Pre neki dan je jedan drugar prisustvao krstenju bebe. To me je navelo da razmislim malo o tome. I ja sam prisustvao tom cinu par puta, ali nikada o tome nisam malo vise razmisljao.

Ja sam krsten tek pre nekoliko godina i zahvalan sam roditeljima sto me nisu odmah krstili. Zahvalan sam sto mi ostavili mogucnost izbora.

Onda sam resio da ispitam kakvo je vase misljenje. Naime, hteo sam da otvorim temu u svom virtaulnom gradu, ali je tamo religija zabranjena.


Dakle, ja sam protiv krstenja bebe, jer to, po meni, treba da bude slobodan izbor/sopstvena odluka. Ne da bude nesto sto je nametnuto.

Podsetimo se sta je govorio Nikolaj:


Kako se bebi vera moze predloziti? Kako se moze nekome predloziti najintimnija stvar duse?

Da sam pop, odbijao bih da krstim bebe. Govorio bih, ako vec zele, da roditelji odgajaju decu u hriscanskom duhu. I kada dete bude spremno, kada bude "sapiens" neka odluci. I tada bih krstio.

Odlukom se moze odbaciti zivot/tradicija roditelja, jer deca imaju svoj zivot. Ja ne ocekujem da neko bude moja koopija. Ocekujem da moje dete bude licnost za sebe, koju cu ja da usmeravam.

Isto kao sto necu da namecem izbor fakulteta (recimo) necu ni izbor vere.


----
Neko ce reci, pa moze kasnije u zivitu da odabere da li ce biti ateista, agnostik  ili nesto drugo, ali ja tvrdim da to nije isto.


Sta vi mislite?

Mislim da ljudi religiju posmatraju preozbiljno. Krštena sam u prvoj godini života i drago mi je,eto baš mi je fino. Pozvana sam da krstim par osoba i jednu sam odbila jer me boli uvo što se to ne odbija ako ona to želi forme radi. Eto-imaš izbor i ne umiješ da ga napraviš kako treba. Nikad se ne bi krstila ali kaže-šta znam,glupo mi da se moji krste a ja ne. Mnogo njih to sad radi na brzinu i to čisto da makne s dnevnog reda,nema tu vjere i posvećenosti,želje.. nego eto-ja se sad krstim,pa te vjenčam pa ćao-ne poznajemo se. Previše filozofije oko toga,recimo jedna porodica treba sad da se krsti,sva djeca imaju želju ali ne mogu jer im se otac dogovorio prije 5-6 godina da im kumuje jedna porodica sa kojom je samo on dobar. e to je kršenje izbora. a ovo za bebe...nemam ništa protiv

Hehe, bas naprotiv, ja mislim da je ljudi shvataju neozbiljno 

Dobar deo zivota sam bio, hajde da kazem, agnostik. I bilo mi je drago uslovno receno "sto nisam bio ukaljan" 
Stvar duhovne zrelosti (valjda) treba da predstavlja taj korak.

Biti vernik "cisto radi reda" (zbog roditelja, komsija, sredine) je glupost 
Bolje dobar atesita nego nikakav vernik 

pa to su ti oni loši primjeri da imaš izbor,a da nemaš pojma šta ćeš s njim.
razumijem te  potpuno u dijelu da se vjera nosi u sebi  i da je na nama šta ćemo s njom,imalo to ili ne fizičkih manifestacija.
ljudi samo mnogo vole da 'poštuju red' 

jedna moja sestra se krstila na dan vencanja 

jedna i jedina sigurno 

@ThePhilosopher
slazem se sa tobom da decu ne treba krstiti tako rano.. to treba da bude stvar izbora, a i taj cin bi trebalo da predstavlja veliku stvar u zivotu svakog vernika. 
s obzirom da je se niko nece secati, gubi svoju istinsku vrednost
na ovaj nacin se samo pravi festa od svega toga, kao sto nas narod ima obicaj da radi i sa svim drugim stvarima..

Početak ove priče je pre svega vezan za veru tvojih roditelja, znači nasledjenu i veru koju sam imaš, ukoliko imaš neku drugu. Ili nemaš nijednu.

Ako pričamo o hrišćanstvu u našem slučaju o pravoslavlju, naravno da dete nema izbor. Po tradiciji, čija se tumačenja danas veoma svojevoljno definišu, dete treba da bude kršteno pre svoje prve godine života ili bar na dan svog prvog rodjendana. Može i kasnije, nije ništa strašno. Bolje ikada nego nikada.

Tvoj stav da detetu treba prepustiti izbor nije neosnovan ali je polovičan. Niko tebi ne može zabraniti da veru promeniš kada sazriš i eventualno promeniš mišljenje. Sve i da si kršten po pravoslavnim običajima ništa te ne sprečava da to uradiš u nekoj crkvi druge veroispovesti. Zar imamo malo takvih primera?

Čin krštenja inače spada u jednu od Svetih Tajni Hrišćanstva i ne može ti naškoditi čak iako se u medjuvremenu predomisliš pa odeš u katolike, budiste, muslimane itd.
Na tom činu, pored roditelja, glavna figura je kum koji preuzima duhovnu obavezu oko deteta koje krsti (po pravilu) i otud ime na engleskom Godfather (kum).

Pored toga, računa se da je duša deteta čista i neiskvarena do neke 12 ili 13 godine života, ne znam tačno (čitaj puberteta) pa bi u svakom slučaju bilo dobro dete krstiti do tog perioda ukoliko se to ne uradi "na vreme" i "po običaju".

Ovo sve važi u okvirima Pravoslavne vere, za druge  nisam tako precizna.

Pozdrav.

jeste 

nisam pricao o potencijalnim problemima na koje bi naisli ljudi koji bi hteli da promene veru, ili da bi to smetalo ateistima i agnosticima posto ne bi trebalo ni da ih dotice tako nesto
govorim iz prespektive vernika, sta bi to trebalo da predstavlja. zar ti kao vernik ne bi volela da se secas svog krstenja?
ne sumnjam da poznajes sve pravoslavne obicaje, i sta crkva prica da treba da radis, ali trenutno diskutujemo o tome kako bi trebalo da bude a ne kako nalazu obicaji  

Dala sam ja odgovore na svako pitanje al evo i da nacrtam:

da, dete treba krstiti dok je malo a čin krštenja može da gleda i kada poraste, u svom okruženju.
I još mnogo toga može lepog da doživi ukoliko se roditelji postaraju za to i uvedu ga u svoju veru na pravi način

*a možda da pitaš neko pravoslavno lice da li može čin krštenja da reprizira negde oko 18-te godine