Eufor smanjuje snage u BiH
Ponedeljak, 11. decembar 2006. 21:05

Evropska unija donela je u ponedeljak načelnu odluku o smanjenju broja vojnika Eufora u BiH, koncentrisanje snaga u Sarajevu i zatvaranje komandi multinacionalnih operativnih grupa.

Kako je saopšteno iz Eufora, dosadašnje jedinice biće transformisane u manje, reorganizovane snage. "Te snage nastavljaju trend koji je doveo do smanjenja medjunarodnih mirovnih snaga u proteklih jedanaest godina sa 60.000 na približno 6.000 pripadnika, koliko ih ima danas", navodi se u saopštenju.

U saopštenju se dodaje da je u svetlu bezbednosne situacije u BiH predvidjeno koncentrisanje snaga u Sarajevu i zatvaranje komandi multinacionalnih operativnih grupa.

Definitivna odluka o realizaciji ovih planova doneće Odbor za politiku i bezbednost EU krajem februara 2007. godine.

EU, koja je preuzela mirovnu operaciju u Bosni od NATO-a, mogla bi da smanji broj vojnika sa sadašnjih 6,500 na 1,500.

"Eufor smanjuje broj pripadnika, ali se ne povlači i zadržaće vojno prisustvo u BiH dokle god je to potrebno", ističe se u saopštenju i dodaje da je, nakon poziva BiH da pristupi NATO programu Partnerstvo za mir, odluka o transformisanju snaga još jedan znak napretka koji se ostvaruje u BiH.

Izvor: MTS-Mondo

Bosna i Hercegovina u Partnerstvu za mir
Dragica Ćeramilac 14.12.2006 20:24

BRISEL - Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović juče je potpisao Sporazum o pristupanju BiH Partnerstvu za mir na sjednici Savjeta Sjevernoatlantskog saveza u Briselu.

NAGRADA ZA REFORMU ODBRANE

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je kazao da je potpisivanje Sporazuma priznanje za napredak BiH u raznim reformama, posebno u reformi odbrane.

"Ne znam da li je slučajno ili je neko namjerno tempirao da potpisivanje Sporazuma o pristupanju Partnerstvu za mir bude danas, tačno 11 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma u Parizu. Možda je to veliki period, možda smo mogli da stignemo i ranije. Ali nije vreme da sada sudimo o tome. Ovo je prvi korak ka evroatlantskim integracijama. Cilj je da postanemo članica NATO do 2009. godine", izjavio je Nebojša Radmanović, predsjedavajući Predsjedništva BiH, poslije potpisivanja Sporazuma.

Koincidenciju datuma je zapazio i generelani sekretar NATO, koji je istakao da je veliko zadovoljstvo što je baš na ovaj dan potpisao u ime NATO-a Partnerstvo za mira sa BiH.

"Mislim da u ovome ima i simbolike. BiH je konačno postala dio evroatlantskih integracija i prešla iz dejtonske ere u briselsku eru. Mogućnosti za dalju saradnju između BiH I NATO će sada biti sadržajnije i šire. Ulaskom u PFP mi smo, takođe, konstatovali dosadašnji napredak koji je BiH ostvarila u reformi odbrane. Veća saradnja BiH i NATO je bazirana na političko-bezbjednosnoj politici, javnom informisanju, sprečavanju i saniranju opštih opasnosti, granične bezbjednosti, nauci, ekonomskom razvoju, ambijentu. To je prava srž PFP i to otvora vrata za saradnju i učešće u NATO mirovnim operacijama", izjavio je Shefer.

Radmanović je podvukao da pristupanje Partnerstvu za mir jeste prvi, ali i najkrupniji korak ka evroatlantskim integracijama za koje se BiH opredijelila.

"Svjesni smo da je ovo prvi korak i da on znači da moramo da radimo još više na evroatlantskim integracijama i mi to želimo. U BiH nastavljamo sa reformama i idemo u nove. Građani BiH zaslužuju poslije 15 godina, među kojima su i četiri strasne ratne godine, da žive srećnije u zajednici razvijenih evropskih zemalja. Taj put ka Evropi nam je otvoren", rekao je on.

VELIKI DAN ZA BiH

Radmanović je istakao da je potpisivanje Sporazuma u Briselu veliki dan za BiH, za njene narode i za sve građane.

 "Nadam se da ćemo ulaskom u Partnerstvo za mir, a kasnije i u EU i NATO, zacementirati za sva vremena bilo kakve etničke sukobe u Bosni i Hercegovini", rekao je predsjedavajući Predsjedništva BiH.

"Kao partner s NATO želimo razvijati odnose u svim oblastima koje će naš odbrambeni i bezbjednosni sistem učiniti primjerenim savremenim prijetnjama i izazovima i faktorom unutrašnjeg mira i stabilnosti, a istovremeno sposobnim za učešće i doprinos u međunarodnim mirovnim naporima u sistemu kolektivne bezbjednosti", kazao je on.

Radmanović je istakao da za sveukupni napredak i ostvarene rezultate BiH veliku zahvalnost duguje NATO-u: sjedištu NATO-a, zemljama članicama i Regionalnom štabu u Sarajevu.

Neizostavno pitanje, saradnja s Haškim tribunalom, bilo je i na ceremoniji potpisivanja Sporazuma. Jap de Hop Shefer je podsjetio predstavnike BiH i novinare da NATO nije zaboravio na obavezu BiH da ostvari punu saradnju s Hagom.

HAG, OTVORENO PITANJE

"Nema u BiH nikoga ko nije spreman da sarađuje s Haškim tribunalom. To je opredjeljenje Predsjedništva, ali i svih ostali. Ne samo da je to obaveza BiH već i naša želja da ispunimo te uslove. Pitanje je, u stvari, operativno: da li je BiH sposobna da uhapsi najtraženije optuženike, s kojim snagama i gdje se oni nalaze. Lično mislim da po tim pitanjima lutaju brojne službe bezbjednosti, ne samo u BiH. Posljednje informacije pokazuju da mi ne znamo gdje se oni nalaze. Ali to ne znači da će saradnja s Haškim tribunalom splasnuti, da je nećemo intenzivirati. Mi ćemo napraviti koordinaciju koja je nedostajala u prethodnim godinama s Haškim tribunalom", istakao je Radmanović.

"Za vojni savez je zapadni Balkan strateški i politički izuzetno važan", kazao je portparol NATO-a Džejms Apaturai.

"Svima je jasno da je BiH, kao i Srbija, veoma značajna, jedna od ključnih država u regionu i ne želimo da te države ostanu izvan polja zajedničkih aktivnosti, želimo da su s nama", rekao je on.

Do sada je dokument pristupa PFP-u potpisalo 30 država, od kojih su neke u međuvremenu postale i punopravne članice NATO-a. Danas im se pridružuju još tri, što će potpuno zaokružiti široki evroazijski prostor (s izuzetkom Bjelorusije) bezbjednosnih partnera.

Članstvo u PFP-u ne znači samo uspjeh - tu je i stalna obaveza transparentnosti nacionalnih odbrambenih planova i budžeta, demokratska kontrola vojnih snaga, spremnost da učestvuju u operacijama koje se vode pod zastavom UN-a, te da razvijaju tijesnu saradanju s vojim savezom.

Kada je riječ o Balkanu, tu je i obaveza nastavka saradnje s Hagom, koja nije zaboravljena - naprotiv, jedan od razloga pozivu iz Rige je stav Alijanse da će lakše i ozbiljnije uticati, prije svih, na Srbiju, a onda i na BiH, da što prije i što uspješnije dovrše "hašku priču".
Ulazak u NATO

Odgovarajući na pitanje da li BiH može da stigne u članstvo NATO-a do 2009. godine, generalni sekretar Jap de Hop Shefer je rekao da je taj datum, kao cilj, previše optimističan.

"Mislim da su evroatlantske integracije jedini recept za stabilnost u regionu. BiH je napravila vrlo važan korak, ali mi nismo nikada fiksirali datume, kada nešto treba da se desi, jer proces priključenja NATO-u se bazira na postignutim rezultatima. Put u NATO članstvo je dug put, a brzina zavisi od zainteresovane zemlje, ipak čini mi se da je 2009. godina kao cilj za ulazak BiH u NATO preambiciozna", rekao je Shefer.


http://www.nezavisne.com/

"Nadam se da ćemo ulaskom u Partnerstvo za mir, a kasnije i u EU i NATO, zacementirati za sva vremena bilo kakve etničke sukobe u Bosni i Hercegovini", rekao je predsjedavajući Predsjedništva BiH.

Ja se nadam da ce nam se to obiti o glavu sto prije... 

MMF: Federacija kaska za Republikom Srpskom
Subota, 16. decembar 2006. 11:52

Šef Misije Medjunarodnog monetarnog Fonda (MMF) za Bosnu i Hercegovinu Dimitris Demekas izjavio je da Federacija BiH znatno kasni za Republikom Srpskom (RS) u sprovodjenju strukturnih reformi, piše sarajevski "Dnevni avaz".

Demekas je, komentarišući činjenicu da FBiH u prošloj godini nije zaradila nijednu konvertibilnu marku od privatizacije, rekao da je to jako loše, navodeći da je u RS privatizovan Telekom i da se govori o reformi penzionog sektora.

"Ne znači da je sve idealno, ali stvari idu napred. FBiH znatno kasni za RS, ne u smislu bogatstva, nego strukturalnih reformi", rekao je Demekas.

On je upozorio da je u BiH planirana prevelika potrošnja zbog nekoliko skupih zakona, iako je zabeležen rast prihoda i višak novca u budžetima.

Demekas je naveo da u Nacrtu budžeta FBiH nema dovoljno para za potpunu primenu Zakona o demobilisanim borcima i civilnim žrtvama rata, te da će veliki dio novca BiH biti potreban ukoliko budu usvojeni amandmani na Zakon o staroj deviznoj štednji.

"Država treba da daje novac onima koji su zaista ugroženi, a ne onima koji imaju snažan uticaj, poput ratnih veterana", zaključio je Demekas.

Izvor: MTS-Mondo

Mladen Bosić novi predsednik SDS
Subota, 16. decembar 2006. 19:59

Novi predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) je Mladen Bosić, koji je na tu funkciju izabran na skupštini stranke u subotu u Doboju.

Pre izbora Bosića za novog predsednika SDS, delegati skupštine su prihvatili ostavke predsednika i zamenika predsednika SDS Dragana Čavića i Mladena Bosića.

Do smene u rukovodstvu SDS je došlo posle izbornog poraza ove stranke na opštim izborima u BiH u oktobru, gde su kandidati ove stranke po prvi put izgubili vlast na svim nivoima.
Bosić je peti predsednik SDS.

Pre njega na toj funkciji su bili Radovan Karadzić, Aleksa Buha, Dragan Kalinić i Dragan Čavić.

Delegati skupštine, takodje, su doneli odluku da u narednim mesecima budu obavljeni unutarstranački izbori na svim nivoima, kako bi stranka konsolidovala svoje redove do opštinskih izbora u BiH koji će biti održati za dve godine.

SDS, po snazi druga politička stranaka u u Republici Srpskoj (RS), nalazi se u opoziciji.
U Parlamentu BiH, SDS ima tri mandata, dok u Parlamentu RS ima 17 od 83 poslanička mandata.

Izvor: MTS-Mondo

Završeni tehnički pregovori BiH i EU
Petak, 15. decembar 2006. 18:44

U Sarajevu je uspešno završena poslednja peta tehnička runda pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa Evropskom unijom.

Šef Odseka za Balkan u generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje Dirk Lang izrazio je zadovoljstvo dvodnevnim pregovorima i profesionalnošću pregovaračkog tima BiH.

On je rekao da BiH još mora da reformiše policiju i javnu upravu i da bezuslovno saradjuje sa sudom u Hagu. Lang je pozvao vlasti u BiH da "omoguće gradjanima BiH da uživaju u prednostima koje im pruža Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju".

"Završetkom tehničkog dela pregovora otvorili smo mogućnost za potpisivanje Sporazuma", rekao je Lang i dodao da sada pred BiH predstoji još jedna runda pregovora kojom će se odrediti okvirni tranzicijski period nakon kojeg Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju treba da stupi na snagu.

Teme pregovora bile su slobodno kretanje roba, osnovni poljoprivredni proizvodi, a utvrdjeni su i rokovi za uskladjivanje zakonodavstva tržišta BiH sa pravnim sistemom Unije.

Glavni pregovarač BiH sa EU Igor Davidović izrazio je zadovoljstvo tokom pregovora i dodao da su "donešeni zadovoljavajući rezultati za obe pregovaračke strane".

Davidović je kazao da su tokom pregovora postignuti dogovori koji će na najbolji način zaštititi domaće proizvodjače, ali i dogovori koji će omogućiti BiH slobodnu trgovinu sa EU.

Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren saopštio je iz Brisela da su tehnički pregovori o uspešno okončani i dodao da ceni profesionalni i konstruktivni rad tima BiH tokom pregovora.

"Sada će Evropska komisija izvestiti zemlje članice Evropske unije o postignutim rezultatima. Pre nego što se pregovori i formalno zaključe parafiranjem sporazuma, BiH mora sprovesti ključne reforme", saopštio je Ren.

On je naveo da je "očigledan nedostatak napretka u sektoru reforme policije" kao i da je Evropska komisja spremna da potpiše sporazum sa BiH čim se ostvari napredak u toj oblasti.

Predsedavaući Saveta ministara BiH Adnan Terzić uputio je čestitku pregovaračkim timovima BiH i EU povodom uspešnog završetka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Podsetio je da je prva runda pregovora održana 25. januara ove godine i da je tadašnja vlast najavila da će završiti pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju do kraja godine.

"Kroz ove pregovore pokazali smo da možemo biti ravnopravan partner EU. Nadam se da će i politički uslovi biti uskoro ispunjeni kako bismo što pre i potpisali Sporazum", saopštio je Terzić.

On je ocenio da je BiH napravila veliki korak napred u evroatlantskim integracijama.

"Pokazali smo da se hrabre reforme isplate i iskreno se nadam da će entuzijazam i znanje stečeno u ovom procesu biti usmereni na ispunjavanje uslova za punopravno članstvo u NATO i EU", saopštio je Terzić.

Izvor: MTS-Mondo

Čadjo: Poseban plan za hapšenje Župljanina
Sreda, 27. decembar 2006. 14:56

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske (RS) Stanislav Čadjo izjavio je da je policija tog entiteta napravila poseban plan opretivnih aktivnosti u cilju hapšenja haškog begunca Stojana Župljana.

"U tom smislu angažovali smo sve potencijale kako bi išli ka rešenju ovog pitanja. Realizacija svega toga je u toku", rekao je Čadjo novinarima u Banjaluci, odbijajući da iznese detalje tog plana.

Čadjo je dodao da MUP RS ne raspolaže informacijama niti saznanjima, a posebno ne činjenicama, da se bilo koji od preostalih haških begunaca u poslednjih godinu dana nalazi na teritoriji RS, odnosno BiH.

Novinarima je saopšteno da je Vlada RS 5. decembra imenovala članove Radne grupe za sprovodjenje Akcionog plana o saradnji sa Haškim tribunalom, koji osim dostavljanja neophodnih dokumenata Haškom sudu podrazumeva i pronalaženje i hapšenje optuženih za ratne zločine.

Plan sadrži konkretne planove, aktivnosti, zadatke i rokove, ali, kako je naglašeno, oni ne mogu biti saopšteni javnosti, jer se radi o operativnim zadacima.

Predsedavajući Radne grupe Jovan Spajić rekao je da sprovodjenje Akcionog plana podrazumeva dostavljanje neophodne dokumentacije koju traži Haški tribunal, kao i otvaranje arhiva koji do sada nisu otvoreni.

"U Akcionom planu mi smo predvideli i izradu platforme za kompletnu saradnju sa institucijama Federacije, odnosno BiH, jer je procenjeno da bez te saradnje RS ne može ništa da uradi sama. Biće ponudjena saradnja i medjunarodnim institucijama", istakao je Spajić.

Prema njegovim rečima, formiranje te Radne grupe pokazuje potpunu spremnost i opredeljenje Vlade i RS da ispuni sve obaveze prema Haškom tribunalu.


Izvor: MTS-Mondo

Više od milion maraka za pomoć nerazvijenim opštinama


BANJALUKA, 29. DECEMBRA /SRNA/ - Vlada Republike Srpske /RS/ odobrila je danas 1.050.000 KM za pomoć nerazvijenim i izrazito nerazvijenim opštinama, saopšteno je iz Biroa Vlade RS za odnose sa javnošću.

Ovaj novac biće raspoređen opštinama Berkovići, Bratunac, Vlasenica, Vukosavlje, Derventa, Istočni Drvar, Istočni Mostar, Istočni Stari Grad, Jezero, Kalinovik, Kotor Varoš, Krupa na Uni, Kneževo, Kupres, Lopare, LJubinje, Nevesinje, Novi Grad, Osmaci, Oštra Luka, Pelagićevo, Petrovac, Petrovo, Ribnik, Rogatica, Srebrenica, Trnovo, Ustiprača, Han Pijesak, Čajniče, Čelinac, Šekovići i Šipovo.

Vlada je utvrdila prijedloge zakona o izmjenama i dopunama Zakona o privatizaciji državnog kapitala u preduzećima i o izmjenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu RS i uputila ih na usvajanje Narodnoj skupštini RS po hitnom postupku.

Za nabavku opreme, rekonstrukciju i investiciono održavanje više osnovnih škola Vlada je odobrila 1.762.000 KM, zatim 190.000 KM za Ekonomsku školu u Banjaluci, Gimnaziju u Derventi i Srednju školu u Ribniku, te 189.000 KM za Rektorat Istočno Sarajevo, Filozofski fakultet Banjaluka i Studentski centar u Univerzitetskom gradu u Banjaluci.

Vlada je odobrila i 45.000 KM za nabavku opreme za Spomen područje "Donja Gradina".

Izvor: RTRS

Jelić: Privatizacija naftne industrije je praktično završena


MODRIČA, 29. DECEMBRA /SRNA/ - Predsjednik Republike Srpske Milan Jelić rekao je danas u Modriči da je privatizacija naftne industrije RS praktično završena nakon što su Vlada i Narodna skupština RS usvojile odluku, a ruska kompanija "Zarubežnjeft" se pozitivno izjasnila o tome.

"Ostalo je da bude riješeno nekoliko detalja, od kojih je najvažniji donošenje odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva koju će, ukoliko to ne učini stari saziv Savjeta ministara BiH, donijeti novi saziv početkom naredne godine", rekao je Jelić tokom posjete Rafineriji ulja u Modriči.

On je rekao da BiH, ako je jedinstven ekonomski prostor, a jeste, mora da vodi jedinstvenu politiku sa stanovišta proizvodnje i realizacije svih proizvoda.

"Savjet ministara BiH mora donijeti pozitivnu odluku, imajući u vidu da je riječ o zemlji u tranziciji i da je u toku transformacija vlasništva u preduzećima naftne industrije, te da će narednih godina ruska kompanija izvršiti ogromna ulaganja u kapacitete u Brodu i Modriči", istakao je Jelić.

On je naglasio da treba raditi na neophodnim pripremama za veću i kvalitetniju proizvodnju i osvajanje novog tržišta.

Prema Jelićevim riječima, prepreka za privatizaciju naftne industrije u RS nema niti treba da ih bude.

Jelić, koji je bio dugogodišnji direktor Rafinerije ulja Modriča, napomenuo je da bi ovaj proizvođač motornih ulja nakon privatizacije podigao nivo proizvodnje sa sadašnjih 15.000 tona na 96.000 tona godišnje u naredne četiri godine.

Izvor: RTRS

sta je sa telekomom, bili su neki rokovi