Nije bash, ako pitash onoga koji je zaradjivao 200 miliona, on sigurno smatra da je on daleko vishe pogodjen.

U vezi onoga shto je Dzarmush rekao...

Za mene je "nepodnoshljiva lakoca zivljenja" neshto sasvim suprotno od onoga za shta je on smatra,za mene je to sposobnost da se slatko najedesh 'leba i masti isto kao da si jeo najukusniji obrok u najskupljem restoranu.

mislim da ti filozofija nije mnogo daleko od njegove...ali budimo realni...vecina se nece sloziti sa tim

zato im je tako jebeno tesko...u kojim god hoces drzavnim uredjenjima,sa ekonomskom krizom ili bez nje....

vecina nece,zato se i ta vecina toliko uplashila krize.

on smatra , pa dobro.

troskovi zivota : iznenadna transplantacija bubrega (lupam)... cena je 40.000 dolara.

imamo dve osobe, neko ko je sa 2 miliona spao na 1 i druga koja je sa 40.000 dolara spala na 20.000 $ (moze i sa evrima racunica).

Ko je vise pogodjen i ko ce preziveti ?

Nije stvar u tome,uvek postoje stvari koje ne mozesh sebi priushtiti,bilo da imas platu 200 ili 20 000 evra.
Dozivljavanje krize (ove) je subjektivna stvar,i zato je bitno kako je ko dozivljava.
Za onog ciganchica na raskrsnici nema krize,bio je bos juche isto kao i danas.

Prezivece onaj ko je sposoban,ni ja ni ti sebi nismo mogli da priushtimo transplantaciju bubrega ni pre krize a ne mozemo ni danas,pa juche nismo kukali ,a danas smo se uplashili da ce nam trebati bubreg koji ne mozemo da priushtimo?
Troshkovi zivota...onaj ko je zaradjivao 200 000 000 ima troshkove zivota koji su nama teshko zamislivi,i ti troshkovi su za njega potpuno normalni i elementarni koliko je za tebe normalan rachun za struju.

nezavisno od naseg dozivljavanja istih, u sta ne bih ulazio ... postoje elementarni troskovi za zivot (koji isto tako manje/vise variraju, zavisno od naseg zdravlja iliti specificnih potreba) ... dakle nesto neophodno za zivot i na drugoj strani - nesto (sve) sto je luxuz.

... i samo nemoj opet da se vatas za primer prokletog transplanta bubrega

Ali ne postoje elementarni troshkovi za zivot,sem da ne umresh od gladi ili zime,sve ostalo je subjektivno.a dotle josh nismo doshli.
Meni su normalni troshkovi zivota da svaki dan idem na posao ili bilo gde kolima,da pricham mobilnim koliko god zelim,pristup internetu i slichno.Nekome je to luksuz,nekome se to a i mnogo vishe podrazumeva.
Tebi je normalno da imash jedan ili vishe pari patika i cipela,gore pomenutom ciganchicu to nije normalno i ne smatra to elementarnim.Nekome je elementarno da ima privatni avion.I njemu je isto teshko da to izgubi kao kad bi tebi isekli struju zato shto nemash za rachun.
Sve se svodi na subjektivan dozivljaj,ko je koliko izgubio u odnosu na ono shto je imao, a ne u odnosu na ono shto je dovoljno.
Svakome ko izgubi pola plate ili pola od onoga shto je imao je to podjednako mnogo bez obzira da li je to 100 ili 1 000 000 evra.

Razumecesh to kada budesh dobijao platu,i kada tebi sa recimo 30 000 dinara kaze neko sa platom od 15 000 da "tebe boli uvo,ti imash para".

Ne bih da vas sputavam u razvijanju ove filozofije ali neko je vec spomenuo Maslova na ovoj temi. Chovek je odavno formirao piramidu ljudskih potreba.



Mada, mozhda vi znate bolje ... 

I davno se pokazalo da je ta covekova hijerarhija nevazeca u mnogim slucajevima.

mozda sam ja los govornik, ali ove prve cigle u ovoj piramidi sasvim pristojno ilustruju na sta mislim kada kazem, realne elementarne potrebe za zivot... dakle ne subjektivan dozivljaj (jebem mu misa dal se razumemo il smo obojica tvrdoglavi) vec hrana, krov, i osnovne zdravstene potrebe...
... sad, mozes ti da kazes da coveku jedino treba onoliko mesta na planeti zemlji koliko mu stopala zauzimaju ali ne mogu te realne el. potrebe da toliko budu razlicite koliko mogu subjektivne.

dakle, kada bogatasu osakatis pola gornjeg dela piramide... postoje mnogo vece sanse da ce taj covek ostati na svom temelju, dok sa druge strane ne postoje lebdece piramide... mada je ideja skroz kul