Svakog dana na glavnu autobusku stanicu u Beogradu autobusima raznih prevoznika, u torbama i kutijama od cipela stižu stotine uzoraka krvi i urina iz laboratorija i privatnih ordinacija širom Srbije. Njih na autobuskoj stanici preuzimaju laboranti i nose ih na analizu, bez preciznih podataka o načinu transporta, čuvanju i vremenu koje je prošlo od kada su uzeti uzorci.

Mnoge specifične analize krvi i urina, poput tumor markera, ispitivanja hormona, enzima ili prisustva virusa ne rade se u manjim gradovima u Srbiji. Uzorci se zato šalju na analizu u Beograd. Pacijenti, međutim, ne znaju da njihova krv putuje nekoliko sati, i to autobusom, u kutijama, pa ne sumnjaju u tačnost rezultata.

Uzorci krvi i urina, koji se satima mućkaju u kartonskim kutijama, po vrućini i hladnoći, kraj volana ili u gepeku, izloženi su riziku od kontaminacije, a uz to im se menjaju i svojstva.

Prim. dr Velibor Canić, direktor Komore biohemičara Srbije, kaže za "Blic" da ne postoji nikakva kontrola transporta uzoraka autobusom.

- To nije i jedini problem. Strašno je i što punktovi velikih privatnih laboratorija u unutrašnjosti nemaju ni analizatore niti biohemičare. To je automatski prevara, jer se ove ustanove vode kao zavodi za laboratorijsku dijagnostiku. U ovim nazovizavodima uzorci krvi ili urina stoje satima dok ih neko ne pošalje na analizu. Na primer, u malom punktu čekaju da se sakupi 15 uzoraka, koji se nose na kraju radnog dana, a ne nakon sat ili dva, što je optimalno - upozorava dr Canić.

Na kvalitet analize uzoraka u velikoj meri utiču način transporta i vreme koje protekne od uzimanja do ispitivanja. Dr Canić naglašava da na uzorcima ne piše ni kada su uzeti, niti kada su analizirani. Zato uvek postoji mogućnost pogrešnih i manje preciznih rezultata. Na primer, zbog dužeg stajanja, u uzorcima krvi povećava se koncentracija kalijuma, što je simptom poremećaja u radu srca. Zato lekar, zbog pogrešnog rezultata analize, može da postavi netačnu dijagnozu.

Inspekcija Ministarstva zdravlja zabranila je rad punktova pojedinih laboratorija, ali većina njih nastavlja po starom. Očekuje se ponovna inspekcija, a rešenja o zabrani već su uručena nekim od punktova u Vrnjačkoj Banji, Pančevu i Beogradu.

Inače, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, donet tokom 2007. godine, insistira da se laboratorije registruju kao privatna praksa, odnosno kao privatni preduzetnici u Agenciji za privredne registre. Zakon predviđa da jedna laboratorija koja želi da radi na više lokacija mora u svakom objektu da ima i licenciranog biohemičara i analizator. Ovaj je zakon, međutim, mrtvo slovo na papiru.

Dr Canić zato ističe da će uskoro biti doneta precizna regulativa o tome kako se uzimaju uzorci krvi i urina, u kojim uslovima, gde se čuvaju i kako transportuju.

- Zakon je donet, ali nije odmah zaživeo u praksi. Verujem da ćemo već do kraja ove godine uspeti da se izborimo da ti punktovi prestanu da rade. Nakon toga, svi objekti će imati licencirane biohemičare i analizatore, kako zakon i nalaže - rekao je dr Canić.

Nove laboratorije rade po zakonu

Laboratorije otvorene posle 2007. godine nemaju punktove gde se krv ili urin samo uzimaju, a zatim šalju na analize. One rade tako što u svakom objektu imaju biohemičare i ostalo stručno osoblje i analizatore.

- One mogu da dobiju uzorke krvi ili urina od privatnih ordinacija, ali uz dokaz o adekvatnom transportu i preuzimanju uzoraka - kaže dr Velibor Canić.

Brojke

-195 državnih laboratorija

-103 registrovane privatne laboratorije

-509 biohemičara sa licencom



Izvor: Krstarica

To je naj jasnija slika o brizi o zdravlju naših građana u unutrašnjosti Srbije.Nije ni čudo što ih je takva
muka naterala da dolaze u Beograd za svaku vrstu medicinske pomoći.
Nedao ti Bog da  te leče u unutrašnosti.
Žao mi je tih ljudi.
Ministre Milosavljeviću(večiti), gde će ti duša(ako je više imaš)!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!