕУ је прошле године укинула санкције против Кубе, које су подразумевале избегавање разговора на високом нивоу са кубанским званичницима. (Бета)


Izvor: Politika

KASTRA VEĆ "SAHRANILI"

Kubanski vođa objavio da je posle operacije "bodrog duha", ali širom sveta kruže najrazličitije informacije o njegovom stanju

Kastra već sahranili?

HAVANA - Kubanski vođa Fidel Kastro obratio se naciji i rekao da mu je zdravstveno stanje stabilno i da je "bodrog duha" posle operacije stomaka, prenele su agencije.
- Mogu da kažem da je stanje stabilno i da sam savršeno dobrog raspoloženja - naveo je Kastro u saopštenju koje je pročitano na državnoj televiziji.
Kubanski lider se izvinio što ne može da pruži više detalja, jer, kako je kazao, zbog pretnje SAD njegovoj vlasti njegovo zdravstveno stanje mora da se tretira kao "državna tajna".
Kastro je izrazio zahvalnost na željama za ozdravljenje koje je dobio od vođa i simpatizera širom sveta i pozvao Kubance da ostanu prisebni i obavljaju svoje svakodnevne poslove.
- Zemlja je spremna za svoju odbranu. Svi moraju da se bore i da rade - poručio je Kastro u saopštenju.
Kastro, koji je na čelu Kube od 1959. godine, privremeno je preneo vlast na svog brata Raula zbog operacije kojoj je podvrgnut zbog gastrointestinalnog krvarenja.
I dok Kubanci nestrpljivo iščekuju vesti o stanju u kom se nalazi njihov predsednik, internetom su počele da kruže nebrojene spekulacije o njegovoj operaciji, zdravlju i atmosferi koja vlada na ostrvu, javlja Rojters.
Prema glasinama koje se mogu pročitati na internetu, Kastro je već umro. Drugi tvrde da je njegova privremena predaja vlasti samo prevara sa ciljem da se uklone nelojalni članovi partije.
- Glasina je sve više i više - rekao je urednik jednog bloga na internetu, Valentin Prieto, koji podseća da je pristup svetskoj kompjuterskoj mreži na Kubi ograničen zbog državne kontrole.
Zbog toga kubanski emigranti, i drugi izvan zemlje, u diskusijama na internet forumima objavljuju razne stvari koje su čuli u telefonskim razgovorima sa Kubancima. Pojavile su se razne priče - da je kubanska vojska poslata da očuva red, da su visoki vojni zvaničnici napravili puč, da je novinarima zabranjen pristup državnim zgradama.
Na jednom internet forumu može se pročitati da Kastrove pristalice patroliraju ulicama sa štanglama u rukama, dok protivnici režima protestuju i uzvikuju "abaho Fidel" (špan. "abajo") - "dole Fidel".
Mnogi tvrdnju da je Kastro već mrtav potkrepljuju činjenicom da je privremeno preneo vlast na svog brata Raula. - On je mrtav sto odsto. U suprotnom, ne bi predao vlast - napisao je jedan od posetilaca bloga "kilkastro" (engl. "kill Castro" - ubij Kastra).
Drugi ukazuju na to da je i ranije bilo takvih glasina, ali da ih je komunistički vođa sve nadživeo.
- Istina je da je Kastro mnogo puta umirao - podsetio je Luis Garsija na svom blogu "Čajld of d revolušn" (engl. "child of the revolution" - dete revolucije).
- To što se nikada ne zna šta se dešava u najvišim ešalonima režima je konstanta života na Kubi u proteklih pola veka - napisao je Garsija, ali je dodao i to da je "ovog puta možda ipak drukčije".
(Ag.)

"Prostitutke sa diplomom"

- Nije važno koliko ste mali, ako imate veru i plan akcije - rekao je Kastro 1959.
- Jedna od najvećih dobrobiti revolucije je ta što čak i naše prostitutke imaju fakultetske diplome - rekao je Kastro režiseru Oliveru Stounu za njegov dokumentarac "Komandante" iz 2003.

Izvor: Press