Kosovski ciklus: Od Zane Nimani do Hašima Tačija :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Albanci za Srbe predstavljaju večni rat, odlične kosovske fudbalere u timu Partizana, paljenje manastira, Šiptare koji su odreda postali Goranci, ali ih pamte i po „albanki" - travi koju su Srbi za male pare pušili u devedesetim i tako zaboravljali na Miloševića i agoniju.

Šta će se pričati na junskom samitu EU - zapadni Balkan u Sarajevu i da li će ovaj skup približiti region Evropskoj uniji saznaće se u prvoj nedelji juna. Ovaj samit je još pre nego što su njegovi učesnici čekirali pozicije u sarajevskoj kongresnoj dvorani podigao prašinu skoro jednaku onoj koju su proizvele kopačke Antićevih „orlova" u proteklim kvalifikacijima za predstojeće Svetsko prvenstvo.
Napade da je učestvovanje Srbije na ovom samitu pod pretnjom nekog novog Rambujea otklonio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavom da odlazak naše delegacije ne prekida kontinuitet politike Srbije prema Kosovu. - Bilo bi dobro da se u Sarajevu čuje glas svih iz regiona. Zato radimo na tome da se pronađe rešenje koje ni na koji način ne bi dovelo u pitanje Rezoluciju 1244 i principijelni stav o nepriznavanju Kosova. Verujem da ćemo se izboriti za kompromisno rešenje za Kosmet u ne tako dalekoj budućnosti - rekao je Jeremić.
Iako se danas kompromisno rešenje za Kosmet čini jednako verovatno sceni u kojoj se članovi „Obraza" grle sa gej aktivistima na „Paradi ponosa", čestitajući im tom prilikom na hiljaditom gej braku sklopljenom u crkvi svetog Marka na Tašmajdanu, konačni rasplet kosovskog čvora će se sigurno odigrati u skorijoj budućnosti.
Ne postoji nijedan pripadnik „prve" ili „druge" Srbije koji se neće radovati tom konačnom rešenju surovog odnosa koji je Srbiju ubacio u betonske cipele s kojima napreduje pola kilometara na sat na putu u Evropu. Iako je Dimitrije Tucović 1912. godine izjavio da su najveći prijatelji Srba niko drugi do Albanci, danas bi za ovog srpskog revolucionara mislili da je bio ili pijan od vinjaka „skenderbeg" ili naduvan od trave „albanke" dok je smišljao ovu rečenicu koju bi mogao jedino da izgovori Srbin, tačnije „grobar" nad kojim je izvršena lobotomija pa jedino čega se seća u svom životu su golovi Fadilja Vokrija u dresu Partizana. Viševekovni krvavi odnos Srba i Albanaca, ispunjen bunama i sukobima, trajno je cementiran u istorijskim udžbenicima, a poslednje decenije relaciju dva naroda obeležili su sledeći ljudi i događaji.

Albanci u Partizanu - „Politika me nikada nije zanimala. Došao sam u Partizan u trenutku kada su albanski rudari štrajkovali u „Trepči" i kada je zemljom harao Milošević. To je dokaz da sportisti ne smeju da budu opterećeni politikom. Još jedna od bitnih stvari je i činjenica da je Partizan imao mnogo navijača na Kosovu i da su u njemu tradicionalno igrali Albanci." Ovo su rečenice bivšeg fudbalera Partizana i današnjeg predsednika Fudbalskog saveza Kosova Fadilja Vokrija, koje je izgovorio pre nekoliko meseci jednom zagrebačkom listu, čime je oduševio „Grobare" koji su se na mnogim forumima podsetili ovog centarfora koji je golovima redovno Partizanov „jug" transportovao u delirijum.

Ljubav između Albanaca sa Kosova i Partizana započela je sa Fahrudinom Jusufijem, fenomenalnim bekom koji je obožavao Beograd i kome je kum bio kompanjon iz odbrane Velibor Vasović. Jusufi se posle odlične karijere u Nemačkoj vratio kao trener u Partizan, i to sa kačketom „a la Helmut Šen", ali je „poginuo" upravo od svojih, na utakmici u kojoj je albanski Fljamurtari izbacio „Grobare" usred Beograda. Tradiciju albanskih fudbalera u crno-belom dresu nastavili su Dževad Prekazi upamćen po razornim projektilima „zemlja-vazduh", kojima je cepao mreže i grla navijača koji su pevali „Preki, Prekazi, ti Dinamo pregazi". Posle njega je došao Vokri, a zatim i Kujtim Šalja, koji se pamti po svom naručivanju srnećih leđa i salate u beogradskom hotelu „Palas". Albansko-srpska crno-bela idila samo je na trenutak prekinuta porazom od Fljamurtarija, kao i golovima Dragana Mancea kojima je Partizan bio jedini tim koji je uspeo da pobedi tadašnji FK „Priština" na domaćem terenu, koji je na krilima nacionalnog delirijuma vodio Ćiro Blažević. Istorijska pobeda bila je začinjena stihovima „Mance, jeb'o si Albance".

Aleksandar Ranković - Srpski političar iz prvog ešalona Josipa Broza koji je smenjen zbog prisluškivanja i Kosova. Iz tog Lekinog pada uzdigao se mit o Rankoviću kao zaštitniku Srba na Kosovu. Njegova sahrana je tada bila najveći beogradski hepening posle koncerta „Bijelog dugmeta" na Hajdučkoj česmi, kao i rastanka s Titom. Hiljade ljudi na oproštaju od Rankovića biće inicijalna kapisla za kasnije događanje naroda i smernica za dotadašnjeg apartčika Slobodana Miloševića.

Semenkari, poslastičari i vukovci - To su bila zanimanja Albanaca u gradovima duž cele SFRJ. Za elitne albanske poslastičare oduvek se smatrala porodica Pelivan, za koju se danas navodi da su ipak Goranci. Poslastičarnica na početku Kalemegdana, koja je pala kao jedna od prvih žrtava Miloševićevog događanja naroda, zvala se „kod trovača". Nikada nije odgonetnuto da li je običaj u bivšoj JNA da se Albanci raspoređuju u kuvare bila posledica njihovog kulinarskog majstorstva ili činjenice da je ovaj narod bio pod sumnjom, pa je držanje varjače bilo bezbednije od zaduživanja ponosa jugoslovenske armije - puške M-48. I fizikalci kod Vukovog spomenika su u prošla vremena bili uglavnom Albanci, a tek kasnije je došlo do „nacionalne ravnopravnosti". Nestankom Albanaca iz Beograda biro za zapošljavanje bicepsa u parku kod Vuka popunili su Srbi.

Provokacija Gorana Bregovića - Najveći manipulator na domaćoj muzičkoj sceni Goran Bregović je malo posle godinu dana od velikih albanskih demonstracija na Kosovu napravio pesmu koja je 1982. izazvala nezapamćen skandal u bivšoj Jugoslaviji. Na albumu „Uspavanka za Radmilu M." „Bijelog dugmeta" našla se pesma „Kosovka", koju je na albanskom jeziku otpevao Željko Bebek. Napadi na „Dugme" bili su ravni onima iz afere u kojoj je član benda Ipe Ivandić uhapšen sa kilogramima hašiša u bas bubnjevima. Najveći mag domaće muzike Bregović je svoje filovanje čuvenog stiha „Roka mandoljina" obrazložio rečima: „Mislio sam da posle toliko godina koliko živimo sa Albancima ne bi bilo loše da naučimo nekoliko njihovih reči". Tih nekoliko reči doneli su ogroman tiraž, desetine hiljada ovih i onih valuta, ali i jedan zlatni lančić koji je vođi „Dugmeta" pre jednog koncerta predao jedan albanski fan smatrajući da je Brega dosta učinio za njihovu stvar.

Keljmendi - „Noćas, 3 septembra 1987. u 03.05 časova, vojnik Aziz Keljmendi je u garnizonu u Paraćinu ubio na spavanju četvoro vojnika i kasnije izvršio samoubistvo." Ovo je bilo saopštenje Saveznog sekretarijata za odbranu, u kojem je opisan krvavi pir Aziza Keljmendija, koji je šokirao Jugoslaviju, a naročito Srbiju. Ovaj stravičan zločin nagovestio je skorašnji krvavi sukob i raspad zemlje.

Kapetan Leši - Veliki albanski junak iz filma srpskog režisera Žike Mitrovića. Hrabri kapetan Ramiz Leši sa partizanskim jedinicama se bori protiv bandi balista u kojima je i njegov rođeni brat. Pseudonim Kapetan Leši preuzeo je Ridvan Ćazimi, komandant vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, koji je ubijen 2001. tokom oružane pobune Albanaca na jugu Srbije. Ipak, ni delo ni lik filmskog Kapetana Lešija nije ukaljan ovom „krađom".

Bekim Fehmiu - Ponos Jugoslavije i glumac koji je napravio najveću svetsku karijeru od svih svojih domaćih kolega. Glumio je uz najveće holivudske zvezde Klaudiju Kardinale, Kendis Bergen, Avu Gardner, a i sarađivao sa režiserskim velikanima poput Džona Hjustona. Fehmiu je u svetskoj štampi opisivan kao jedini glumac koji je iz komunističkih zemalja snimao na Zapadu, probijajući prvi gvozdenu zavesu pre pojave Mihaila Gorbačova i pada Berlinskog zida.

Zana Nimani - Prva pevačica grupe „Zana" i ćerka kosovskog funkcionera Džavida Nimanija koji je zaribao zbog irendentističkih sklonosti. Otpevala je najveće hitove ove grupe, kao što je pesma „Dodirni mi kolena", i ostala upamćena po svom čednom seksepilu kojim je osvojila švedskog producenta jugoslovenskog porekla Tinja Vargu.

Đorđe Martinović - Srpski Isus Hrist koji je umesto krsta nabijen na flašu. Mučenik i tragični junak jedne od najvećih političkih afera u SFRJ. Napad albanskih iredentista na Martinovića i nabijanje flaše u njegov anus je zbog izbegavanja međunacionalnih sukoba zataškan verzijom o njegovoj homoseksualnosti, zbog koje se sam povredio. „Slučaj Martinović" iz 1985. godine je zabeležen kao najvidljiviji dokaz teške situacije u kojoj se Srbi nalaze na Kosovu. Martinović je preminuo 2000. godine u okolini Kruševca, u koji je stigao kao izbeglica.

Hašim Tači - Student filozofije i istorije, postdiplomac na univerzitetu u Cirihu, a najpoznatiji kao komandant Operativne zone OVK u Mališevu, gde su cvetala ubistva, otmice, prostitucija... Učestvovao je u nekoliko napada i ubistava srpskih policajaca. Izdao je komandu za napad na centar u Vučitrnu, u kojem su bile smeštene srpske izbeglice. Učestvovao je kao predstavnik OVK u delegaciji kosovskih albanaca na zasedanju u Rambujeu. Nije se štedeo u borbi za albansku stvar pa mu se pripisuje i šarmiranje tadašnje vrlo bitne figure američke politike Medlin Olbrajt.

Pošteni Albanci - Patent Slobodana Miloševića i njegove ekipe u borbi za rešenjem kosovskog problema. Pošteni Albanci, kao nova antropološka vrsta, pojavljuju se ubrzo posle Osme sednice i ustoličenja Slobodana Miloševića. U ovu grupu spadali su svi Albanci kojima je Srbija domovina, a ne neka tamo dole zemlja bunkera Envera Hodže. U svojoj borbi za pravednu stvar poštenim Albancima su se posle nekoliko godina pridružili Egipćani, pa su tako ruku pod ruku otišli do Rambujea da odbrane Srbiju.

Yu grupa - Poznata beogradska grupa koja postoji već 40 godina i koja je nadživela zemlju iz svog imena. Članovi ovog benda braća Jelić su tokom sedamdesetih godina eksperimentisali sa albanskim melosima i ritmom, trudeći se da približe makar na koncertima Kosovo, za koga je tada Srbiju bolelo uvo.

Albanka - Nije nikakva devojka koja živi na Kosovu, već trava... koja se, naravno, puši, a sve u cilju boljeg raspoloženja. To bolje raspoloženje je naročito bilo tražena stvar tokom surovih devedesetih, kada je ovaj prirodni narkotik omogućavao da se za malu kintu brzo popravi stanje duha i makar posle jednog džointa pobegne daleko iz sumorne Srbije.

Izvor: Press