Tenderi za Telekom i deo EPS do kraja godine

Premijer Aleksandar Vučić je tokom investicionog foruma u Londonu najavio prodaju Telekoma Srbije, ali je rekao da Vlada planira da proda i manjinski deo Elektroprivrede Srbije!


Faktor Hičkok: Vučić od gradonačelnika Londona Borisa Džonsona dobio na poklon knjigu s potpisom

Vučić je za blog Londonske škole ekonomije rekao da je „u toku potraga za potencijalnim investitorima“.
 
- Tender će biti transparentan, a pobediće onaj ko ponudi najbolje uslove. Do kraja godine biće izabran privatizacioni savetnik i tada će se pokrenuti čitava procedura - objasnio je Vučić, koji nije govorio o ceni koja se može postići za Telekom i EPS.
 
Premijer je još u svom ekspozeu najavio prodaju Telekoma i dela EPS, ali se do danas malo u tome odmaklo. Iz Vlade su stizala obećanja da će za Telekom dobiti više od 1,4 milijarde, za koliko je vlada Mirka Cvetkovića neuspešno pokušala da ga proda. U Telekom nisu želeli da govore o prodaji kompanije „jer je to pitanje za vlasnika, odnosno Vladu Srbije, a ne za njih“.

S druge strane, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za „Blic“ da je danas jako teško proceniti koliko se novca može dobiti za prodaju Telekoma.
 
- Vlada Srbije treba da kaže koja je to cena koju bi oni prihvatili za prodaju Telekoma i gde će uložiti novac kako bi dobili iste dividende koje od Telekoma imaju danas - Kaže Kovačević.
 
Stranci bi vodili EPS
- Za Srbiju strateški nije dobro rešenje da proda većinski deo EPS-a. Najbolja opcija bio bi ulazak manjinskog partnera do kraja sledeće godine. Taj partner bi birao većinu menadžmenta EPS-a i povećao efikasnost poslovanja. Država bi dobila više profita - rekao je Vučić u ekspozeu.

Za prodaju Telekoma zalaže se i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. On smatra da tu kompaniju treba prodati u dogledno vreme jer postoji opasnost da izgubi trku na tržištu, što bi oborilo njenu cenu. Petrović kaže i da bi novac od prodaje Telekoma samo kratkoročno zakrpio budžet ukoliko Vlada ne bude sprovela antikrizne mere koje bi bile na snazi bar tri godine.
 
Kada je reč o Elektroprivredi Srbije, ekonomski stručnjaci smatraju da EPS još nije spreman za prodaju.
 
- Prvo treba razdvojiti celine, a to su distribucija struje, prenos na visokom naponu, koji treba zadržati, i proizvodnja struje, pa tek onda krenuti u prodaju - kaže Kovačević.

Preuzeto sa ...

 

najprofitabiilnije dom firme koje pune budzet sto od dobiti sto od pdv-a plus zaposljavaju ljude - pa makar zbog svog dzepa i mira bi ne bi trebalo ali 'ima li pilota u avionu" 

e moj alistere...


nego vaznije teme: jesu joj prave ili ne - sta ti mislis?

Dobili bi CAK 2,4 milijardi dolara. Pa toliko je dobijao DS pre par godina.

rekla bih ovo drugo - nego, bwe, ko ovde treba za tu temu da bude strucnjak, ti ili ja, nesto se ovde ne uklapa  

Evo i tebi dom. zadatak     

Pazi Borisa... opet je povukao crtu vise... 

ajmo opet

 


Istorija Srbije u periodu 2000-2012. se ne priznaje i ne važi. 

Imanje smo prodali,još nameštaj i kuća ostali...

Milijarda evra od EPS

Novosti istražuju - Ko su potencijalni partneri EPS i koliko država može da zaradi. Nemački RVE i EON najozbiljniji kandidati. Mogu da kupe najviše 31 odsto naše najveće kompanije



UGOVOR sa stranim investitorom oko dela „Elektroprivrede Srbije“, koji je najavio premijer Vlade Aleksandar Vučić, napuniće državnu kasu za najviše milijardu evra. Na pregovaračkom stolu oko najvećeg javnog preduzeća, Srbija može manjinskom ulagaču da ponudi do 31 odsto od vrednosti EPS, koje je „teška“ oko četiri milijarde evra. Među potencijalnim kupcima prednjače nemački RVE i EON, ali se pominju i francuski EDF, italijanski ENEL i češki ČEZ.

Ulagač koji će ući u „Elektroprivredu Srbije“ moraće prethodno da pripremi najmanje 600 miliona evra za udeo u firmi koja je „krvotok srpske privrede“.

- Grube procene govore da se imovina EPS kreće između tri i četiri milijarde evra - kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Pre 14 godina se čak spekulisalo da preduzeće vredi deset milijardi evra, ali je pitanje u kom stanju se nalazi naša oprema. Takođe, sa svakim centom poskupljenja struje, vrednost firme podiže se za 350 miliona evra. Partner koji kupi deo našeg giganta daće između 600 i 800 miliona, a najviše milijardu evra.

Prema rečima prvog čoveka Vlade Srbije, ali i ministra privrede, strani investitor moraće da se zadovolji sa manjinskim udelom u našoj energetici. Strancima ćemo, dodaje Savić, dati na upravljanje četvrtinu ili petinu firme.

- Pre nego što se sklopi dogovor, EPS mora da postane akcionarsko društvo - napominje profesor Savić. - Građani dobijaju 15 odsto akcija, zaposleni i bivši radnici između tri i pet odsto, a država, ako hoće da ostane većinski vlasnik, mora da zadrži 51 odsto. Investitoru će se najverovatnije ponuditi između 20 i 25 odsto akcija.

EPS najviše merkaju nemački investitori, i to RVE i EON. Na listi kandidata, kaže profesor elektrotehnike Nikola Rajaković, nalaze se EDF, ENEL, ČEZ, ali i austrijska elektroprivreda.

- Kažu da će investitor biti Nemac, a RVE je i dosad bio zainteresovan za ovaj region - govori profesor Rajaković. - Oni ulažu u hidroelektrane, a kod nas već rade na Moravi i Drini. Investirali su i u Bugarskoj, Rumuniji i Srpskoj.

Da je EPS stavljen na tržište lane, dodaje Rajaković, investitori iz Evrope bi za našeg giganta mogli više da izdvoje. Zbog ulaganja u obnovljive izvore energije, firme iz ove oblasti smanjile su svoje profite i do 20 odsto.

TRI PLANA ZA SPAS

MEĐU opcijama po kojima možemo da podignemo poslovanje EPS, provlače se tri glavna plana.

- Prva mogućnost jeste da se EPS proda na berzi, a druga da se pregovara sa stranim partnerom po modelu koji se sada pravi sa Železarom Smederevo - kaže ekonomista Ljubodrag Savić. - Tada se igra na sigurno i ugovaraju se svi uslovi sa jednim ulagačem. Varijanta koja je najbolja, i tako će verovatno da urade, jeste javno-privatno partnerstvo, koje država ugovara sa potencijalnim investitorima.

ČEZ KAO PRIMER GIGANTA naše privrede, slažu se stručnjaci, strancima ne smemo u potpunosti da ponudimo „na tacni“. Najbolji primer koji to dokazuje jeste privatizacija elektroprivrede u Češkoj. ČEZ je prodat 1993. godine, a onda je država shvatila da joj se to ne isplati i povratila je većinsko vlasništvo. Danas je Češka energetska kompanija regionalni lider, a prevazilazi proizvodnju u EPS sa duplo manje radnika.

Preuzeto sa ...