Krivične prijave protiv beogradske firme "Alimenti naturali"
Ide na sud "puž biznis"
- Udruženje pužara iz Crne Gore, koje predstavlja četrdesetak uzgajivača, letos podnelo krivičnu prijavu protiv Dragana Topalovića, vlasnika "Alimentija", a ovih dana i u Beogradu "padaju" tužbe
- Kooperanti se slažu sa stručnjacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije da je posao sa farmama za gajenje puževa paravan za ilegalnu trgovinu puževima sakupljenim u prirodi
- Topalović demantuje sve, predstavljajući se kao ekskluzivni zastupnik Međunarodnog instituta za uzgoj puževa iz Keraska u Italiji

BEOGRAD - Kada je u proleće 2003. godine beogradska firma "Alimenti naturali" građanima u Srbiji i Crnoj Gori obećala "posao budućnosti" - proizvodnju puževa na individualnim farmama - veliki broj zainteresovanih ušao je u kooperaciju sa navedenom firmom i započeo uzgoj puževa koji je ove godine trebalo da donese i prve zarade. Posle dve i po godine od potpisivanja ugovora, od "biznisa decenije" nije ostalo skoro ništa, do uzgajivača koji tvrde da su prevareni, praznih džepova, bez ikakve zarade i sa skoro uništenim matičnim jatima puževa. Izneverena obećanja o sigurnoj i unosnoj zaradi, kao i nezainteresovanost "Alimentija" za fijasko čitavog posla doveli su do toga da je Udruženje pužara iz Crne Gore, koje predstavlja četrdesetak uzgajivača, letos podnelo krivičnu prijavu protiv Dragana Topalovića, vlasnika "Alimentija".

Cela priča sa "puž" biznisom i u Srbiji je počela da poprima druge konture od obećanih, a u Beogradu su protiv Topalovića takođe podnete sudske tužbe. Prozvođači tvrde da su obmanuti, u Zavodu za zaštitu prirode Srbije smatraju da je priča sa farmama za gajenje puževa paravan za ilegalnu trgovinu puževa sakupljenih u prirodi, a Dragan Topalović demantuje sve, tvrdeći da su kooperanti sami krivi za propast biznisa.

- Firma "Alimenti naturali", koja se u Srbiji predstavlja kao ekskluzivni zastupnik Međunarodnog instituta za uzgoj puževa iz Keraska u Italiji, po ugovoru je trebalo da nam isporuči kvalitetna, selektovana legla iz uvoza. Dobili smo jako loša legla, odnosno divlje puževe iz prirode, čija je smrtnost oko 80 odsto. U ugovoru je garantovano da će naše matično leglo od 15.000 komada biti reprodukovano na 260.000 puževa, a mi smo dobili samo 64.000 komada. Kilogram puževa iz prirode na otkupu košta 30 dinara, a mi smo, navodno, selektovane puževe u leglu plaćali oko šest dinara po komadu. Jasno je gde je tu bila računica firme sa kojom smo ušli u kooperaciju - kaže za Glas Ružica Stanisavljević, koja je zajedno sa suprugom prošle godine započela ovaj posao na parceli od 22 ara. Stanisavljevići su uložili oko 25.000 evra i, prema Ružičinim rečima, male su šanse da novac bude bar reprodukovan, jer su odgovorni ljudi u "Alimentiju" prećutali mnoge važne činjenice vezane za sam proces proizvodnje.

U Zavodu za zaštitu prirode podsećaju da je u aprilu inspekcijskim pregledom u "Alimentijevom" proizvodno-preradnom centru u Padinskoj skeli utvrđeno da je većina puževa polno zrela i starosti preko tri godine, što je ukazalo da su puževi, najverovatnije, sakupljeni u prirodi i to u vreme zabrane sakupljanja puževa.

"Alimentijeva", kao i ostale kooperantske farme, oformljene su pre dve godine, a to je inspekciji bio signal da je nemoguće da za tako kratko vreme puževi dostignu takvu zrelost i veličinu. Tom prilikom inspekcija je ovom preduzeću zabranila dalji promet skoro 30 tona zatečenih puževa, a Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine saopštilo je da će svi proizvođači dobiti izvozne dozvole za sve količine koje potiču sa farmi, ali da će istovremeno biti najstrože sankcionisani svi oni koji puževe sakupljaju u prirodi u vreme zabrane.

Firma "Alimenti naturali" bila je predstavljena u javnosti od početka stupanja u posao budućnosti. Najpre, javni pozivni oglasi u kojima se nudi vrhunska zarada od gajenja puževa, pa do hvalospeva o nicanju farmi po Srbiji. Ova godina bila je prva koja je trebalo da donese konkretnije finansijske rezultate, ali su mnogi, nažalost, shvatili da su projektovani prinosi i zarade drastično manje od onih koje je "Alimenti" predvideo. Među kooperantima nije mali broj onih koji su pozajmili novac da uđu u ovaj posao i uložili sve što su imali.

Računica prosta

U jednom kilogramu ima između 55 i 60 puževa. Ako se zna da jedan kilogram puževa iz prirode na otkupu košta oko 36 dinara, a da je cena koju "Alimenti naturali" naplaćuje kooperantima za unos matičnog jata 0,10 evra po komadu, računica je jasna. Dakle kilogram puževa koji se unosi u legla za reprodukciju je oko 500 dinara. Razlika po samo jednom kilogramu je oko pet evra.
Dragan Đikanović je, svojevremeno, na svoju parcelu uneo 58.520 komada puževa koje je kupio od "Alimentija", što je oko 975 kilograma. Ako je puž bio sakupljen iz prirode, dolazi se do jasne računice o ogromnoj zaradi idejnih tvoraca "biznisa budućnosti" na samo jednom od 1.728 kooperanata.

Dragan Topalović, vlasnik "Alimentija", u izjavi Glasu tvrdi da neki kooperanti nisu u potpunosti primenili predviđenu tehnologiju. On kaže da ti proizvođači koji su sa njim ušli u ugovorni odnos nisu na vreme zasejali biljke neophodne za prehranu, pa su puževi za kratko vreme pojeli biljke kada su porasle. On dalje tvrdi da ti kooperanti, među kojima su i supružnici Stanisavljević, nisu imali sistem za navodnjavanje, te da su stavljali azot koji je smrzao, odnosno ubio puževe.

Ružica Stanisavljević oštro demantuje Topalovića i kaže da ima svedoke da je ceo posao od početka rađen besprekorno i po strogim pravilima, jer je u njega, između ostalog, uložen ne mali novac.

Iako se Dragan Topalović neprekidno poziva na Međunarodni institut za gajenje puževa iz Keraska, kao njegov ekskluzivni zastupnik na području jugoistočne Evrope, od koga je, prema sopstvenim rečima, "2002. godine dobio ekskluzivni ugovor za zastupanje na ovom području, odnosno ugovor za transfer i primenu tehnologije", Glas je došao do dokumenta u kojem se ova naučna ustanova sa visokim kredibilitetom u svetu ograđuje od nekih aktivnosti "Alimentija". U odgovoru Međunarodnog instituta za uzgoj puževa iz Keraska, na zahtev pravnih zastupnika nekih kooperanata iz Srbije, koji je potpisao lično njegov direktor dr Đovani Avađina stoji:

"Preduzeće "Alimenti naturali" iz Beograda je jedno od brojnih stranih preduzeća koje kupuje od nas proizvode, kao što je mreža koja sprečava bežanje puževa i specijalne vrste semena. "Alimenti naturali" ne kupuje od Instituta selektovana matična jata jer koristi puževe iz prirode sakupljene u Srbiji. Institut obično vrši dve vrste usluga za" Alimenti naturali": analizu terena i kontrolu sa izdavanjem potvrda o vrsti za njihovo trgovanje puževima. Često se događa da "Alimenti naturali" ili druga preduzeća iz Srbije koriste naše ime za svoje aktivnosti, a to su sve firme koje samo kupuju i predstavljaju naše italijanske proizvode. Ne poznajemo uslove ugovora između "Alimenti naturali" i gospođe Stanisavljević Ružice, jer isti nemaju veze sa našim Institutom".

U Zavodu za zaštitu prirode potvrđuju da su inspekcije Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine kontrolom nekih farmi utvrdile da ni na jednoj od njih realne količine puževa nisu ni približne projektovanim količinama.

- Ove godine bilo je dozvoljeno sakupljanje 1,2 miliona komada puževa iz prirode, ali se procenjuje da je "na divlje" sakupljeno mnogo više. U poslednje dve godine ilegalna trgovina puževima se obavlja po mraku zbog inspekcija. Pužari sakupljene količine odvoze noću kombijima ili malim hladnjačama sa tavana i podruma kuća gde su uskladišteni. Iako je zakon potpuno jasan i propisuje tačnu količinu puževa koji se mogu sakupiti u prirodi, a sa druge strane svi puževi sa farmi moraju imati potvrdu Zavoda za zaštitu prirode da su na njima odgajeni, ova vrste ilegalne trgovine je za pojedince veoma unosna. Samo u pojačanoj saradnji sa carinskim organima možemo sprečiti masovni izvoz puževa iz prirode Srbije i narušavanje prirodne ravnoteže - kaže za Glas Berislava Ilić, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ona ističe da "Alimenti naturali" u 2005. godini nije dobio dozvolu ni po osnovu sakupljanja iz prirode, ni po osnovu gajenja i podseća da je na farmi Dragana Topalovića proletos pronađena velika količina puževa, starijih od postojanja njegove farme, koji su zaplenjeni, a protiv Topalovića je pokrenuta krivična prijava.

Dragan Topalović demantuje i kooperante i stručnjake Zavoda. On tvrdi da se kooperanti nisu pridržavali propisane tehnologije, a da od Zavoda više i ne traži dozvolu za sakupljanje, jedino se obraća Upravi za izvoz kako bi pribavio izvoznu dozvolu. On i dalje navodi da je ekskluzivni zastupnik Međunarodnog instituta iz Keraska na području jugoistočne Evrope za transfer i primenu tehnologije i da je na taj način sklopio 1.728 ugovora sa kooperantima u Srbiji i svim zemljama u okruženju.

Topalović zastupa stav da se puževi iz prirode moraju zaštititi od nekontrolisanog sakupljanja, optužuje pojedine kooperante da su sami krivi za propast svojih farmi. Istovremeno, on ne odgovara na pitanje ko su uspešni proizvođači koji su sa njim ušli u kooperaciju i navodi primer samo jedne farme u Vojvodini, gde je sa jednog hektara sakupljeno sedam tona puževa. Takođe tvrdi da je izvozom na evropsko tržište postigao cenu od šest evra po kilogramu, iako stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode tvrde da je maksimalna cena operkuliranog (očišćenog) puža na ovom tržištu četiri evra.

- Pravdu ću potražiti na sudu, kao i još nekoliko kooperanata, jer je ovde reč o farsi koja služi kao pokriće za ilegalno sakupljanje puževa iz prirode - zaključuje Ružica Stanisavljević.
G. J.

Izvor: Glas Javnosti