Pa problem je sto su se uloge izmenile pa si dobila i zene i muskarce koji su vise orijentisani na sebe a manje na porodicu i obaveze u istoj. Onda dobijes zenu koja frkce "Nisam ti ja mamica pa da ti kuvam" i muskarca koji se buni sto on mora da nesto uradi po kuci. Da shvate to drugacije a ne kroz prizmu feministicko-sovinistickog misljenja dobili bi upravo ovo sto si ti rekla tj. srecnu porodicu gde svako radi za istu i gde su uloge takve da se dopunjuju i funkcionisu.

kad smo kod tetovaza
ja sam se lozio na cure sa njima kada sam imao 17/18 godina,mislio sam da su leptirici na guzi i slicne stvari kul,a sada mi je svejedno,jednostavno me ne zamara mnogo da li devojka ima ili nema tetovazu
mada par mojih poznanika misle da su tetovirane devojke stereotipne droljice i sponzorke
ja ne mislim tako

ja sam školovanija od svog supruga.

doduše, zarađuje bolje od mene, ali nije tako bilo u vrijeme kada smo se upoznali.

dan danas, i ne tako rijetko, ja nailazim na iskreno iznenađenje kod ljudi kada čuju čime se bavimo i još da smo u braku.

ali, ja imam vrlo jasne, čvrste i davno izgrađene stavove po pitanju nekih stvari.
i dovoljno volje i ''hrabrosti'' da ih živim.

nisam skromna osoba- rekla bih čak naprotiv, ali...lično, mene uvijek tjera na iskren smijeh i obilje sarkazma isticanje bilo kakve titule ispred samog čovjeka u apsurdnim situacijama.

kada na vratima stana piše titula.
kada u umrlici piše umro doktor, profesor ili advokat, sudija, astro- fizičar u penziji ili prije iste... ( nigdje nećete naći da je umro stolar, konobar, kuvar, vozač, tesar, klesar)...
nije da šećkam po grobljima, ali kada vidim titule na mermernim pločama ne mogu da se otrgnem porivu da ispričam vic.
doduše, to je i na nervnoj bazi...tamo uvijek doživljavam katarzu.
kada prilikom upoznavanja, neformalnog, neko prije imena kaže titulu ( a ja pri prvom susretu jedva uspijem i ime da zapamtim. možete misliti šta mi urade sa tom, meni u tom trenutku, suvišnom informacijom? )

scena jedan:

koktelčić u bašti prijatelja.
gomila ljudi...
roštilja se u uglu. dobra muzika.
prilazim prijatelju koji razgovara sa nekim tipom. on se okreće prema meni i govori: '' a tu si...e, ovo je moja prijateljica... ja u sred najave moje persone pružam ruku i govorim '' ( svoje ime), drago mi je!''...i već se trudim da zapamtim, dobro čujem kako se zove, jer to mi je neki žešći trip da ne zapamtim, osobito ako masu ljudi upoznajem za kratko vrijeme...a on meni, oko prelijepo: '' doktor ginekolog...sljbkzvbdddkkijhslppsll...''.

au..

e, jebala sam ježa u leđa...je l' treba da se skinem?

pa gdje si ti ginekolog, prijatelju? u svojoj ordinaciji kada ti dođem na zakazan pregled ili ovako...u baštici na sjedeljci dok tučemo alkohol...

mislim, ja kontam...krenemo da razgovaramo...pa ja usput pitam čime se baviš...ili neki tvoj drug to pomene, aj' onako uzgred...pa, okej...popričamo o čemu hoćeš, pa i o tvojoj struci...mislim, iha....hiljadu jebenih načina koje ne djeluju tako bzv...

isprepada me

šta znam...
možda sam i ja frik...nemam pojma.

što se tiče prijatelja...ima ih svake fele. parametar je samo jedan: da li sa nekim mogu ili ne mogu...razne stvari.

istetovirana sam.
moram malo bolje da ih krijem zbog posla, kapiram i ja da u pojedinim situacijama u kojima se nalazim na poslu one u glavama mnogih stvaraju neku sliku koja otežava stvari. a ja nisam osoba koja voli komplikovati stvari, ako mogu biti jednostavne.
dešava se da što sam starija...sve manje imam trip da razbijam neke predrasude, pa i one koje se tiču mene same.
velika sam cicija kada je u pitanju vlastito vrijeme i energija. pogotovo kada mi nije ni stalo.
ali okej...nisam ni ja transparetna osoba...nisam ih ni stavljala da'' sablažnjavam'' i da ih objašnjavam šuši i maruši.

ja to, pravo da vam kažem, i ne vidim kao stvar za čuđenje ili neku bogznašta veliku priču...

niti mog muža, niti moj brak, niti naše profesije...

našlo se dvoje koje gaje dovoljnu količinu emocija jedno prema drugom, napravili porodicu, rade svoje poslove...dođemo kući, ostavimo sranja na poslu po strani, kad skineš sve te maske u toku dana, mi smo imenom...dva krajnje ''obična'' čovjeka sa po nekom tetovažom.

ali da, kapiram da ljudi generalno komplikuju i seru...vidim, a tu i tamo osjetim...
mislim, ja sam rodom iz krajeva gdje se iz čiste dosade i lažno patrijarhalnog masturbiranja napravi tabu i od farbanja kose u određenim godinama...recimo- utorkom.

mislim, to bude važno utorkom.
a onda dođe srijeda...

Ma, nista se tokom vekova nije promenilo...
Mozda je tamo... posle rata... bilo malo foliranja u smislu - nije vazno s kim si i sta radis, vazna je ljubav... ali vrlo brzo su stare klase zamenjene novima...
Lekari, profesori, razni drugi sa diplomom su postali cenjeniji i njihov posao bolje placan, tako da su smaknuli trgovce, veleposednike i zanatlije sa lestvice pozeljnih za zenidbu.

Ali, ono sto je majkama i starijim zenama ostalo je prosto - vazno je da se ti dobro (citaj: bogato) udas...

Odradila sam privremenu tetovazu jer onu stalnu ne smem da uradim jer sam pizda koja se boji igala. I meni ne treba niko da bi mi sjebao dan, ja sam dovoljna sama sebi samo kad pomislim da ce bas meni da se inficira ta tetovaza ...itd...bolesnik nista vise.

Elem, moj muz je popizdeo, ovi drcnni muzevi srbende sa plaze su me gledali kao da nisam normalna, zene su me gledale ispod oka ili preko ramena. Ja sam radila tetovazu na plazi , oko mene deca, muz iza ledja a krofna sa cokoladom u ustima...Mislim...bole mene kur sto nemam sta ko misli, da li ce da misli, i kome cu ja da budem tema dana. Takodje me zabole za misljenje moga muza. Ja nikome nista ne branim tako ni meni ne moze niko nista da zabrani.
Isto imam u plannu tribal na krstima. I to cu da uradim. Onu varijantu koja se samo vidi pod neonskim svetlom. to mi tako cool izgleda.

Ako me u toku tih egzibicija zaobidju kojekva govna koja "plutaju" okolo smatracu da sam izvukla dobitni loz.

ja mislim da sam negde cuo da danas postoje i bezbolne tetovaze koje ostaju za stalno 

žene u srednjim godinama su uglavnom keve, koje za svoje dete (sebe  ) žele najbolje - bogatog zata nemam baš lepo mišljenje o takvim skupovima, gde se vode... male ženske priče, al dobro to je samo opšti utisak on topic:


nikada mi ovakve, a ni slične rečenice, generalno nisu predstavljale problem, jer se nikada nisam osećala prozvanom. Znam i ja "neke" koje su tetovirale "neke" tetovaže, na "nekim" mestima, al kod takvih devojaka nije neophodno videti tet, da bi zbrojili dva i dva, dovoljno je razmeniti par rečenica...
Imam tetovazu i to na delu tela koji je "tipičan za tetoviranje za bg-djanke"  
Ja npr nisam ljubitelj šmike, nepraktična mi je, volim nakit, ali ga iz praktičnih razloga isto, retko nosim, slabo se bavim frizurama, jer znam koja je to "muka" (meni bar) oko izrastka, pranja, pakovanja, održavanja, fenirana na +40, al tetovaže volim, to je moj ukras... Svakom svoje.
Neko gaji predrasude prema tome – samo neka ih gaji i dobro zaliva


ovo stoji i kod mene 

Ovako, za tet mi je majka konkretnno rekla da sam je razočarala i bila je naravno burna, ali trenutna reakcija Imala sam fazu u ranoj mladosti kada sam radila u kafiću, ona je to smatrala, kako Sofi kažeš, nezamislivim za radno mesto njene ćerke, ali neke stvari sam morala sama da naučim, ne može od roditelja, mogu ih samo slepo poslušati, al to onda nije nauk. Danas, sa distance gledano, smatram da je mnogo bolje što sam na takvim mestima radila, u farmerkama, majici i patikama i zaradjivala, a možda se i zabavlja bolje od onih koje su tamo izlazile, u haljinama, sa momcima, skockane i ostavljale pare koje su im roditlji dali. Takodje sam tamo naučila kako živi radnička klasa i kako je to kad ti "naredjuje" neko osim roditelja (koji te bezuslovno vole), kad već nisam mogla u vojsku 



mislim da negde moraju biti na istim talasnim dužinama i sličnih mogućnosti i intelekta. Rečenica da neko ne treba da bude sa kuvarom, ako je završio faks, za mene je snobizam, a o snobovima ne bih da raspravljam i postoji još jedan opšteprihvaćeni standard, a to je dzentlmenstvo (ne otvaranje vrata od kola, nego finansijsko) gde i kada devojka zaradjuje ili ima više, muškarac više daje. Podržavam, ako je nekome finansijski momenat baza dobrog provoda, a ne ideja, organizacija... ondak ok, takva devoja treba da nadje tipa sa puno love, inače nikada u životu neće biti srećna... Obratno, naravno, ne važi 

ne znam dal je jovan dučić, al neki umnik jeste rekao, parafraziram, momak i devojka treba da budu iz istog mesta, pa je naveo filozofske razloge za to... ja slično razmišljam. Praktično to bi značilo, da sutra, koliko god love da ima, moj dečko i dalje voli ili se rado seća, pez bombona, eurobloka, duška-dugouška, da "kaže" krompir sa popinim-prasetom u ustima, kocke, izmedju dve vatre, kst-a, ade, jezera i planina po srbiji... A to nije nešto što se kupuje parama (velikim parama), niti standardom
Lično više volim da budem sa nekim ko zna (ne samo školske stvari, nego i da okreči, zakuca ekser, zavrne osigurač...), nego sa nekim ko ima (mnogi imaju jer su dobro nasledili - al to se lako troši)

Sve u svemu, iako sam pobornik tradicionalnog vaspitanja, u najizvornijem njegovom smislu, nikada ne bih dozvolila da mi neko kaže koga treba da volim i kako treba da mislim, ostalo su finese...
Sofi, cvetić za temu 
i za ljubetelje tetovaža, jedna vrhunska. ova možda nije dobra majka, al je odlična baba 

Arijada, u kuhinju... pored dece i nadgledaj taj ruchak...

Ma to za tetovaze potice od toga sto su u jednom periodu tetovaze bile vezivane samo za zatvorenike i mornare...
A preve tetovaze su nastale i pre mornara.. i zatvorenika i imale su magijski karakter... oznacavale pripadnost odredjenoj porodici ili sloju, a kod Mavara cak i porodicnu istoriju

Ma tatu ko tatu blago receno nema nikakvo znacenj.Lepo kazem kad se tetoviras..to je samo nacin da se izrazis ili na prvi pogled kazes nesto okolini.
Zovite me debilom ali zamisli odes kod lekara a on zmajeve ima po rukama,ili ti predaje profesor sa japanskim slovima po vratu,ili jos jace istoricar sa 4 C i grbom na vratu ili odes kod advokata a on tribale nacepao.
Drugari mozemo mi da se shvatamo da nismo puni predrasuda,mogu i ja za sebe da mislim da sam tesla..ali to nije nuzno tacno.
Pa da li bi vi ove ljude shvatali ozbiljno ?
Politicari koliko sam cuo ne smeju da imaju tetovaze.Inace ko bi glasao za nekog ko ima skorpiju na vratu.

Ja priznajem samo plavo jna na ruci..ostalo su budalastine.