Kraljevina Srbija !!! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

БЕЗ КРАЉА НЕ ВАЉА

-Орао на српском државном грбу има две главе.Једна је глава цркве,а друга је глава круне.
-Никада српски народ није био без монарха,осим под Турцима и од 1945.године када су на власт дошли комунисти.Оба пута није било ни државе Србије.
-Тамо где монархије никада није било и где је република једина историја и традиција,залагање за монархију јесте политичко питање за дуге расправе,али тамо где је републике само једном било,и то у најгорем и најтрагичнијем издању,залагање за монархију је залагање за сопствену историју а против њеног гажења и поништавања.
-Насиљем је у Србији и укинута Краљевина, и уведена Република.
-Васпостављање Краљевине је предуслов за раскид са комунистичком прошлошћу, и најкраћи пут ка отклањању свих сумљи у оданост Србије истини,правди и слободи.
-Круна и олтар су симболи јединства и народног трајања.
-Краљ влада,а не управља.Владар је по милости Божјој и вољи народној,а земљом управљају изабрани народни представници.
- Уставне парламентарне монархије,којима ће као породици припадати и краљевина Србија,данас су Шведска, Норвешка, Холандија, Белгија, Шпанија а све те земље су чланице Европске уније и стубови европске, културне и моралне чврстине и стабилности. Нигде као у тим државама није постигнут већи степен социјалне правде.Наше избеглице за време прошлих ратова на просторима бивше државе,које су спас потражиле у већ поменутим монархистичким земљама,већ после месец дана биле су стамбено обезбеђене. Најмања светска стопа незапослености је управо у овим земљама, као што су у њима и најмање разлике између оних са најнижим и оних са највишим стандардом.Васпостављањем монархије у Србије, све ове земље би дипломатски,али пре свега финансијски и кроз друге видове помоћи,снажно подржале обнову Краљевине Србије.
-У oвом часу,кад нам је за почетне кораке у опоравку државе потребан велики новац мерен милијардама долара,монархија је,уз све остало,и пречица без уступака и компромиса,пречица за ход уздигнуте главе,до неопходне финансијске помоћи.
-Само круна,која је изнад свих странака и изнад свих идеологија,може да буде гарант међустраначког и међуидеолошког,а тиме и националног помирења у српском народу.
-Краљ који нема власт а има част,краљ који је носилац државног суверенитета и чувар традиције националног јединства ,најсигурнија је препрека диктатури било којег појединца.
-Када се синови разочарају у очеве и дедове,односно у оно што им оставља претходна генерација,упориште и чврст ослонац неизбежно траже негде у прошлости.То није ни назадовање ни носталгија,то је праведна борба једног покољења за садашњост и још више за будућност. А управо у таквој ситуацији је данас српски народ. После ужасног рата у коме смо поражени,духовно клонули,физички исцрпљени и национално понижени,ми морамо да нађемо чврст ослонац за национални опоравак и препород.Тога ослонца међутим нема од 1941.године до данашњих дана.Упориште и узор не можемо тражити у Другом светском рату,зато што су се онда Срби тукли са Србима.Не можемо то упориште тражити ни у више од пола века комунистичке владавине,због диктатуре,због злочина,због пљачки,због неправди свих врста и због тога што је комунистичка република на крају,поништила два века српске историје,што је уништила готово све што смо под круном зидали,од Карађорђа па наовамо.
-Председника републике увек предлаже и номинује нека политичка партија,нека идеологија или нека политичка коалиција. Изабран на такав начин,председник републике зависи од те партије или те коалиције.Он је све и да неће,све и да је најоданији демократији,присиљен да мало више навија за ту политичку партију,за ту идеологију. Краљ,међутим не долази ни из једне политичке странке,он не припада ниједној идеологији,он припада историји, он припада традицији,он припада целој нацији и он једини може да буде краљ и левима и деснима и центристима,страначки сврстаним и страначки несврстаним.
-Много је прича о споразуму из Дејтона,али се једна важна линија тог споразума и његових могућности прећуткује и крије.Документ из Дејтона наиме омогућава за почетак персоналну унију преко круне између Србије и Републике Српске.
-Мада су примера ради, Аустралија и Канада суверене државе, а Аустралија и засебан континент, обе земље на полеђини својих валута имају лик британске краљице и преко британске круне су Канађани у унији са Великом Британијом,уз уставну и формалну правну могућност да јој се сутра прикључе. Та светска и од свих прихваћена реалност пружа Србији са краљом на челу прилику да у што скорије време уђе у персоналну унију и са Македонијом, а не само са Републиком Српском што јој било који изабрани председник или република не могу да обезбеде. Круна је дакле,у овом преломном тренутку за српски народ, када је персонална унија и лек за националну рану и пут ка националном јединству и саборности,и прворазредни државни интерес.
-Према свим прорачунима о издржавању краљевске породице,чак и када би јој се обезбедио дворски стандард по светским мерилима,чему српске краљевске породице у својој традиционалној скромности,никад нису тежиле,било би педесет пута јефтиније од издржавања уобичајног председничког апарата.
-Круна и Патријарх биће, у Краљевини Србији,како је и било некада у славној српској историји,нешто изнад свих,што на један начин припада свима. Да ли српски Патријарх има неку власт? Нема. Да ли можемо без Патријарха? Не можемо. Исто је и с краљем. Краљ ће бити државни патријарх, као што је је Патријарх црквени и верски поглавар српског народа.
-За младе Србе, за цео наш народ,једино упориште и једина тачка чврстог ослонца је период пре 1941. године. То је оно време када се Србија није смањивала него се часно и праведно ширила,када није у лоповлуку пропадала него се у радиности успињала, када смо били држава и народ са моћним и великим пријатељима и савезницима широм света,а не одбачени и презрени од свих,када смо у суровим наметнутим ратовима и против много јачих светских сила излазили као победници.То је оно време историјски недодирљиво потврђено,а у колективном памћењу до светиње уздигнуто, када ни у Првом светском рату, ни Турци, ни Аустријанци, ни Немци, нису успели да заробе ни једну једину ратну заставу српску заставу, а камоли да победе Српску војску. Тог времена ми данас јесмо и морамо да будемо синовци и потомци, и у том времену је наш најбистрији извор.
-Ми желимо да обновимо народно сећање на његове корене и време славе Србије.Са тим осећањима, оживеће и српска круна и наша цела нација.
СА ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ
Сва права задржана, Погледи - 2003. године.