INTERVJU: Dragiša Dabetić, komesar za izbeglice Srbije

Krov nad glavom - najveća pomoć

Oni koji su dobili stanove otkupljivaće ih sa popustom, a novac će biti korišćen za integraciju izbeglica i izgradnju novih stanova. Spreman da budžetskoj inspekciji u svako doba položi račune

BEOGRAD - Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama Zakona o izbeglicama, prošla je cela decenija od kada su poslednje kolone izbeglica prešle u Srbiju da bi ovde opet 1999. doživeli NATO bombardovanje. Godine prolaze, a strašne posledice ostaju. Od 537.000 izbeglica, koliko ih je bilo 1996, danas je formalno ostala tek jedna petina. Teško se u Srbiji zapljusnutom otkazima, tranzicijom i inflacijom, nalazi posao, još teže rešava stambeno pitanje. Kako žive izbeglice danas, šta donosi novi zakon... Dovoljan povod za intervju sa mr Dragišom Dabetićem, komesarom za izbeglice Republike Srbije.

Koliko u Srbiji danas ima izbeglica?
- U republici ima 107.000 ljudi sa izbegličkim legitimacijama i 200.000 koju su uzeli državljanstvo. To znači oko 300.000 ljudi. Dobiti dokumenta ne znači i rešiti sve životne probleme, daleko od toga. Ovi ljudi formalno nemaju status izbeglica, ali se njihov položaj nije bitno popravio, pa smo stoga i njih obuhvatili predlogom zakona, koristeći se terminom izbegla lica.

I dalje posle toliko godina ima izbeglica koje žive u kolektivnim centrima?
- U kolektivnim centrima sada živi oko 4.000 ljudi, a 2001. ih je živelo 22.000. Može se reći da su oni najugroženiji. Prema popisu iz 2001, bilo je 377.000 izbeglica. Samo 67.000 ili 17 odsto izbeglica je imalo privatan smeštaj, 112.000 (29 odsto) kod rođaka i prijatelja, a najveći deo 165.000 (43,9 odsto) u iznajmljenim stanovima. Veliki problem je i zapošljavanje u Srbiji, mali prosek plata, mnogi su ostali bez posla. Kao ekonomista, znam da najteži period tranzicije još nije prošao.

Koliko se ljudi vratilo u Hrvatski i Bosnu?
- U Hrvatsku se vratilo 60.000, a u Bosnu oko 70.000 ljudi, dok je u treće zemlje otišlo 30.000. Ima i 43.000 ljudi koji su bili izbeglice u Srbiji, vratili se u Bosnu, ali ne u mesto stanovanja odakle su prvobitno izbegli tako da sada tamo imaju status raseljenih lica. To nije zanemarljiv broj.

Smatrate da u Srbiji postoji sukob dve koncepcije kada je reč o rešavanju problema izbeglica?
- Deo ljudi smatra da će se sve rešiti kada izbeglice dobiju državljanstvo naše zemlje. Time neće biti rešen problem. Najvažnije je obezbediti što većem broju ljudi krov nad glavom, izaći pred Evropu sa dobrim programima, pomoći onima koji žele da se vrate i ja zastupam ovu koncepciju. Pomoć iz inostranstva će stizati možda najviše tri do četiri godine. Evropi smo predložili kroz Studiju izvodljivosti projekat vredan 29 miliona evra i obezbeđivanje kredita kako bismo izgradili još stanova.

Da li smo, pišući predlog zakona, mogli da se odreknemo mogućnosti da još hiljade ljudi dođe do krova nad glavom?

Izbeglice koje su dobile stanove moraće da ih otkupe jer su u svojini republike, kako zakon predviđa, iako su izgrađeni uglavnom stranim novcem. Da li je moralno dovesti ih u situaciju da skromnim mogućnostima sami finansiraju integraciju?

- Uzmimo da 2.000 stanova i kuća koje su do sada sagrađene, a u kojima živi 10.000 izbeglica poklonimo ovim ljudima u vlasništvo bez naknade. Time bi druge izbeglice ostale bez šanse da reše svoj problem. Izbeglice će dobiti prilikom otkupa popust od 50 odsto, a kada je reč o samogradnji - 70 odsto. Postoji i mogućnost zakupa za one kojima materijalna situacija ne omogućava otkup. Ova sredstva će služiti i za integraciju izbeglica, finansiranje izgradnje stanova za one koji inače ne bi mogli da dođu do krova nad glavom.

Pominjane su i zloupotrebe u vreme kada je Sanda Rašković-Ivić bila komesar za izbeglice?
- Spreman sam da ovde odmah dođe budžetska inspekcija i vidi kako se sredstva koriste. Mi ništa ne radimo bez znanja Vlade Srbije. Svaki dinar mora da ode za izbeglice, a i konkurs za stanove, ako se nekom učini nepravednim, može da se žalbom obara. Loše je kad vas neko unapred optužuje za nešto. Pored toga, zakonom smo predvideli da se stanovi do kojih dođu izbeglice ne mogu u narednih pet godina stavljati u promet kako ne bi bilo manipulacija i pojedinci ostvarili korist. Novac će biti pod punom kontrolom. Cilj je da se nešto uradi za ove ljude, a ne sedi skrštenih ruku.


Izvor: Glas Javnosti \ I. Stojković