Sva sreca pa nisi bitan da ti neko trazi oprost 

O jednoj tužbi u dve slike       
MIRKO ĐORĐEVIĆ      
16.11.2010.

Slika prva je sumorna barem po svom meteo-okviru – jesenji dan u Beogradu, sumoran novembarski 2001. U crkvu sv. Marka na Tašmajdanu ulaze, zbunjeno i nesigurno vojnici – iz JSO odabrani pretorijanci naravno, neko im je kazao da odlože oružje. Na licima je još senka odlučnosti, jer pred njima je veliki posao. Izlaze brzo, a potom na Gazeli borna kola i zaprečene saobraćajnice. U zemlji je vladao doktor K. – nije onaj iz Kafkine priče o Jozefu K. – koji je potom građanima objasnio da su to ljudi „u svojim radnim odelima“. To je bio upravo istorijski prolog za ono kasnije – marta meseca 2003. Mučki je ubijen Zoran Đinđić. Obeležena je radno jedna stogodišnjica i to je sve. Tog sumornog dana nekima je bilo jasno, ali nekima ni danas nije. Druga slika se pomera za sto godina nazad i njen meteo-okvir je svetliji: pretorijanci u svojim radnim odelima mučki su ubili kralja i kraljicu. Sa još krvavim sabljama izvikali su kneza Petra za kralja Srbije. Cvetale su lipe na Paliluli i širio se setni mirisi legendarnih šeboja u dvorskoj bašti. Evropa je bila zapanjena; kriza, prekid diplomatskih odnosa i Srbija tone u muk i zaborav. Oglasio se poznati evropski socijalista Žan Žores i kazao J. Skerliću – Nikada vam nećemo oprostiti majski prevrat. Mislilo se na onaj hajdučko-banditski i prljavi čin verolomstva oficira iz kraljeve garde. I digla se Srbija – ono što je u njoj bilo intelektualno najbolje – advokati, narodni poslanici, da nađu „političku pozadinu ovog ubistva“. Peticije sa potpisima uglednih ljudi, rasprava čak neka u Narodnoj skupštini i – nikom ništa. Rezultata nije bilo – od 1903. do kraja 20. veka nijedan državni sud nije imao hrabrosti da procesuira ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. I kraljevi verni oficiri su pre krvavog činodejstva pošli u crkvu – na tronu SPC bio je famozni mitropolit Inokentije koji je raskomadanu kraljicu nekoliko meseci pre toga nazivao Gugutkom na prestolu sprskom. Kada su crnorukci sa krvavim sabljama izvikali kneza Petra za kralja, mitropolit je na blagodarenju u Sabornoj crkvi u Beogradu kazao: „Bog da poživi hrabro vojinstvo što je tirjanina uklonilo s lica zemlje.“

I to je sve – večno i sumorno ponavljanje istog u palanci koja prepoznaje samo sebe.

Slika treća je drugačije osvetljena, ali smisao je isti. Ugledni advokat Srđa Popović tužio je – u ime majke i sestre ubijenog premijera – grupu ljudi. Među njima je i doktor K. Namera je ista kao i pre stotinu godina – istražiti političku pozadinu ubistva Z. Đinđića. Sumorno. I isto. Tužba je solidno utemeljena i šta će biti – to niko ne zna i tu smo gde smo, kao i pre toliko decenija. Ako ova tužba bude prihvaćena biće to zaista istorijski korak za Srbiju, većeg nam ne treba. Ako pak ne bude prihvaćena, opet će to biti veliki korak – ali unazad. U ovoj zemlji traje već decenijama kretanje unazad, ali tinja neka nada da će nešto biti i da će se jednom progovoriti o političkoj pozadini. Pravosuđe polaže jedan ispit i s njima i svi mi.

Podrška advokatu i Sudu je jedino što možemo mi čija su sećanja sumorna kao onaj novembarski dan iz prve slike.

Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 16.11.2010.


http://www.pescanik.net/content/view/5955/94/
-----------------
oвај десно је Божији ''помазаник''...
све помазаници....

Ви људи заборављате најосновније ствари.
Ово што сам напоменуо је мали пикантан детаљ из ђинђувине биографије..а његових грехова нам је пун куфер.
ДА видим колико сте пристрасни:

Да ли знате да су тадићијеве и чедине Биографије лажиране и да су они своје факултетске дипломе добили одмах после 05.10. ,без завршног испита ,само на основу протекције стожера и иницијатора  "нове демократске власти"?
Укратко,београдски ђилкош,протува и нерадник,стока џебелебарошка под именом "тадићи "никад није званично окончао своје вечито студирање.