(1): Život između kontejnera i jahte

Taman kada su građani Srbije pomisli da ne može biti gore, prvih oktobarskih dana pogodio ih je novi talas poskupljenja. Poskupelo je grejanje, gradski prevoz, mleko i mlečni proizvodi, mesne prerađevine, šećer, ulje, cigarete, benzin, sredstva za ličnu i kućnu higijenu. Predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije Vera Vida izračunala je da realna potrošačka korpa za prosečnu porodicu u Srbiji iznosi 110.000 dinara (950 evra), dok je prosečna plata u Srbiji 363 evra.
Slika je još mračnija ako se ima u vidu armija nezaposlenih od milion ljudi. Na jugu Srbije građani su srećni ako mesečno u koverti prime i dvesta evra.

 * Statistički podaci su više nego sumorni jer platu u Srbiji ne prima čak 19 odsto onih između 55 i 64 godine, a penziju 27 odsto starijih od 65 godina, dok je tranzicija bez posla ostavila 200.000 starijih radnika i 320.000 najsiromašnijih bez penzije.
 Kada se sve preračuna, vidi se da bez plate ili penzije u Srbiji životari najmanje pola miliona starijih od 55 godina. A malo kome među njima je pošlo za rukom da ostvari pravo na državnu socijalnu pomoć, mada od nje jedva može da se plati jedan račun za struju.



* Ekonomski stručnjaci su zabrinuti kako će građani pregurati zimu.

- Poskupljenja hrane dodatno će smanjiti potrošnju građana koja je ionako svedena na minimum. U Srbiji se građani odriču svega, već odavno je počelo da se štedi na hrani. Jesen je inače period kada svaka porodica u Srbiji ima velike izdatke, poput nabavke ogreva, udžbenika za decu i jesenje garderobe. Sada ova poskupljenja mnoge građane dovesti na granicu pukog preživljavanja - kaže ekonomista dr Vladana Hamović.



* Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je standard građana srozan do dna.

- Vodimo se kao agrarna zemlja, sa svim mogućnostima za proizvodnju hrane, a sa druge strane u našoj zemlji postoje kazani i narodne kuhinje. Ljudi rade na crno da bi preživeli jer ne mogu naći posao. Fabrike su zatvorene, nema na vidiku otvaranja radnih mesta, a veliki broj najugroženijih građana nema nikakva primanja ili prima socijalnu pomoć od desetak evra mesečno. To je sramota za ovu zemlju - ističe Papović.

* Žestoko poskupljenje nateralo je i sindikate da dignu svoj glas.

- Daćemo Vladi 15 do 20 dana da vrate cene, na nivo koji je bio pre 1. septembra.
-Ukoliko to ne učini, pozvaćemo ljude na masovne proteste u svim gradovima Srbije - izjavio je Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije. Država bi sada trebalo da privoli proizvođače i trgovce da cene koje su uvećane više nego što je rast PDV-a i akciza vrate na realni iznos, a da naplati porez na ekstraprofit onima koji su neopravdano menjali cenovnike.

 Oko 60.000 mladih ljudi u Srbiji je džaba diplomiralo. Oni čame na birou, mada su njihovi roditelji, ali i društvo izdvojili mnogo za njihovo obrazovanje. Stoga je Srbija zemlja iz koje mladi najviše beže u beli svet, što za posledicu ima da se Srbija nalazi na pretposlednjem mestu na svetu.
* Strah od paprenih cena i nestašice hrane u Srbiji, po svemu sudeći, naterao je građane da se vraćaju navikama od pre 19 godina. Prazni rafovi gde stoji ulje ružili su gondole prodavnica tokom celog septembra. Stoga ne čudi što se sve više građana puni podrume i ostave džakovima namirnica.

* U međuvremenu, građani Srbije, koji su listom pretvoreni u golu sirotinju moraju da se snalaze kako znaju i umeju, a dotle svakodnevno slušaju o velelepnim vilama, skupim automobilima, a prošle nedelje je stigla vest da supruga bivšeg ministra Milana Markovića poseduje jahtu vrednu četvrt miliona evra, mada se on branio da je jahta poklon njenog oca. Građanima Srbije ostaje opor ukus u ustima da teret krize u Srbiji isključivo pada na leđa sirotinje.

* Ni u Evropskoj uniji prosečni građanin nije bolje prošao. Najteže je na jugu, a Španija i Grčka imaju, gledano u procentima, više nezaposlenih nego mnoge afričke zemlje, pokazalo je istraživanje Međunarodne organizacije rada. Nezaposlenost u Španiji je 24,5 odsto, a u Grčkoj 22,3 posto, što znači da svaki četvrti građanin ne radi. Ni preko okeana nije bolje. Ugledni "Volstrit džurnal" piše da je 49,1 odsto Amerikanaca prima neki oblik državne pomoći.

* Situacija kod komšija u Bosni i Hercegovini je najteža jer posao traži oko 550.000 ljudi. To znači da je nezaposlenost dostigla rekordnih 44 odsto, mada zvanična statistika priznaje cifru od 25 odsto. To je dvostruko više nego u najsiromašnijim zemljama EU. Stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj nastavlja da raste, uprkos programima koje je vlada donela. Više od 300.000 radnika je nezaposleno, a oko 100.000 je otpušteno u poslednjih pet godina.

Nezaposlenost

* Šumadija i zapadna Srbija 32%
 * Vojvodina 27%
 * Južna i istočna Srbija 27%
 * Beograd 14%

Izvor http://www.vesti-online.com/

(2): Prodaju stan da bi preživeli

Jelena i Slobodan Pešić iz Jagodine kupili su trista kilograma paprika da naprave ajvar ne bi li zaradili neki dinar. Jelena je bez posla ostala još 2001. godine, ali se nekako dovijala da zarađuje, a Slobodan je na ulici od pre tri godine. Bez ikakvih stalnih prihoda ostali su pre nešto više od godinu dana. Jelena ima 52 godine, a Slobodan 59.

- Da bismo preživeli šest-sedam godina, koliko nam treba do penzije, moramo da prodamo stan. Ali, već godinu dana niko se ne javlja na oglas jer imamo trosoban stan, a svi traže manje i bliže centru grada. Kad bismo ga prodali, kupili bismo kućicu sa okućnicom na selu. Imali bismo gotovinu, a mogli bismo i da posadimo voće i povrće, uzgajamo poneko pile - iznosi svoje planove Slobodan.

Na pitanje kada su poslednji put kupili kaput, čizme ili bilo koji komad odeće, Slobodan je duboko uzdahnuo, a onda iskreno odgovorio:- Deset godina nisam sebi ništa kupio. Nosim patike svojih sinova. Sve nasleđujem od njih.
Njegova supruga Jelena dodaje da sav novac koji zarade od sezonskih poslova daju za hranu. Račune ne plaćaju.

- Dve nedelje nismo imali struju jer smo dugovali oko 900 evra. Onda smo sklopili ugovor sa Elektrodistribucijom da plaćamo u ratama jer u 21. veku ne možemo da živimo bez struje. Račune sada plaćaju sinovi Nikola i Uroš. Još dugujemo nešto više od 500 evra. Grejanje nismo plaćali četiri godine, pa su nas tužili. Ne znam šta ćemo na zimu ako nas isključe - jada se Jelena.

Nema ni radnog staža

Jelena nije mogla čak ni da dobije nadoknadu sa biroa za zapošljavanje jer status Mlekare nije bio definisan. Firma je otišla u stečaj, a onda je samo stavljen katanac na nju.
 - Morala sam da idem u inspekciju rada da bi mi prekinuli radni odnos i da bih ostvarila pravo na radni staž od skoro pet godina koliko mi Mlekara nije plaćala penziono osiguranje.

Ona je kao ekonomski tehničar 20 godina radila u Jagodinskoj mlekari, ali je firma propala.
- Odmah sam počela da tražim posao. Tada se mnogo banaka otvaralo, ali nijedna nije htela da me primi jer sam već imala 41 godinu. Otvorila sam šah klub sa bifeom u kojem su se okupljali penzioneri, ali se posle nekoliko godina ni to nije isplatilo, pa sam zatvorila - priča Jelena.

Pešići su zaradu od šah kluba trošili za svakodnevne potrepštine, a Slobodanovom platom plaćali su račune. Slobodan je iz Jagodinske mlekare 1999. godine prešao u Mlekaru Frigomlek u Bukovču nadomak Jagodine, gde je radio kao komercijalista, ali je i u njoj ostao bez posla pre tri godine.

- Onda sam otvorio agenciju za registraciju automobila. I to je propalo. Pre nešto više od godinu dana ostali smo bez ikakvih prihoda. Onda smo počeli da radimo sezonske poslove. Brali smo višnje, šljive, grožđe. Ne možemo da kopamo jer smo stari. Čak i sezonske poslove teško nalazimo. U Arilju su nam, na primer, tražili iskustvo u branju malina. Nismo mogli da lažemo u ovim godinama i nismo dobili posao - iskren je Slobodan.

Kada ostanu bez para, u pomoć im priskaču sinovi Nikola i Uroš, koji prodaju knjige za jednu beogradsku izdavačku kuću. Ali, i njihov posao je sezonski jer ne mogu da postave tezge s knjigama kada je loše vreme. Oni dnevno mogu da zarade 13 evra, ali od toga treba da plate prevoz, hranu i smeštaj ako su u gradu koji je daleko od Jagodine. Slobodan i Jelena kažu da je pitanje da li će moći da im pomažu jer će se verovatno uskoro oženiti (Nikola ima 30, a Uroš 24 godine).

- Rodila sam troje dece, jer smo imali uslove. Milicu sam rodila tek kad smo dvosoban stan uz doplatu zamenili za trosoban. Svake godine smo išli na letovanje i zimovanje. Posećivali smo razne zabave. Dočekivali smo Novu godinu, srpsku Novu godinu, išli smo na Svetosavski bal, lovačke zabave i vranjske večeri gde god da su se organizovale, jer je Slobodan rodom iz Vladičinog Hana. Pošto sam radila, plaćala sam ženu koja mi je čistila kuću. Imali smo automobil, koji smo morali da prodamo da se prehranimo - seća se Jelena nekadašnjeg načina života.
 Sada joj se mašina za sudove pokvarila. Nema para za popravku, a o kupovini nove ni ne pomišlja.

  Ostali i bez telefona

Kada smo osamnaestogodišnju Teodoru, učenicu jagodinske gimnazije, upitali šta ona nema za razliku od svojih vršnjaka, oči su joj se napunile suzama, povila je glavu i ostavila nas bez odgovora.
 - Nema internet. Imamo neki stari kompjuter, ali ne možemo da joj obezbedimo internet jer smo fiksni telefon morali da odjavimo. Nismo mogli da ga plaćamo - odgovorio je njen otac Slobodan.

- Na odmor smo poslednji put išli 1997. godine. Poslednjih 10 godina nemamo nikakav život. Samo preživljavamo. A poslednjih nekoliko godina je baš teško - zaključuje Slobodan.
Ali, ovaj bračni par ne odustaje. Sada pravi ajvar ne bi li zaradio neki dinar.
 - Kada bih imala uslove, mogla bih da spremam slatko, džem, pindžur, ljute papričice, a ja sada paprike čistim i ljuštim u stanu i pečem na terasi, na plinskoj boci. Napravila sam 120 tegli ajvara. Prodala sam samo nekoliko tegli, jer nema kupaca - kaže Jelena.
Ona je prošle godine naučila i da plete. Rasparala je stare džempere i isplela pončo i džempere. Nema novca ni za vunu. Zna da je u inostranstvu ručni rad cenjen. Ali, ne zna kako da dođe do tih kupaca.

http://www.vesti-online.com

ајде

прочита мој ћале од 65 лета и слатко се насмеја


а оно...судопера,течност за суђе,лева и десна рука...?


бизмис јбг


да се које летовање или зимовање прескочило можда би сад било кеша...бар за поправку машине за суђе...да не кваси госпођа руке

Živeli ljudi luksuzno, pa sad kukaju kad je malo manje luksuzno, pa ja sam poslednji put na letovanje išao 2008. pa se ne bunim..

(3): Srbija kao rasadnik milionera

Nije bez razloga još pre mnogo vekova grčki filozof Aristotel rekao da u svakoj državi postoje tri klase: jednu čine bogati, drugu čine siromašni, ali postoji i treća - koja je najbolja.

Nažalost, kako stvari stoje u Srbiji, danas te najbolje srednje klase gotovo da nema - postoje samo milioneri i sirotinja. Po evropskim kriterijumima, srednjoj klasi pripada manje od 50.000 građana Srbije, što znači da taj sloj čini tek manje od jednog procenta u ukupnom stanovništvu. Stoga je jasna podela cela Srbija se svela na sirotinju i mali broj superbogatih.

U Srbiji danas ima 90 multimilionera čije se bogatstvo procenjuje na 11 milijardi dolara. Srbija se u izveštaju "Njorld Ultra Njealth Report 2012-2013" nalazi na 29. mestu po broju milionera od ukupno 45 evropskih zemalja.
S druge strane, u Srbiji oko pola miliona ljudi ne prima platu.
Ne zaostaju ni komšije: susedna Hrvatska nalazi se na 23. mestu ove rang-liste. Ona ima 260 multimilionera, čije ukupno bogatstvo iznosi 30 milijardi dolara.
 U Bosni i Hercegovini, rangiranoj na 30. poziciji, živi 85 milionera, koji imaju bogatstvo od devet milijardi dolara. Interesantno je da Slovenija, u kojoj je standard građana ubedljivo najveći od svih bivših jugoslovenskih republika, zauzima 34. mesto i u njoj živi 70 milionera sa bogatstvom od osam milijardi dolara.



Makedonija je zauzela 42. poziciju sa 35 multimilionera (četiri milijarde dolara), a samo jednu poziciju iza nje, na začelju liste nalazi se Crna Gora u kojoj ima 21 multimilioner, čije bogatstvo je procenjeno na dve milijarde dolara. Prva na listi je Nemačka sa rekordnih 15.770 milionera.
Ne pljačkaj siromaha zato što je siromah, rekao je Solomon. Međutim, to pljačkanje siromaha postalo je uobičajena stvar modernog društva, čak vrlo poželjna. Teret svake pošasti, rata i ekonomske krize uvek je išao preko leđa radnika, poljoprivrednika, sitnih privrednika, trgovaca, ugostitelja, nezaposlenih...

- Prvi krug ovdašnjih tajkuna nastao je u vreme Tita kad je i počeo da iznosi kapital iz zemlje u inostranstvo. Taj proces je izuzetno pojačan u drugoj tajkunskoj generaciji, u Miloševićevo vreme, i u trećoj, posle 2000. godine - kaže prof. dr Kostadin Pušara, ekonomista koji četiri decenije prati tokove prljavog novca.

Ekonomista Miodrag Zec smatra da je u Srbiji na delu strašan jaz između bogatih i siromašnih.
- Sve je zasnovano na raspodeli, poput lonca u koji niko ništa ne stavlja, a svako iz njega uzima. To je dovelo do strašne polarizacije društva. U Srbiji su tako bogati sve bogatiji, a sirotinja sve siromašnija - kaže dr Zec.
Sve veći jaz raslojavanja između bogatih i siromašnih naterao je neke da se poigraju Robin Huda. Prvi takav slučaj se dogodio u Španiji, gde je gradonačelnik jednog malog mesta organizovao krađu hrane u trgovinama, da bi je potom delio siromašnim ljudima koji nemaju šta da jedu zbog ekonomske krize. Drugi slučaj se odigrao u Crnoj Gori, gde je osmogodišnji dečak provaljivao u kuće, iz kojih je uzimao novac, a zatim ga je nasumično delio nepoznatim prolaznicima.

Rusija se oporavlja

U Rusiji je rast srednje klase postao očigledan. Pre sedam godina bilo je svega oko 1,5 miliona ljudi sa godišnjim prihodima preko 15.000 dolara, a njihov broj se za sledećih sedam godina uvećao čak za 20 puta. Sada se smatra da je materijalni uslov za pripadanje srednjoj klasi - godišnji prihod domaćinstva od 20.000 dolara. Pošto je u prošloj 2011. godini približno 15 miliona porodica imalo tolike prihode, znači da skoro trećina stanovništva Rusije pripada srednjoj klasi.

Auto, letovanje i 1.000 evra

Srednja klasa se u socijalno-ekonomskom smislu nalazi između radničke klase i visoke klase. U najkraćim crtama, pripadnik te klase je neko ko je fakultetski obrazovan, ima stan i automobil, pri tom može da priušti odlazak na letovanje svake godine, a mesečno zarađuje najmanje 1.000 evra.

http://www.vesti-online.com