Данас смо се, осим тога, договорили да у Републици Српској изградимо школу која ће се звати ’Србија’”, истакао је Коштуница.
.............
казао је Додик и додао да позива и Хрватску да, ако жели, изгради једну школу у Републици Српској која ће носити назив „Хрватска”.
.........

Dodik otputovao u Vatikan
Vatikan

BANJALUKA, 7. SEPTEMBRA (SRNA) - Predsjednik Vlade Republike Srpske /RS/ Milorad Dodik otputovao je danas u Vatikan, gdje će razgovarati sa nadbiskupom Dominikom Mambertijem, koji je nadležan za inostrane poslove.

U saopštenju iz Biroa Vlade RS za odnose sa javnošću precizira se da će sastanak premijera Dodika i Mambertija početi u 11.15 časova, u kancelariji nadbiskupa Mambertija u atriju Tri apostolske palate u Vatikanu.

Izvor: RTRS 07.9.2007.


Moram da primetim kada bi se Alkalaj bavio toliko spoljnjom politikom bilo bi dobro za sve.

Све у духу Деjтона  Главна тема на сjедници повезивање Српске и Србиjе у области електропривреде, хидропотенциjала, петрохемиjе и нафтне индустриjе, рекао Милан Jелић... Желимо да понудимо исте односе и Федерациjи БиХ, што jе практичан доказ да поштуjемо териториjални интегритет БиХ и Деjтонски мировни споразум, нагласио Борис Тадић

Glas Srpske

Економски раст будућност Српске



Република Српска показала да се планским приступом, вољом и знањем за веома кратко вриjеме ствари могу покренути у позитивном правцу. Српска ће у наредне двиjе-три године бити економски препорођена, рекао Славко Jовичић

ПAЛЕ - У склопу ОЕБС-овог проjекта "Млади и избори", Омладински савjет града Источно Сараjево у Палама организовао jе округли сто о теми запошљавања, стамбеноj политици, безвизном режиму, као и модернизациjи образованог система. Као посебни гости у његовом раду учествовали су посланик Савеза независних социjалдемократа у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Jовичић и одборник Партиjе демократског прогреса у Скупштини општине Пале Мирослав Брчкало.

Говорећи о могућностима да се побољша положаj младих, Славко Jовичић jе истакао да политичари на свим нивоима власти мораjу конкретниjе и са више одговорности да прилазе рjешавању постоjећих проблема.

Оциjенио jе да у земљи пуноj контроверзи, каква jе БиХ, ниjе jедноставно створити ефикасан амбиjент, jер поjедини носиоци власти су више посвећени дневнополитичким потребама и очувању добрих личних позициjа него пословима од општег интереса.

- Република Српска показала да се планским приступом, вољом и знањем за веома кратко вриjеме ствари могу покренути у позитивном правцу. С обзиром на чињеницу да jе пред нама година великих инвестициjа, са озбиљном дозом оптимизма и одговорности могу поручити да ће Српска у наредне двиjе-три године бити економски препорођена - нагласио jе Jовичић.

Он jе оциjенио да ће добро осмишљен развоjни концепт створити услове за ново запошљавање.

- Све jе више младих људи са факултетским дипломама, али то знање и образовање неће значити много уколико не обезбиjедимо посао и могућност да ти млади буду задовољни, па тако и пуни елана да своjе прогресивне идеjе преточе у свеукупан напредак на овим просторима - рекао jе Jовичић.

На краjу jе оциjенио да jе за "Републику Српску наjвећа срећа што има извршну власт, коjа зна шта хоће и како то да оствари".

Одборник ПДП-а у паљанском парламенту Мирослав Брчкало подсjетио jе да су се подстицаjним мjерама за развоj малих и средњих предузећа, те организовањем саjмова запошљавања ипак остварили ефекти коjе не треба занемаривати.

Он jе такође указао на потребу да и млади са ових простора буду активниjи, jер само тако могу скренути пажњу на своjе потребе.

- Сваком поjединцу jе наjлакше помоћи уколико и сам показуjе интересовање да риjеши потешкоће са коjима jе суочен. Стога jе неопходно да што већи броj младих учествуjе у раду организациjе коjе окупљаjу ту популациjу - истакао jе Брчкало, не заборавивши да помене како jе и данас под утиском да су млади у Источном Сараjеву показивали прилично пасиван однос према важним питањима и проблемима коjи их се директно тичу.

Предсjедник Омладинског савjета Источног Сараjева Остоjа Aвлиjаш рекао jе да ће ова организациjа и убудуће организовати сличне скупове и настоjати да анимира младе да се у што већем броjу ангажуjу у њеном раду, пошто сама активно ради на креирању програма, чиjи jе циљ да побољша положаj ове популациjе.

С. ШЕКAРA

ОБРAЗОВAЊЕ

Славко Jовичић jе оциjенио да jе снажан Универзитет у Источном Сараjеву окосница развоjа у овом диjелу Републике Српске, те да и млади и политичари мораjу да буду активни како би се обезбиjедили услови за његово даље jачање.

- У Парламенту БиХ изборили смо се за закон коjи jе сачувао аутономност наших универзитета, а сада jе пред нама задатак да стварамо услове за даљи напредак високошколског образовања на овим просторима, у чему и значаjну улогу мораjу имати управо млади - нагласио jе Славко Jовичић.

Glas Srpske

Kad se govori o snažnom univerzitetu neophodno je da se što pre donese na državnom nivou zakon o visokom školstvu. Dok se to ne učini blokirani su svi procesi usklađivanja sa Bolonjom, i postdiplomske studije.

Ozren- pomen žrtvama NATO bombardovanja
Doboj

DOBOJ, 7. SEPTEMBRA (SRNA) - U opštinama Petrovo i Doboj danas je služen pomen i odata pošta za 17 srpskih borca i 15 civila poginulih tokom NATO bombardovanja dobojsko-ozrenskog područja u septembru 1995. godine.

Kod spomen-obilježja na visu Kraljica na Ozrenu, u opštini Petrovo i kod spomen-krsta na visu Becanj, kod Doboja položeni su vijenci i služen pomen, kome su prisustvovale porodice poginulih boraca i civila, njihovi saboraci i prijatelji, te delegacije boračkih i društveno-političkih organizacija iz Doboja i Petrova.

Prema vojnim podacima, NATO avijacija je tokom operacije "Odlučni odgovor" u vazdušnom prostoru Republike Srpske, od 1. do 13. septembra 1995. godine, izvršila oko 5 300 borbenih letova i izručila više od 5 000 tona raznog ubojnog materijala od kojeg su 152 lica poginula, a 273 ranjena.

Dejstvujući u opštini Petrovo NATO avijacija je srušila RTV i PTT relej na visu Kraljica, a u opštini Doboj PTT relej na visu Becanj i predajnik lokalnog radija u prigradskom naselju Miljkovac.

Tokom NATO bombardovanja djelimično su porušene kasarne u naseljima Usora, Bare i Potočani, a oštećeno je i više kuća u njihovoj blizini.

DANAS RADNI SASTANAK MINISTARA RS I SRBIJE

BANjALUKA – U Banjaluci će se danas održati radni sastanak resornih ministara u vladama Republike Srpske i Srbije na kojem će se dogovoriti buduća saradnja u oblasti energetike, trgovine, turizma i prosvete.

U ime Vlade Srbije sastanku će prisustvovati ministri rudarstva i energetike Aleksandar Popović, trgovine i usluga Predrag Bubalo i ministar prosvete Zoran Lončar, dok će Vladu RS predstavljati ministri privrede energetike i razvoja Rajko Ubiparip, trgovine i turizma Predrag Gluhaković i ministar prosvete i kulture Anton Kasipović.

Sastanku ministara prisustvovaće i premijer RS Milorad Dodik.

Posle sastanka predviđeni su pojedinačni sastanci resornih ministara RS i Srbije.

U saopštenju se podseća da je u skladu sa Sporazumom o specijalnim i paralelnim odnosima između Republike Srpske (RS) i Srbije na prvoj sednici veća za saradnju RS i Srbije, održanoj prošle sedmice u Banjaluci, dogovorena saradnja u oblastima energetike, trgovine, turzima i prosvete.

Beta

KBC Banja Luka
(Patriot magazin)

Svjedoci smo proteklih deceniju i po da su se sa svakom promjenom vlasti u Republici Srpskoj mijenjali i kompletni menadžmenti preduzeća i ustanova koji spadaju pod ingerencije Vlade. U nekim slučajevima, takve promjene su bile i normalne, dok su, mora se priznati, vrlo često bile potpuno neopravdane pa čak i jako štetne.

Aktuelna Vlada RS, koliko god potrajala, ostaće upamćena po neviđenim „čistkama“ politički nepodobnih kadrova u rukovodstvima od najsitnijih do najbitnijih društvenih, privrednih i drugih subjekata koji su pod njenom šapom. Kao najcrnja mrlja politike „partija ispred struke“ ostaće opasna kadrovska kombinatorika u ustanovama koje bi trebalo da se brinu za život i zdravlje ljudi! Pogotovo u situaciji u kojoj zamjena uloga političke podobnosti i stručnosti dovede do kobnih posljedica!

Banjalučki Klinički centar zasigurno je najegzaktniji primjer gorepomenute bahatosti onih koji su na vlasti. Mada se odavno, još od prije ustoličenja aktuelnih vlastodržaca, o ovoj instituciji u javnosti više moglo čuti po kriminalnim radnjama njenog rukovodstva nego po profesionalnim dostignućima, činjenica je da nijedna vlast prije ove nije u tolikoj mjeri degradirala ovu zdravstvenu ustanovu i pretvorila je u nešto o čemu se danas sa zgražavanjem govori.

Krv, smrt, laž…

Javnost, naviknuta na to da se već odavno KC koristi kao mjesto za potkusurivanje u različitim političko-kadrovskim igrarijama, koje nastaju sa promjenom vladajućih struktura, nije se toliko iznenadila kada je, netom po preuzimanju vlasti, Dodikova vlada prošle godine smijenila direktora KC-a Dragana Kostića (koji je poštenje mijenjao za šporet i televizor) i na čelo ove ustanove postavila dr Milana Skrobića. Ni činjenica da se promjenom rukovodstva na čelu KC-a mjesecima ništa nije mijenjalo, bar ne nabolje, nije bila toliko zapanjujuća, koliko Skrobićeva nedavna odluka, donesena u koordinaciji sa ministrom zdravlja i socijalne zaštite RS Rankom Škrbićem, kojom su smijenjena četiri načelnika klinika u sastavu Kliničkog centra.

Za načelnika Vaskularne hirurgije umjesto Svetozara Radulovića imenovan je Zoran Roljić. Na čelo Abdominalne i opšte hirurgije umjesto Milorada Stanišića došao je Milan Simatović. Načelnika Torakalne hirurgije Slobodana Bilbiju zamijenio je Dušan Janjičić, dok je Zoran Dimitrijević postavljen za načelnika Plastične i rekonstruktivne hirurgije umjesto Brane Despota. Novi načelnik Pedijatrijske klinike je Stevan Bajić, koji je na tom mjestu zamijenio Jelicu Predojević.

Smijenjenim načelnicima klinika – uglednim ljekarima njihova stručnost i iskustvo nisu bili dovoljni da ostanu na svojim pozicijama, jer svi imaju jednu manu, koja je sa tačke gledišta aktuelne vlasti neoprostiva – niko od njih, za razliku od novopostavljenih, nije član Partije!

Bez potrebne političke podobnosti, u RS, javna je tajna, više niko ne može dobiti ni posao čistačice, ali ako je takav kriteri presudan pri izboru hirurga, onda je đavo odnio šalu!

Zbog takvog ponašanja ova vlast će se teško moći oprati od krvavog bilansa koji je upravo u danima nakon smjena u KC-u zabilježila ta zdravstvena ustanova. Dr Zoran Roljić, novopostavljni načelnik Klinike za vaskularnu hirurgiju, nakon postavljenja je operisao troje ljudi – nijedno od njih više nije među živima!

Spašavajući, valjda šta se spasiti može, u prošli ponedjeljak se oglasio i ministar Ranko Škrbić, koji je u izjavi dnevnom listu Press , odbacivši sve “spekulacije” oko dešavanja u KC-u, čak i pohvalio doktora Roljića.

“Osim toga, u subotu (01. 09. o. g., op. aut.) doktor Roljić je uspješno izveo najsloženiju operaciju u vaskularnoj hirurgiji, a riječ je o pacijentu koji je imao diskenantnu aneurizmu aorte”, rekao je ministar.

Onoga dana kada je ova Škrbićeva izjava osvanula u novinama, pacijent o kojemu je govorio ministar zauvijek je napustio ovaj svijet.

Ne skrivaju tu činjenicu ni u KC-u. Ono što je Patriotu tim povodom rečeno zvuči više nego morbidno, otprilike kao: operacija je uspjela – pacijent podlegao!

„Pacijentkinja je preminula dana 04.09.2007. godine u pet časova, dakle četvrti postoperativni dan, a uzrok smrti je aneurizma grudne aorte. Napominjemo da je kod pacijentice uspješno izvršen hitan operativni zahvat zbog prsnuća trbušne aorte“, kažu u Službi za informisanje banjalučkog KC-a! Sramota!

Nije to ništa u usporedbi sa nastavkom ovog odgovora na naše pitanje, u kojem se mudro konstatuje da „načelnik Roljić od subote 1.9. 2007. godine do 5.9.2007. nije izvršio nijednu operaciju, tako da 'proteklih dana nisu podlegla još dva pacijenta koje je operisao dr Roljić'“, rekli su odbacujući naša saznaja, kao da je bitno da li je neko poslije Roljićeve operacije podlegao u četvrtak, petak ili subotu...

Ovakva izjava, pogotovo što dolazi iz jedne zdravstvene ustanove, više je nego morbidna i sramna i predstavlja pokušaj najcrnje obmane javnosti.

Laik bi pomislio da zahvat koji je preduzeo dr Roljić nema nikakve veze s uzrokom smrti pacijenta. Eminentni stručnjaci tvrde drugačije.

Kažu, dr Roljić ovom pacijentu (S. K.) jeste izvršio operaciju zbog prsnuća trbušne aorte, međutim, on nije prepoznao da pacijent ima problema i sa grudnom aortom, a da ja pravilno postupio, on bi otkrio taj problem i u tom slučaju se operacija ne bi ni mogla izvesti u Banjaluci, već u Beogradu, ili nekom drugom kliničkom centru koji posjeduje tzv. „vještačko srce“! Vrlo vjerovatno, pomenuta pacijentkinja bi sada bila živa.

Drugo, tvrdnja portparola Kliničkog centra da Roljić od subote 1.9.2007. godine do 5.9.2007. nije izvršio nijednu operaciju, tako da 'proteklih dana nisu podlegla još dva pacijenta...“, prema našim saznanjima je netačna. Štaviše, kako tvrde dobro upućeni izvori, smrt dvoje pacijenata se čak pokušala prikriti tako što je skrivana dokumentacija i što su već mrtvi prebacivani na druge klinike!

Članska karta umjesto diplome

Naravno, niko sem nadležnih istražnih organa ne može utvrditi nečiju odgovornost za određeno djelo, pa ni odgovornost dr Roljića u ovom slučaju. Međutim, čak je i u najmanjem saobraćajnom udesu, bez obzira na to ko ga je izazvao, kriv onaj ko nema položen vozački ispit.

Za posao vaskularnog hirurga vozačka nije bitna, ali je osim članske karte SNSD-a bitna subspecijalizacija iz ove oblasti. Roljić diplomu o ovoj specijalizaciji ne posjeduje!

Da bi apsurd bio veći, to su nam potvrdili i u Kliničkom centru, gdje, naravno, u tome „ne vide ništa loše“.

„ Dr Zoran Roljić , koji je nedavno postavljen na mjesto načelnika Klinike za vaskularnu hirurgiju, ima potvrdu da je položio ispit iz vaskularne hirurgije pred komisijom dana 27.1.2005. godine sa ocjenom 10. Potvrdu je izdao Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Veće za poslediplomsku nastavu, dana 27.1. 2005. godine“, saopšteno je, ali ni reči o tome da to nikako ne znači da je Roljić položio sve potrebne ispite za specijalizaciju.

Pa ne radi Roljić u obućarskoj radnji pa da mu je za obavljanje posla potrebna potvrda nekog majstora da je kod njega određeno vrijeme šegrtovao! On izvodi najkomplikovanije hirurške zahvate, od čijeg uspjeha zavise ljudski životi.

Prodavanje „baba pod žabe“, koje pokušavaju izvršiti portparoli KC-a odgovarajući na naša pitanja zato ne može proći, ni kada kažu da Roljić ispunjava uslove za radno mjesto, odnosno funkciju na koju je postavljen. Istina je da Roljić ima više od tri godine iskustva kao ljekar specijalista, što posebno naglašavaju u KC-u. Međutim, on je specijalista opšte, a ne vaskularne hirurgije, kojom se sada bavi! To su dvije različite oblasti, isto kao kada bi se diplomirani inženjer elektrotehnike zaposlio na mjesto stomatologa!

Privatno u radno vrijeme...

Politička podobnost bila je presudna i kada je Vlada RS, u proljeće prošle godine, dr Milana Skrobića postavila na mjesto direktora banjalučkog Kliničkog centra.

Iako je tada pa sve do nove 2007. godine, pored posla u KC-u, radio i u privatnoj zdravstvenoj ustanovi, Skrobiću to nije smetalo da se na sva usta bori protiv „duple“ ljekarske prakse i najavljuje da će zaposlenima u ustanovi na čijem je čelu zabraniti da istovremeno rade i po privatnim ordinacijama. S druge strane, on lično je, i to u radno vrijeme od 13.30, svakog radnog dana ordinirao u „Euromediku“ – što se može vidjeti i na zvaničnoj web prezentaciji ove privatne zdravstvene ustanove. Skrobićeva dupla praksa u radno vrijeme nije smetala ni ministru Škrbiću kada se javno i zvanično deklarisao protiv takve pojave. Tako je bar medijima izjavio premijer Dodik nakon što je sa Škrbićem i predstavnicima strukovnih sindikata zdravstva potpisao protokol o uređenju odnosa u ovoj oblasti.

“On je (Dodik, op. a.) istakao i da se svi potpisnici protokola slažu da treba zakonski zabraniti dvojnu praksu u zdravstvu, što znači da oni koji rade u javnom sektoru ne mogu da rade i u privatnom”, prenijeli su mediji. (Treba napomenuti da su režimski mediji prošle nedjelje objavili i da su prema njihovim saznanjima pomenuti načelnici klinika smijenjeni i zbog tog što su tolerisali duplu praksu.)

Proteklih dana se na primjeru KC-a pokazalo kuda ovakva kadrovska politika aktuelne vlasti vodi. U normalnoj državi i pri manjem incidentu od horora koji se odvija u banjalučkom Kliničkom centru ministar zdravlja bi podnio ostavku, ili bi jednostavno bio smijenjen. U tom slučaju šta bi se u pravnoj državi desilo sa direktorom zdravstvene ustanove i sa hirurgom kojem su tri pacijenta zaredom podlegla – ne mora se ni govoriti. Ovdje to kao da nikome nije bitno. Vlasti je bitno da su podobni, ugledni članovi Partije zadovoljeni direktorskim i načelničkim foteljama. Članska karta SNSD-a odavno je zamijenila diplomu, radničku knjižicu, ind eks, zdravstveni karton, zdravstvenu knjižicu, krštenicu, voznu kartu, vjenčani list, račun za struju…

Škrbić izbjegava odgovornost

Ministru zdravlja i socijalne zaštite RS Ranku Škrbiću uputili smo pitanja, koja je on, umjesto da na njih odgovori, proslijedio Kliničkom centru Banjaluka.

Pitanja koja smo uputili Škrbiću:

1. Da li doktor Zoran Roljić, nedavno postavljen na mjesto načelnika Klinike za vaskularnu hirurgiju, ima diplomu subspecijaliste vaskularne hirurgije?

2. Kako je doktor Roljić mogao biti postavljen za načelnika klinike ako nema ni diplomu ni tri godine radnog staža kao specijalista vaskularne hirurgije?

U dnevnom listu Press (ponedjeljak 3.09.2007) izjavili ste da je dr Roljić u subotu izvršio uspješnu operaciju, međutim, prema našim informacijama, taj pacijent je podlegao (radi se o Slobodanki K.) i ne samo to nego su proteklih dana takođe podlegla i još dva pacijenta koje je operisao doktor Roljić.

Šta ćete kao ministar preduzeti?


Odgovore su nam umjesto Škrbića uputili iz Kliničkog centra:

– Dr Zoran Roljić , koji je nedavno postavljen na mjesto načelnika Klinike za vaskularnu hirurgiju, ima potvrdu da je položio ispit iz vaskularne hirurgije pred komisijom dana 27.1.2005. godine sa ocjenom 10. Potvrdu je izdao Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Veće za poslediplomsku nastavu, dana 27.12005. godine (Potvrda broj 02-BX-3).
– U Pravilniku o izmjenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mjesta Kliničkog centra od 18.4.2001. godine mijenjaju se uslovi za radno mjesto načelnika u svim organizacionim cjelinama medicinskih poslova, tako da glase: medicinski fakultet, specijalista iz djelokruga rada klinike, zavoda ili službe, radno iskustvo najmanje tri godine na poslovima ljekara specijaliste. Napominjemo da je dr Zoran Roljić specijalizirao opštu hirurgiju dana 23.6.1999. na Univerzitetu u Beogradu, Medicinski fakultet, tako da ima više od osam godina
radnog staža kao specijalista. Koristimo ovu priliku da istaknemo da ste u pitanju unaprijed stavili odgovor za koji smatrate da je tačan.
– Pacijentkinja je preminula dana 04.09.2007. godine u pet časova, dakle četvrti postoperativni dan, a uzrok smrti je aneurizma grudne aorte. Napominjemo da je kod pacijentice uspješno izvršen hitan operativni zahvat zbog prsnuća trbušne aorte. Takođe, načelnik Roljić od subote 1.9.2007. godine do juče ujutro (5.9.2007) nije izvršio nijednu operaciju, tako da „proteklih dana nisu podlegla još dva pacijenta koje je operisao dr Roljić“.
Pitanja smo uputili i direktoru te ustanove dr Milanu Skrobiću. Interesantno je da su iz Kliničkog centra odgovorili na pitanja upućena Škrbiću, dok “ nis u mogli” odgovoriti na pitanja direktoru, koji je, kako su nam rekli, na odmoru. To samo pokazuje da je u stvari Škrbić pravi i neprikosnoveni “gazda” u Kliničkom centru, te da bi kao takav morao preuzeti odgovornost za ono što se tamo dešava.

NSRS: Usvojen zakon o gasu
Narodna Skupština Republike Srpske

BANJALUKA, 12. SEPTEMBRA /SRNA/ - Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske /RS/ usvojili su danas Zakon o gasu, koji je neophodan za proces otvaranja tržišta prirodnog gasa.

"Cilj ovog zakona je da utvrdi uslove potrebne za racionalan i ekonomičan razvoj transporta i distribucije prirodnog gasa na teritoriji RS, u zemlji i regionu, kao i da promoviše preduzeća za pružanje stručnih usluga za bezbjedno i nesmetano snabdijevanje potrošača prirodnim gasom" - rekao je u obraćanju poslanicima ministar privrede, energetike i razvoja RS Rajko Ubiparip.

On je dodao da razlozi za donošenje ovog zakona proizlaze iz primjene Projekta "Giljotina propisa", koji vodi Savjet za regulatornu reformu privrednog sistema.

"Donošenjem ovog zakona stvaraju se preduslovi za pojednostavljenje procedura i smanjenje troškova priključenja objekta na transportnu i distributivnu gasovodnu mrežu, kao i za izdavanje ovlaštenja pravnim licima za obavljanje uslužnih djelatnosti iz ove oblasti" - rekao je Ubiparip.

Predsjednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić rekao je da će poslanici tokom današnjeg zasjedanja nastaviti raspravu o Prijedlogu prostornog plana RS do 2015. godine nakon što Vlada razmotri amandmane poslanika.

Rasprava o ovoj tački dnevnog reda prekinuta je sinoć kako bi Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, kao predalagač, imalo vremena da razmotri 25 amandmana i jedan zaključak koje je tokom jučerašnje skupštinske rasprave uložilo 20 poslanika.

U toku je rasprava o Nacrtu zakona u internoj reviziji u javnom sektoru RS.

Na dnevnom redu su izvještaji o radu Regulatorne komisije za električnu energiju RS i o radu Pravobranilaštva RS u prošloj godini, kao i polugodišnji izvještaji o izvršenju Budžeta RS i o radu Ministarstva unutrašnjih poslova RS.

Pred poslanicima će se naći Izvještaj o saradnji institucija RS sa Haškim tribunalom od 1. aprila do 30. juna 2007. godine, a biće upoznati i sa aktivnostima izgradnje zgrade Vlade RS.

Poslanici će se izjašnjavati i o odlukama o posebnim privatizacionim programima "Poljoprivrednog zavoda" Doboj, Fabrike kompresora i pneumatskih alata "Trudbenik" Doboj i "Glasa Srpske" Banjaluka.

U toku jučerašnjeg zasjedanja poslanici su četiri časa potrošili na usvajanje dnevnog reda i na "aktuelni čas", a u nastavku su usvojili Zakon o izmjeni Zakona o poljoprivredi i Zakon o dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Izvor:RTRS 12-9-2007.

Ovim se otvara mogućnost da se tržište nafte i zemnog gasa relaksira od pritiska monopola.

Direktor Transparency Internationala (TI) za BiH Boris Divjak u poslednje vrema našao se na udaru zvanične vlasti u Republici Srpskoj, koja ga sve više doživljava kao neprijatelja, a ne partnera u sagledavanju i rešavanju mnogobrojnih problema sa kojima se suočavaju zemlje u tranziciji.

“To nije ništa novo, pošto nijedna vlast u TI nije vidjela saveznika, nego je to tradicionalno bila opozicija. Kad bi opozicija došla na vlast, onda bi TI postajao državni neprijatelj. To nije prvi put niti je specifično za RS, već je to priča koja se dešava na cijelom prostoru BiH, pa i šire gdje postoje ogranci TI”, kaže Divjak u intervjuu za Patriot . To je tako, nastavlja on, jer je TI organizacija koja ukazuje na probleme, pogotovo one u sektoru javnih finansija, kao i na nedostatak dobre vladavine i upravljanja transparentno odgovorne vlasti. Prema njegovim rečima, svaka vlast ima tendenciju da kada stupi na dužnost, što više potencijalnih javnih prihoda sliva u džepove političkih partija ili u privatne džepove. “To je slučaj i u RS. Različiti poslovi aktuelne Vlade RS, koji su krajnje sumnjivog karaktera i o kojima ne postoji javna dokumentacija, nisu izloženi svjetlosti dana i oku javnosti. Oni ukazuju na vrlo problematično ponašanje izvršne vlasti i ogroman odliv javnih sredstava. Kada TI na to ukazuje, biva proglašen negativcem”, naglašava Divjak.

 

“Patriot”: Jedan od tih, kako kažete, sumnjivih Vladinih poslova svakako je i onaj oko Termoelektrane Gacko, odnosno aranžman sa “Čezom”, jer do kraja nije jasno šta je potpisano, pod kojim uslovima i kakva je to nova firma napravljena. Kakva su vaša saznanja o tom poslu, da li ste od Vlade tražili odgovore i šta je odgovoreno?

Divjak: Da, mi smo nakon dva okrugla stola, na kojima smo suočili stručnu javnost sa predstavnicima vlasti, došli u pat-poziciju u kojoj predstavnici i ministarstva i Vlade nisu mogli da daju odgovore na vrlo specifična pitanja tog slučaja. Mi smo, prije svega, tražili da se Vlada transparentno ponaša u energetskom sektoru s obzirom na ogroman pad akcija na berzi u čitavom spektru energetskog indeksa berze za deset najjačih preduzeća, gdje su, naravno, i sva ova koja sada idu u netransparentnu privatizaciju.

Drugo, tražili smo da se objave podaci zašto je u RiTE Gacko došlo do prodaje kapitala putem direktne pogodbe kada se moglo ići na mnogo drugih načina prodaje, pa i emitovanjem akcija preko berze, da ne govorimo o međunarodnom tenderu kojim se pozivaju ugledne firme da pokažu interes za privatizaciju bilo RiTE Gacko, bilo ostatka sektora.

Zatim, došlo je do iznenadne transformacije RiTE Gacko, koje je bilo akcionarsko društvo, u društvo sa ograničenom odgovornošću i to je ono što je, možda, najspornije u svemu. Naime, niko nije objasnio tadašnjim akcionarima šta se u stvari dešava tim pretvaranjem iz jednog u drugi oblik– da li oni nestaju sa spiska akcionara, da li im se imovina oduzima, konfiskuje, nacionalizuje, da li je to pljačka privatne imovine, a jeste, ko vodi poslove za njihov račun, zašto oni nisu u stanju da odlučuju?! Oni ne samo da nisu bili upoznati da će se taj proces privatizacije desiti već uopšte nisu bili upoznati sa uslovima o kojima je Vlada očito direktno pregovarala sa preduzećem “Čez” iz Praga.

Ovakvi pokušaji, kojih zaista nema mnogo, protivustavna su kategorija jer se radi o narušavanju prava nad privatnim vlasništvom, odnosno oduzimanju privatnog vlasništva. To je kao kada bi vam vlada oduzela kuću, ili situacija u kojoj se zapitamo zašto bih ja imao svoj stan kada mi ga vlada može konfiskovati i dati ga bilo kome. Hoću da kažem da je krađa akcija isto što i krađa kuća, stanova i sl.

Ono što Vlada u najkraćem roku mora da odgovori jeste koje je to uslove dogovarala sa “Čezom”, da li su oni obavezujući, na koji način će se pravično obeštetiti sadašnji akcionari, šta je uopšte sa pravom malih akcionara u sistemu koorporativnog upravljanja u RS, da li se oni pitaju, da li imaju ikakva pozitivna prava koja su zagarantovana međunarodnim standardima koorporativnog upravljanja ili jednostavno to što neko ima dio vlasništva u nekom preduzeću ne daje nikakva prava u smislu upravljanja tim preduzećima.

Ono što je u svemu tome izuzetno sporno jeste da se Vlada ponaša kao vlasnik, dakle – Vlada jednako vlasnik, a ne Vlada jednako upravljač državnim kapitalom. RiTE Gacko i RiTE Ugljevik su državni kapital, što znači, vaš, moj kapital. To nije kapital koji pripada Vladi RS, već je Vlada trenutno, pošto je izabrana na izborima, određena kao neko ko postavlja upravne odbore da upravljaju tim kapitalima, a nikako da bude vlasnik.

Ta bahatost vlasti kad govore da je to njihovo, Vladino preduzeće, nonsensi su koji krše različite ustavne kategorije.

 

Premijer Dodik je na ove i slične primedbe odgovorio da ništa od toga nije tačno, da nije tačno da je berza pala, da je sve posledica spekulanata koji su nenormalno podigli cene akcija i da je zato, kako on ka ž e, došlo do prirodnog pada akcija kada je posao sa “ Čezom”, za koji tvrdi da je transparentan, završio. Kako to komentarišete?

Kako su mogle pasti cijene akcija na nivo prije navodnih spekulacija? Znači, srušila se cijena Gacka i uopšte tog indeksa energetskog sektora na cijenu prije navodnih spekulacija. Ovdje se uopšte ne radi o spekulacijama. Naravno, svaka berza ima spekulanata i ne bi postojala berza da nema spekulanata i obrnuto. Dakle, logično je da to do neke mjere postoji, ali nije spekulant neko ko želi i vjeruje da ulaganjem svojih para na berzi može imati neke koristi.

I ja sam prošle godine svoj novac ulagao na berzi i od toga sam imao neke koristi i, naravno, ovim padom imam neke štete. Kao neko ko nije spreman da rizikuje svoj novac, ja sam te novce, kada se ušlo u ovakve sporne aranžmane, povukao i stavio ih na drugi način u štednju. To je ono što su uglavnom učinili i ostali građani RS koji su svoj novac ulagali u berzu, jer su u nju vjerovali, vjerovali su instituciji, vjerovali su u tržište kapitala, vjerovali su da se dešava neki ekonomski zamah i da će krenuti neki ekonomski rast.

Ti građani su izigrani, desio se ekonomski pad, desila se situacija jednog vrlo dramatičnog ponašanja berze, koji je pokazao da berza djeluje nezavisno u odnosu na regionalne berze u negativnom smislu. Kada se desio pad, unesena je korekcija koja je stala na svim ostalim berzama u regionu, samo je Banjalučka berza nastavila da pada. To demantuje riječi g. Dodika, jer da je to regularno berzansko ponašanje, da se radi o spekulantima, koji se isto tako kreću i u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj ili na Sarajevskoj berzi, onda bi Banjalučka berza pratila trendove svih drugih regionalnih berzi i vidjela bi se otprilike ista pravila ponašanja – određeni pad, onda stabilizacija, pa konsolidacija kapitala, koji, recimo, iz Gackog prelazi u Ugljevik ili nešto drugo, pa se to onda prelijeva iz jedne vrste akcije u druge.

Ovdje se to nije desilo, ovdje je jednostavno došlo do ogromnog bijega kapitala sa berze, uključujući kapital naših građana. Mi nismo spekulanti, mi smo građani koji su jednostavno izgubili vjeru u nezavisnost berze.

Kao institucija berza je dobro postavljena, ali političari imaju prevelik uticaj na ekonomske tokove, na berzansko raspoloženje i, naravno, mi nismo voljni da ulažemo svoj novac u taj vid finansijskog kapitala.

 

Sličan posao se sprema, a neki mediji su o tome objavili i faksimile dokumenata, sa RiTE Ugljevik. Da li će to značiti novi krah Banjalučke berze?

Sada ne znam do koje mjere može krahirati berza, jer su te vrijednosti već ispod nivoa od prije određenog ekonomskog rasta. Dakle, g. Dodik je uspio da anulira početak jednog ekonomskog buma, koji je bio evidentan prošle godine u vrijeme kada je on stupio na dužnost i kada je zaista postojala vjera da će se neke stvari promijeniti i početi dešavati.

Nažalost, sve to je poništeno i došli smo u situaciju od prije dolaska ove vlasti. Ako pogledamo berzanske indekse, ako pogledamo stanje vrijednosti akcija, neke su vrijedosti upravo na tom nivou, pri čemu se u tom međuprostoru rasta i pada desilo nekoliko krajnje sumnjivih privatizacija, navodnog dolaska kapitala u zemlju, koji praktično nestaje u krajnje netransparentnim uslovima.

Mi zaista nemamo nikakvih spoznaja o tome šta se dešava sa tim kapitalom od prodaje Telekoma, koji su ciljevi, svrha, ideje, projekti Investiciono-razvojne banke RS, koja bi, navodno, time trebalo da raspolaže. Dakle, ne samo da se anuliraju pozitivni rezultati nekih naznaka budžetskih reformi već se istovremeno dešava unazađivanje i to je ono što je opasno, jer pričamo o strukturalnim problemima. To zapravo znači da smo stranim investitorima odaslali strahovito loš signal, zbog čega oni, vrlo vjerovatno, dugo vremena neće razmišljati o ulasku na tržište u RS sa svojim kapitalom, jer su vidjeli koliko je ono podložno političkim pritiscima.

 

Može li se reći da g. Dodik prodajom državne imovine pokušava kupiti politički uticaj zbog toga što iza”Čeza”, navodno, stoje jake interesne grupacije koje imaju veoma snažan uticaj u određenim prestonicama?

To su, u najmanju ruku, spekulacije koje su mnogo gore i opasnije od onoga što on naziva berzanskim spekulacijama. Tako se ne kupuje politička volja. Ona se, međutim, može kupiti transparentnim i odgovornim ponašanjem u daleko više zemalja partnera koje žele imati saveznika sa jednom krajnje odgovornom vlašću.

Ovako se niko ne kupuje, to je stara priča koja me podsjeća na onu – kupio sam “mercedes” da bi se Japanac mogao udobno smjestiti na putu od Mahovljana do Banjaluke. To su floskule koje će nam vlasti pokušavati servirati ne bi li ikako opravdali ovakve sulude poteze, ali ja jednostavno mislim da su to dječije priče i da niko dovoljno inteligentan i ozbiljan na njih ne bi smio nasjesti.

 

Kao jedan od argumenata zašto je posao sa “Čezom” sporran, naveli ste i onaj da je “Čez” proteran i sa Kosova?!

To su neke od priča koje kruže u ekonomskim i ekspertskim krugovima jugoistočne Evrope. To je teško potkrijepiti dokumentima, ali je “Čez”, navodno, po spoznajama jedne grupe koja je partner TI na Kosovu, dolazio u Prištinu, nudio sličnu vrstu aranžmana koju je vlast UNMIK-a odbila zato što su shvatili da se radi o krajnje sumnjivoj ponudi i aranžmanu koji je nepotreban Kosovu, koje nastoji postati jedan ozbiljan entitet u regionalnim krugovima.

 

Velovima tajne, slično kao i posao sa “Čezom”, obavijen je i posao prodaje naftnog sektora RS. Javnosti na uvid nije dat ugovor, ne zna se šta u tom ugovoru piše, niti se zna da li je firma koja je, navodno, kupila naftnu industriju državna ili privatna. Prvo se mesecima govorilo da se naftna industrija prodaje “Zarubežnjeftu”, koji je državna firma, da bi se na kraju priče kao kupac pojavio “NjefteGazInkor”. Kako vidite privatizaciju naftnog sektora u RS i kakva su vaša saznanja oko “NjefteGazInkora”, s ozbirom na to da ste svojevremeno u “Slobodnoj Bosni” izjavili da imate informaciju da se, ipak, radi o privatnoj firmi, a da je čak jedan od suvlasnika s ovih prostora?

Da, jedini podaci do kojih smo uspjeli doći oko tih strateških partnera kojima se prodaje naftna industrija jesu oni putem Konkurentskog savjeta BiH. Međutim, i Konkurentski savjet je dio informacija o ruskom partneru prikrio, odnosno nije bio spreman dostaviti informacije o vlasništvu. Znamo procente, i to je javno dostupna informacija, ali ne znamo tačno imena ljudi koji stoje iza toga. Mi smo pokušali da do informacija dođemo putem TI Rusije. Problem je što je naš ogranak u Rusiji praktično u poluilegalnom statusu zbog ogromnih pritisaka koje tamošnja vlast i g. Putin lično vrše na rad TI, tako da je mogućnost djelovanja jako sužena iako imamo obećanja da će nam, ako budu u stanju da izvrše provjere, dostaviti određene informacije.

Činjenica je, međutim, da se jedna privatizacija ponovo dešava na krajnje netransparentan način, jer nismo u stanju da saznamo s kim se pregovara, nego nam se informacije serviraju selektivno i uz to se s vremenom mijenjaju. Imamo prilično nevjerovatne priče o nemogućnosti naplaćivanja bankovnih garancija, i to od prvoklasnih ruskih banaka. Cijela priča koju je ovdašnja vlast servirala, o nekoj navodnoj preregistraciji ruskih banaka, apsolutna je laž i za to imamo provjerenu informaciju. Bankarski almanah, koji je najrelevantnija publikacija o bankama u svijetu, jako dobro ocjenjuje ovu banku (“Vnješeokonom banka”, op. a.), tako da je u svakom času moguće naplatiti garanciju.

Dakle, radilo se o kupovini vremena, u kojoj su isplaćeni, odnosno očišćeni dugovi Rafinerije koje je Vlada preuzela na sebe, opet krajnje netransparentno – mi ne znamo koliki su ti dugovi bili, koliko su oni bili realni, ko stoji iza firmi kojima su dugovi naglo isplaćeni iz budžeta, ne znamo iz koje stavke, pošto za to nije bilo predviđene stavke. Mi pretpostvaljamo da su dugovi isplaćeni od sredstava koja su došla iz privatizacije, recimo, Telekoma, da su to firme iza kojih mogu stajati ljudi bliski vlasti, pa su jednostavno našle načina da zatvore taj krug i da se pare iz budžeta sliju u privatne džepove. To je takođe jedna spekulacija, ali ovih dana svi volimo spekulisati pa što ne bismo i mi.

 

Kako komentarišete potez Vlade da do sada poveriocima Rafinerije isplati gotovo stotinu miliona dolara, a da pre toga nije naplatila novac dužnika Rafineriji?

To jednostavno dovodi pred sumnju da li to uopšte ide na privatizaciju ili je to, možda, bio paravan da se isplate ovi navodni dugovi i da se jednostavno prespu novci iz budžeta na neke račune prilično sumnjivih preduzeća sa Djevičanskih ostrva, iz Lihtenštajna itd. To su sve zemlje u kojima je, u najmanju ruku, registovan sumnjiv kapital. To su firme koje su, navodno, bile dobavljači Rafineriji i koje su sada odjednom povjerioci, odnosno kojima je Vlada preuzimanjem duga postala dužnik.

Na Djevičanskim ostrvima nije teško registrovati firmu, to možemo u nekoliko dana završiti i vi i ja, i isto tako fiktivno isporučiti neku naftu koju je vrlo teško provjeriti i odjednom Vladi ispostaviti račun od 20 miliona maraka. Onda će Vlada, s obzirom na to da je kolektivno preuzela dugove Rafinerije, tih dvadesetak miliona maraka vama ili meni isplatiti, a mi ćemo se privatno nagoditi kako ćemo te novce podijeliti. Samo pričam o jednoj teoretskoj mogućnosti.

Naravno, voljeli bismo da vjerujemo da ta mogućnost u ovom slučaju nije istina i zato pozivamo, evo već po drugi put, Ministarstvo energetike da objavi dokumente i da se uvjerimo da je Vlada poslovala s najboljom namjerom, da se radi o legalnim privrednim subjektima koji su stvarno isporučivali sirovu naftu Rafineriji, da su to dugovi nastali na legalan i transparentan način, po sistemu nabavke nafte putem tendera, da su ti dugovi onda preuzeti i da ih Vlada servisira...

U tom slučaju zaista ništa ne bi bilo sporno i Vlada bi demonstracijom legalnosti tog posla zadobila ogromno povjerenje javnosti, a svi bismo bili vrlo zahvalni Vladi što na tako kvalitetan način upravlja državnom imovinom.

 

Šta vam je odgovoreno iz Ministarstva energetike?

Ne uspijevamo dobiti povratnu informaciju, te smo obavijestili ministra Rajka Ubiparipa da neodgovaranjem na naše upite, koji se pozivaju na Zakon o slobodi pristupa informacijma, i kršenjem zakonskih rokova, praktično krši zakon. Takođe smo ga obavijestili da smo, ukoliko on krši zakon, spremni tužiti Vladu na Sudu BiH zbog kršenja zakona i Ustava.

 

Da li ste pokušavali doći do odgovora Vlade RS o dodeli koncesija firmi “Balkan Amerika”?

Taj ugovor nismo tražili, ali smo upoznati da je tu, opet, došlo do jednog netransparentnog poklanjanja državne imovine. Očekujemo da će i mediji učiniti svoj posao jer je Zakon o slobodi pristupa informacijama pravo svakog građanina, svakog subjekta, pravnog i fizičkog lica, pa TI pozdravlja pokretanje tog pitanja od bilo koga.

 

G. Divjak, vi već godinama ističete značaj Zakona o javnim nabavkama i postavljate ga kao jedan od temelja demokratije i ekonomije na ovim prostorima, ali i načina borbe protiv korupcije. Danas u RS tenderi praktično ne postoje. Imamo situaciju sa novom Vladinom zgradom, gde nije raspisan tender za izgradnju tog objekta, kao ni tender za uređenje unutrašnjosti zgrade. Prema informacijama koje je dao premijer, prostim računanjem kvadrata prostora sa cenom kvadrata, dolazimo do sume od oko 170 miliona maraka, koliko bi trebalo da košta nova zgrada Vlade RS. Kako komentarišete takvo poslovanje Vlade?

Sektor javnih finansija je u izuzetno opasnom stanju, praktično alarmantnom stanju u čitavoj BiH, posebno u kantonima koji su kriminalnog ponašanja, i u RS.

U primjeru koji ste naveli postoje barem tri osnova kršenja zakona. Vi ste naveli dva i treći je nekonkurentno traženje finansijskog aranžmana, odnosno kredita koji je uzet da bi se isfinansirala izgradnja. Taj kredit je zaključilo preduzeće od kojeg je kupljena zgrada, a Vlada ga je preuzela uz kupovinu zgrade. Ako Vlada, ako institucija uzima kredit, dužna je raspisati tender o finansijskim uslovima tog kredita, što se u ovom slučaju nije dogodilo.

Dakle, imamo situaciju da se ta zgrada gradi iz nepredviđenih budžetskih sredstava za tu namjenu. To prate i apartmani za činovnike i ministre, koji su superluksuzne kategorije, a o kojima se praktično ne govori, mada su oni, ako ništa, fizički vezani uz tu zgradu.

Zgrada je spomenik bahatosti jednog režima, kojeg ćemo se jednog dana sjećati kao crne mrlje u našoj prošlosti. Način na koji je nova zgrada Vlade RS izgrađena, na koji je od naroda ukraden novac, do te mjere je ponižavajući da bi u drugim zemljama početak gradnje već podstakao revoluciju, a narod bi iz ogorčenja linčovao vlast koja je spremna da tako nešto uradi. Naravno, osim ako se ne radi o totalitarnim režimima tipa Sjeverna Koreja , Turkmenistan ...

 

Belorusija...

Usudio bih se reći da se ovakve stvari ne bi smjele dešavati u Bjelorusiji i da tamošnja vlast ne bi imala dovoljno hrabrosti baš ovako zabijati prst u oči javnosti i pri tom se pravdati, da ne kažem rugati zbog toga što čini.

 

Postoji još jedna karakteristika u RS, koju bih ja nazvao” jaranskom ekonomijom” ili prijateljskom ili kamarad ekonomijom. Činjenica je da jedne te iste firme dobijaju velike poslove. To su firme “Integral-inženjering”, “Niskogradnja” , “Kaldera kompani” i “Tamaris”. Postoje procene da “Integral-inženjering” godišnje napravi poslove u vrednosti od 500 miliona KM, a da od toga poslovi koje napravi sa Vladom RS iznose 300 miliona KM!?

Nema potrebe da komentarišem nazive. Tu se radi o dvije stvari. S jedne strane se ti poslovi dodjeljuju netransparentno, a sa druge strane postoji vjerovatnoća da će neko ko stalno dobija poslove izgraditi kapacitete i izrasti u dovoljno respektabilno preduzeće, bar u dijelu svoje veličine i potencijala, i da će na tenderima moći da ugrožava ostale.

Problem je, naravno, kako je to preduzeće postalo daleko jače od ostalih i stoga, možda, jeftinije i konkuretnije od drugih. Bez obzira na to što bi neka od preduzeća koja ste nabrojali bila sposobna da i na principijelnom i transparentnom tenderu dobiju određene poslove, i dalje se tenderi ne objavljuju prema Zakonu o javnim nabavkama i prema Zakonu o javnim preduzećima, jer su javna preduzeća obavezna poštovati tendere.

Jednostavno, kod nas ta praksa nije zaživjela. Pravdajući se, često se čuje da Agencija za javne nabavke ne radi dovoljno dobro, da nisu jasno definisane nadležnosti ko je za šta zadužen, jer su i ministarstva finansija zadužena za dio implementacije tog posla. Onda se jednostavno poziva na taj neki kvazivakuum, koji više postoji u glavama onih koji ga predstavljaju nego što zaista postoji u praksi, i na taj način se izbjegava poštivanje zakona.

Međutim, izvještaji Službe glavne revizije sve govore. U bezbroj situacija po ministarstvima, po javnim preduzećima, po ostalim državnim institucijama nađeno je da se flagrantno krši Zakon o javnim nabavkama. Takvi izvještaji Službe glavne revizije se iz godine u godinu ponavljaju, a niko nije našao za shodno da te izvještaje pročita, a kamoli da postupi po njima. Skupština nikada nikoga nije kaznila zbog takvog neadekvatnog ponašanja, zbog nepoštivanja izvještaja i preporuka Službe glavne revizije. Prema tome, nalazimo se u jednoj situaciji divljeg zapada, gdje očito niko nije odgovoran nikom, a za kršenje zakona se ne snose sankcije. S pravom se onda pitamo čemu zakon, čemu pravna država i da li postoji pravna država i da li postoji država.

  Kako stvari stoje, jedini bi mogao biti kažnjen glavni revizor Boško Čeko, kojem aktuelna vlast, prema svim raspoloživim informacijama, sprema odlazak u penziju!?

Ako bi se to dogodilo, to bi bio direktan pritisak na vjerovatno posljednji dio integriteta koji je preostao RS, jer su ostali, ne pali na ispitu, nego srušeni, stavljeni na neki način pod kontrolu izvršne vlasti, subordinirani, što je poražavajuće.

G. Čeko je uspio da održi autonomiju i integritet i izuzetno se plašim da bi se zbog toga mogli izvršiti nehumani pritisci na njega – ili da ublaži izvještaje ili, što je vjerovatni scenarij, da ga smijene sa dužnosti kroz promjenu zakona u skupštinskoj proceduri, a što bi bilo izuzetno opasno.

Ako bi pala i ta posljednja nezavisna institucija u RS, onda ulazimo u fazu apsolutnog totalitarizma, protiv kojeg je jedini način otpora revolucija.

 

Sve ovo o čemu smo govorili na određen način bi trebalo da tretira i pravosuđe. Premijer Dodik sada žestoko kritikuje sve segmente pravosuđa, osim Specijalnog tužilaštva, koje je kao institucija zaživelo u vreme njegove vladavine. Kako vi gledate na, uslovno rečeno, sukob između g. Dodika i g. Branka Perića, predsednika VSTS-a?

To je jedan paradoks, jer je u dobrom dijelu kritika g. Dodik u pravu. Sudstvo i tužilaštvo su na nedovoljno reformisanom nivou i mi smo kroz sve izvještaje na to ukazivali i izražavali nezadovoljstvo radom tužilaštava i sudova. Ukazivali smo i na nedovoljnu saradnju u trouglu policija–sudstvo–tužilastvo, na neefikasnost sudstva, na korumpiranost koja i dalje opstaje, a koju ne sprećava VSTS.

Tužilaštvo je krajnje podložno političkim uticajima i ostalim, individualnim uticajima u obliku podmićivanja.

S jedne strane, ne mogu da se ne složim sa dijelom tih kritika. Ono što se ne slažem jeste od koga te kritike dolaze i način na koji su servirane. Izvršna vlast nikada ne smije da utiče na sudsku vlast jer su to dva potpuno različita stuba, nezavisna jedna od drugog. Jasni su i razlozi zbog kojih se to radi - da se potčini i ta institucija i taj, uslovno rečeno, servis građana.

G. Dodik naravno proziva sudstvo i tužilastvo, jer bi, pretpostavljam, volio da se neki procesi, gdje je to izvršnoj vlasti u interesu, ubrzaju, a neki da se uspore ili čak obustave.

Istovremeno postoji i to Specijalno tužilaštvo, koje je praktično pokrenuto na inicijativu izvršne vlasti u RS, a nismo vidjeli nikakve rezultate, nije nam i dalje jasna svrha, sem prilično bogatog opremanja cijele te ekipe i rada koji bi bio pokretan na inicijativu izvršne vlasti. To, opet, sasvim evidentno demonstrira spojenost te dvije posude i to je tragično za bilo kakav vid tužilaštva, pa bilo ono i tzv. specijalno.

 

Kada je pre par godina protiv g. Dodika vođen postupak pred sudom za zloupotrebu službenog položaja, svakodnevno je izjavljivao da ima poverenje u pravosuđe i da veruje u njegovu nezavisnost. Samo dve godine posle, nakon što je njegov slučaj po njega povoljno okončan, došlo je do naglog zaokreta. Kako to komentarišete?

Ne volim da komenatrišem odluke pravosuđa, ali tu postoje neke spone između ljudi koji su vodili taj proces i formiranja Specijalnog tužilaštva. Zašto je g. Dodik bio zadovoljan radom tih ljudi tada, zašto je zadovoljan radom Specijalnog tužilaštva sada, zašto je nezadovoljan globalno sudstvom i tužilaštvom, taj odgovor morate potražiti od njega. Ja, niti bilo ko ne smije da tumači sudske odluke, jer je to nezavisna institucija.