Krvave porodične drame u Srbiji
Očevi češće ubijaju decu

BEOGRAD - Ne kajem se što sam ubio sina, jer je bio mrtav! Prepuklo mi je, ni o čemu nisam razmišljao. Odluku sam doneo u trenutku. Trinaest godina je bio narkoman, raspadao se, više nije mogao ni da hoda. A sve sam mu omogućio. Tri puta sam ga vodio u najbolje bolnice u Beogradu, ne znam koliko sam para dao za lekove, nije vredelo. Njegov porok je uništavao porodicu - tako je je Vasilije Radovanović iz sela Zletanje kod Aleksinca objasnio zašto je ubio svog sina čekićem na spavanju.

To je jedan od slučajeva u kojima je neko od roditelji digao ruku na svoje dete.

- Ne postoji kalup po kome se ovakva ubistva dešavaju. Šta se događa u psihi osobe kada se odluči na takav čin, teško je istražiti, jer na to utiče niz faktora - kaže psihijatar dr Oliver Vidojević iz beogradskog Instituta za mentalno zdravlje.

Ključnu ulogu u krvavim porodičnim dramama ima strah. Za roditelje je to, kaže dr Vidojević, istinski strah ili u patološkoj zamisli strah da detetu ne bude gore.

Stres i očajanje

- Ključni faktori koji dovode do ubistva u porodici uglavnom su konflikt i nasilje koji tinjaju i traju, a ekonomska i društvena nestabilnost doprinose da se stres pojača do očajanja - kaže doktor Vidojević.

Za to je ilustrativan slučaj Branke Berendika koje je prošle nedelje u Kumodražu ubila supruga i svog šesnaestogodišnjeg sina, a zatim izvršila samoubistvo bacivši se sa 17. sprata.

Branka je, kako tvrde njene kolege, godinama trpela psihičko i fizičko nasilje. Suprug Mladen bio je patološki ljubomoran. Ubeđen da ga vara, pratio je Branku i na posao i sa posla. Insistirao je da prestane da radi. Onda se šesnaestogodišnji sin odao ulici. Napustio je školu i počeo da se drogira...

- Smatrajući da ubistvom porodicu spasavaju od propasti, takve osobe sklone su i da zatim ubiju sebe. Bolesno mišljenje depresivnog tipa preplavi razum i kontrolu preuzme iracionalni deo ličnosti koji je pod uticajem nagona smrti. Onda dolazi do eskalacije i ubistva i samoubistva. To su slučajevi kada se osoba previše poistoveti sa porodicom, a pri tom je u teškoj egzistencijalnoj krizi, sa sklonošću ka depresivnom mišljenju. Ta osoba sve vidi crno i ne pravi razliku između svoje i perspektive svoje porodice, naročito dece - objašnjava dr Vidojević.

Predrasude

Narkomanija je bila okidač koji je i Ljiljanu Sinadinović 8. februara 2002. godine naveo da sa sedam hitaca iz pištolja ubije 28-godišnjeg sina Branislava, lekara stažistu u Aranđelovcu. Tog dana Branislav je zapao u krizu i tražio joj novac za drogu. Umesto toga, ona je uzela muževljev pištolj i zapucala. „U tom momentu mi je pukao film“, izjavila je kasnije Ljiljana na sudu.

Prema statističkim podacima, očevi češće od majki na silu prekraćuju životr odrasloj deci.

Tako je u aprilu ove godine, Ferid Kuc (38), radnik iz podgoričkog naselja Kakarička gora, ubio trinaestogodišnju kćerku Amru dok je spavala. Otac je kćerku tri puta udario po glavi metalnom burgijom a, kada je video da daje znake života, zadavio je rukama. Motiv zločina bila je sumnja oca da je devojčica te noći izlazila iz kuće da bi se sastala sa momkom. Posle ubistva, otac se oko vrata zavezao kabal od struje i skočio sa kuće, ali nije uspeo da izvrši samoubistvo.

Hladnokrvna ubistva

- I dugogodišnji porodični sporovi oko nerešenih imovinskih odnosa, a koje često prati fizički konflikt, mogu da dovedu do eskalacije sukoba i ubistva - kaže doktor Vidojević.

Tako je Aleksandar Zdravković (65), iz sela Glogovca kod Jagodine, u maju ove godine ubio sina jedinca Slađana (37). Iako su sukobi bili stalni, niko nije ni slutio da će Aleksandar iz lovačke puške u leđa sina ispaliti dva patrona i ostaviti ga da leži ispred kućice za pse.

Istog meseca i Sava Nikolić (72), iz sela Šetonja kod Petrovca na Mlavi, ubio je sina Miroslava Nikolića (56). Posle zločina, Sava je mirno nahranio konja i poslovao po dvorištu, sve dok nije došla policija i uhapsila ga.

Tamara Marković- Subota - Nevena Erac

Izvor: Blic