tito moze da se takmici sa turcima po dobrom koje je doneo...

Dali je ovo harmonija o kojoj ti pricas? i dali se ovo zove bratstvo jedinstvo?

Затвореници су одвођени на Голи на мах, често без суда и суђења, у сваком случају са пресудом чије трајање нико није могао унапред знати. Били су приморани да признају да су се заверили против народа, Тита и Партије, присиљени да оптуже своје пријатеље и да потказују своје логорске другаре. Ревидирали су и финоклесирали онолико колико је то истражиоцима било потребно. И када су напокон били пуштени, увек је то било уз одређену ограду, увек с могућношћу да опет буду позвани, увек уз свест да изнова могу бити потказани или да сами опет могу постати потказивачи. Чини се да је та страшна психолошка процедура, а не напросто топли зец или о врат обешена пуна кибла, оно што је права и страшна трагедија Голооточана и разлог њихове немуштости. На Голи су дошли као дојучерашњи победници или бар као људи јаке самосвести. И - скоро сви су ревидирали. Веома мало душегупки овога света може да се похвали таквом успешношћу у преваспитању.
Голооточани су и после издржане казне били проказани и жигосани у друштву, нико са њима није смео јавно да се дружи и састаје и тешко су добијали било какав посао. На чланове породице се вршио притисак да их се одрекну, а на брачне другове да се разведу. Неки су после издржане казне на силу постали доушници УДБА-е (удбаши) у месту сили селу где су живели, када су морали повремено подностити извештаје о дешавањима у месту, односима међу становништвом и свему ономе што је тада било занимљиво за апсолутистичку југословенску власт
(deo teksta o golom otoku ,izvor wikipedia)