Prištinsko preduzeće „Bučaj“, čije je magacine sa hranom Vojska Srbije ispraznila u junu 1999, dobilo je spor protiv Ministarstva odbrane, saznaje „Blic“.

Srpsko ministarstvo ovoj firmi mora da isplati 32,47 miliona dinara odštete.
 
Zanimljivo je da je kompaniju „Bučaj“, koja je po rečima Hašima Tačija među onima „koje su najviše dale kosovskoj privredi“, u postupku protiv Srbije zastupao advokat iz Niša, inače bivši pripadnik VS.
 
Ovo preduzeće je tužilo Srbiju u martu 2004, tražeći naknadu za robu koju je Vojska tokom ratnih dešavanja uzela iz magacina u Sportsko-poslovnom centru „Boro i Ramiz“ u Prištini, tvrdeći da nije bio u pitanju javni interes, već ratni plen i povreda imovinskih prava pripadnika albanske manjine. Firma je zahtevala devet miliona dinara, ali je Trgovinski sud u Nišu 2007. odbacio zahtev navodeći da je potraživanje zastarelo, jer je rok za podnošenje zahteva za naknadu štete bio tri godine.
 
Sudu su priloženi i zapisnici finansijske policije iz tog vremena, po kojima je ovaj organ Vojsci izdao zaplenjenu robu. Ona je oduzeta u skladu sa uredbom tadašnje SRJ kojom su građani bili u obavezi da za potrebe odbrane zemlje predaju skladišta hrane.
 
Viši trgovinski i Vrhovni sud potvrdili su 2008. ovu presudu. Međutim, „Bučaj“ je slučaj dobio pred Ustavnim sudom Srbije u martu 2011, kada mu je priznata povreda prava na imovinu i načela zabrane diskriminacije manjina. Po tom osnovu, presuda Trgovinskog suda preinačena je presudom Privrednog apelacionog suda u jesen 2013. Na kraju, pre mesec dana, ovaj sud je izdao rešenje o naplati novca sa računa Vojne ustanove „Dedinje“. Do cifre od 32,47 miliona došlo se tako što je na vrednost oduzete hrane, a to je
2,47 miliona, obračunata zatezna kamata počev od juna 1999. godine.
 
Gašić: Jeste, tačno je

- Otkud vam to? Jeste, tačno je, i nije ništa novo. Mi ionako više od kazni i sudskih sporova iz perioda od 2000. do 2012. ne možemo da dignemo glavu. Vojska je 2011. i 2012. godine isplatila po 2,5 milijarde u te svrhe, 2013. 1,4 milijardu i 2014. 650 miliona dinara. Smanjujemo to konačno, zato što pravnici u Vojsci više ne mogu da se ponašaju po sistemu “Ima vojska para, nema veze!” - kaže za „Blic“ ministar odbrane Bratislav Gašić.

Izvor: Blic

 

Која smo mi banana država 

Уопште нам не требају непријатељи

U zadnjih 15 godina je retkost da je vojska dobila bilo koji spor, a da nije imovinski.

Ogromne pare od vojske potrazuju i rezervisti za dnevnice tokom agresije 1999-te, dobili su spor.

ČERUPANJE VOJSKE Samo od isplaćenih odšteta mogli smo da kupio 30 "migova"

Ministarstvo odbrane je isplatilo po osnovu raznih sudskih sporova skoro 25 milijardi dinara odštete u proteklih 15 godina.



Razloga za ovu cifru je mnogo. Od činjenice da je Vojska Srbije naslednik JNA te ju je tužio ko je stigao, preko imovinsko-pravnih sporova, do obespravljenih zaposlenih i raznih afera sa privatnim firmama.
 
- Ma dobro je ova vojska još i živa šta joj se sve radilo. Za pare koje smo izdvojili za sve te odštete, mogli smo da kupimo svake godine po dva „miga“ ili deset „lazara“ - kaže za „Blic“ ministar odbrane Bratislav Gašić.
 
Tako je i premijera Aleksandra Vučića prvog dana po dolasku na čelo Ministarstva odbrane u julu 2012. sačekala presuda da se naslednicima Save Stojanovića isplati 39 miliona dinara na ime zemljišta koje mu je oduzeto 1952. i na kojem je danas kasarna u Požarevcu. Sve troje naslednika od Vojske će tako u periodu od deset godina dobijati godišnje po 1,3 miliona.
 
Afera „satelit“ koštala nas je 30 miliona evra

- Tužno je, na primer, da se u tim sporovima ne radi o imovini koju je Vojska opljačkala, već o onoj za koju je izdala priznanicu u skladu sa uredbom tadašnje SRJ kojom su građani bili u obavezi da za potrebe odbrane zemlje predaju skladišta hrane - objašnjava Zoran Đorđević, državni sekretar Ministarstva.
 
Kada se na to dodaju afera „satelit“ iz 2005, gde je Srbija morala platiti skoro 30 miliona evra odštete Izraelcima, zatim otpuštanje velikog broja zaposlenih, čija mesta nisu ugašena sistematizacijom, i odluka iz 2008. za prebacivanje vojnih penzija u Fond PIO, čime su ovi penzioneri ostali uskraćeni za povećanje penzija, lako je zaključiti gde su sve ove pare. Naime, kako su penzioneri dobili državu na sudu, sada im je ona dužna skoro 20 milijardi dinara.

Preuzeto sa ...