Мистерија око присуства чланова озлоглашене банде у Београду
„Земунци” под маскама
Велика прашина у јавности подигла се после писања „Политике” да су одбегли припадници такозваног земунског клана браћа Милош и Александар Симовић, оптужени за умешаност у убиство премијера Зорана Ђинђића, виђени недавно у Београду. Осим ретких уздржаних реакција да је сада све на полицији, много више је било оних коментара којима је „осута паљба” на припаднике МУП-а Србије.
Питање је сасвим једноставно и логично: како неко ко је на потерници и терети се за учешће у атентату на шефа владе може слободно да шета градом и чак посећује популарне кафиће?
Према речима саговорника „Политике” из МУП-а Србије, који је желео да остане анониман, ситуација није тако једноставна како то на први поглед изгледа.
– Полиција покрива терен и обавља свој посао у складу са оперативним подацима. У овом случају, реч је о добро организованим криминалцима који свакако поседују фалсификована документа. Даље, они се сигурно не налазе на пријављеним адресама које полиција осматра, већ мењају места боравка. Коначно, они су можда и променили свој изглед, а користе и разна друга средства да полицији отежају рад – објашњава наш саговорник.
Када је реч о информацији да су се браћа Симовић појавила у познатом београдском кафићу, други „Политикин” саговорник из српске полиције каже да чувари реда о овом догађају нису добили информацију на време. Прецизније, није било дојаве да су „земунци” у кафићу, већ се за то сазнало касније и то тек после убиства Зорана Вукојевићa Вука, сведока сарадника, који је сурово ликвидиран 3. јуна ове године.
Такође, поједини медији објавили су и то да је на месту убиства Вукојевића пронађен ДНК траг Александра Симовића, што говори о умешаности Симовића у овај злочин. Међутим, поводом ове информације ни једна од надлежних служби се није званично огласила, тако да је читава прича о присуству припадника озлоглашене банде на улицама српске престонице и даље само у домену гласина.
Д. Вукосављевић
--------------------------------------------------------------------------
Убијали и у Бугарској
Поједини чланови „земунског клана”, претпоставља се, боравили су у јуну 2003. године у Бугарској, сазнаје „Политика” из поузданих извора. Незванично, постоје индиције да су неки од њих учествовали у убиству Роберта Шкирице званог Роби, хрватског држављанина који је важио за једног од главних снабдевача дрогом „сурчинског”, а касније и „земунског клана”. Шкирица је убијен у Софији управо у јуну 2003. године, када му је непознати нападач испалио три хица у леђа.
Према истим информацијама, постоје два могућа мотива због којих је Шкирица ликвидиран. Према првој верзији, овај дугогодишњи „пословни партнер” Душана Спасојевића и осталих „војника клана”, одбио је да пружи уточиште остацима у том тренутку разбијене земунске криминалне организације. Друга верзија гласи да је Шкирица узео новац за велику испоруку дроге, а „робу” није доставио, јер је мислио да је клан растурен и да се лако може разрачунати са Спасојевићевим наследницима.
Према оперативним подацима српске полиције, Шкирица је почео да послује са Душаном Спасојевићем још 1994. године. Током наредних година, Спасојевић је хероин узимао управо од Шкирице. Спасојевић је преузимао хероин у Софији, где је одлазио својим аутомобилом марке „волво” и у скривеном бункеру преносио 20 до 30 килограма дроге.
Касније га је замењивао Нинослав Константиновић, који је истим аутомобилом кријумчарио хероин из Бугарске, Турске и Авганистана. СУП Београд је, по окончању акције „Сабља”, саопштио да је у почетку „посао” финансирао Љубиша Буха Чуме. Хероин су Спасојевић, Миле Луковић-Кум, Бајић и покојни Марко Петровић Мамица мешали у размери један према један и продавали га у Србији и иностранству.
Криминална каријера Шкирице је веома замршена. Прича се да је почео као члан јединствене групе чије су вође биле Сретен Јоцић, познатији као Јоца Амстердам, Милчо Бонев, звани Бај Миле, и Бранислав Лаиновић Дуги. Група је, преко тада јединственог „сурчинско–земунског клана”, увозила дрогу у Србију, али се после неколико година поцепала, па је свако отишао на своју страну и оформио сопствени клан.
Иначе, Јоца Амстердам је, према писању бугарских медија, из холандског затвора наручио ликвидацију Бај Милета у центру Софије. У пуцњави у ресторану Славија поред Бонева убијена су и петорица његових телохранитеља.
Д. Телесковић
-------------------------------------------------------------------------
Трагови Симовића
Са каквим узорцима се упоређују биолошки трагови и утврђује да припадају одређеној особи, питали смо Оливера Стојковића, шефа лабораторије за ДНК анализу Института за судску медицину у Београду.
– Могуће је упоредити пронађене трагове са узорцима четкице за зубе, бријача или комада одеће за које се зна да је користила само та особа. Међутим, не верујем да је то било могуће у случају са Симовићем, јер и ако постоје ови његови предмети прошло је доста времена од када је последњи пут био у земљи – објашњава Стојковић за „Политику”.
Он каже да је траг могуће упоредити и са ДНК молекулом родитеља сумњиве особе. Међутим, у случају браће Симовић на овај начин не би могло да буде прецизирано о којем је брату реч.
– До тачног податка би могло да се дође поређењем са ДНК профилом њихове деце, ако их имају, или уколико су некада добровољно давали крв. Постоји још један начин – уколико је неко од браће био хапшен у иностранству у оквиру неке друге истраге и да му је том приликом узет ДНК узорак. Тако је преко Интерполове потернице врло лако препознати траг – каже Стојковић.
Иначе, браћа Симовићи били су ухапшени у мају 2001. године у Паризу, заједно са Душаном Спасојевићем, Милетом Луковићем и Владом Милисављевићем званим Будала, наводно због поседовања фалсификованих југословенских пасоша, а заправо због отмице Мирослава Мишковића, власника „Делта Холдинга”. Касније су испоручени нашим надлежним органима.
Izvor:
Politika / Д. С. В.
Tema: 
